0
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imenovao je novog ministra finansija nakon što je Lutfi Elvan odstupio s tog mesta zbog zabrinutosti oko inflacije, kolapsa lire i vladine neortodoksne ekonomske politike.
PROČITAJTE JOŠ:
Smena zvaničnika ukazuje na produbljivanje raskola u administraciji zbog Erdoganovog insistiranja na smanjenju kamatnih stopa što može biti visokorizično kockanje uoči izbora 2023., pišu svetski mediji.
Poslednji glas ekonomske ortodoksije
Lutfi Elvan, koji je smatran poslednjim preostalim glasom ekonomske ortodoksije u kabinetu turskog čelnika, zatražio je da bude razrešen svojih dužnosti, napisao je Fajnenšl tajms ukazujući kako je ostavka usledila nakon što je turska centralna banka najavila povratak kontroverznoj politici intervencije na valutnim tržištima u pokušaju da umiri pad lire, uprkos ograničenim deviznim rezervama.
Nakon višednevnih glasina da se želi povući, bivšeg tehnokratu zamenio je Nuredin Nebati, koji je prošle nedelje snažno javno branio Erdoganovu politiku smanjenja kamatnih stopa uprkos rastu inflacije. Nebati, koji je pre imenovanja bio zamenik ministra finansija tri godine i smatra se bliskim prijateljem Erdoganovog zeta, Berata Albajraka, rekao je kako je Turska godinama pokušavala sprovesti politiku niskih stopa, ali je naišla na snažno protivljenje, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Lira je od početka septembra izgubila blizu 40 odsto svoje vrednosti jer je Erdoan kao, kako ističe londonski list, večiti protivnik visokih kamatnih stopa, pritiskao centralnu banku da ih više puta smanji, snizivši referentnu stopu na 15 odsto uprkos godišnjoj inflaciji od blizu 20 odsto. Taj pristup je podstakao upozorenja ekonomista da vlada rizikuje brzi rast inflacije i finansijsku nestabilnost.
Centralna banka je u sredu, 1. decembra, saopštila da je „nezdravo formiranje cena“ podstaklo odluku o prodaji tvrde valute, uključujući američke dolare, u nastojanju da podrži liru.
Turska nije najavila direktnu valutnu intervenciju otkako je početkom 2014. prodala 3,2 milijarde dolara. Međutim, zemlja je potrošila desetine milijardi dolara svojih deviznih rezervi 2019. i 2020. u neslužbenom i naposletku neuspešnom pokušaju da podupre liru što je izazvalo oštre kritike iz opozicije u zemlji.
Novi pad lire
Turska lira oslabila je nakon objave o odlasku zvaničnika koji se ne slažu s Erdoganovim prioritetima usled sve veće zabrinutosti zbog vladine ekonomske politike, napisao je Blumberg dodajući da je valuta 2. decembra, u jutarnjim satima po istanbulskom vremenu, oslabila čak 2,1 odsto.
Elvan se protivio smanjenju kamatne stope koju je Erdoan podstakao, rekli su ljudi upoznati s tim. Govoreći dva dana pre nego što je centralna banka 18. novembra snizila svoju referentnu kamatu treći mesec zaredom, Elvan je pozvao „svaku instituciju da učini svoj dio u okviru vlastitog mandata“ kako bi ukrotila povećanja cena.
Dan kasnije, dodaje Blumberg, Erdogan se u parlamentu obrušio na „prijatelje koji još uvek brane“ visoke troškove zaduživanja.
„Ne mogu se složiti s tim“, rekao je. Fotografija na kojoj se Elvan ne pridružuje aplaudiranju predsedniku dok je govorio proširila se društvenim mrežama.
Erdoan redovno ponavlja svoju neortodoksnu mantru da visoki troškovi zaduživanja uzrokuju inflaciju, a ne da je obuzdavaju, napisao je Blumberg napominjući kako vladajuća AK Partija, decenijama zasniva svoj izborni uspeh na brzom ekonomskom rastu, često vođenom smanjenjem troškova zaduživanja kako bi se podstakla kreditna ekspanzija.
Međutim, tokom pandemije podrška Erdoanu i njegovoj stranci pala je na najniže nivoe ikada, što ga je navelo da udvostruči napore da učvrsti podršku među njegovom biračkom bazom radničke klase.
Slabljenje podrške
Turska centralna banka pokrenula je 1. decembra prodaju deviznih rezervi nakon što je lira dostigla nove minimume dok se stanovništvo bori sa sve većim cenama hrane, goriva, lijekova i druge robe, ukazuje Volstrit džurnal.
Intervencija centralne banke pokazuje da turski zvaničnici vide liru u kolapsu kao potencijalni izvor širih ekonomskih i političkih problema, ističe američki list dodajući da su posljednjih dana protesti izbili u nekoliko turskih gradova na kojima su demonstranti pozivali Erdoana da podnese ostavku. S druge strane, većina stranih ulagača je napustila tržište ove godine, dok su drugi uglavnom izbegavali kupovinu obveznica i deonica u lokalnoj valuti.
Ovo nije prvi put da je turska centralna banka uronila u svoje rezerve kako bi uravnotežila liru. Turska, naglašava Volstrit džurnal, ima ograničene rezerve za odbranu svoje valute, jer se borila s privlačenjem stranih ulagača nakon smene šefa centralne banke ranije ove godine i nedavnog smanjenja kamate.
Iako odbrana lire može pomoći u usporavanju njenog pada, ulagači očekuju da strategija neće vratiti povjerenje u tursku valutu. Turska je u oktobru imala procenjenih 76 milijardi dolara bruto rezervi, prema podacima turske centralne banke. Međutim, ukazuje list, pojedini finansijski analitičari procenjuju da bi stvarne devizne rezerve Turske mogle biti čak i do 50 milijardi dolara u minusu.
Istovremeno, napisao je Volstrit džurnal, pad lire topi ušteđevinu običnih Turaka i nagriza podršku Erdoganu i njegovoj stranci, dok vlada razmatra povećanje minimalne plate kako bi zaštitila Turke od posledica devalvacije, što je korak koji bi mogao povećati inflatorne pritiske.
Kockanje uoči izbora
Turski predsednik Erdogan stavlja svoj politički život na kocku s rizičnom opkladom da će smanjenje kamatnih stopa preokrenuti negativne rezultate istraživanja javnog mnjenja, uprkos tome što birači već plaćaju veliki ekonomski danak, ocenjuje Rojters.
Erdogan, koji je na vlasti gotovo dvije decenije, nastavlja s „novim ekonomskim modelom“ za koji kaže da će potaknuti radna mjesta, rast, izvoz i jeftine kredite – a za sada zanemaruje istorijski pad lire, kao i sve veću inflaciju. Analitičari smatraju da bi promjena politike mogla signalizirati poslednji pokušaj Erdoana i njegove vladajuće stranke da ojačaju svoju konzervativnu, radničku i biračku bazu niže srednje klase uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora 2023. godine.
Međutim, ukazuje u svojoj analizi Rojters, skokovi cena i devalvacije valute već izazivaju pustoš u kućnim budžetima i budućim planovima Turaka. Lira je pala za oko 30 odsto samo u novembru, što je njen drugi najgori mesec ikad i oslikava duboko negativne realne kamatne stope Turske, kao i njezin visoki spojni dug i veliko oslanjanje na uvoz.
Rojters je ranije izvestio, pozivajući se na izvore, da je Erdogan ignorisao apele proteklih nedjelja, čak i unutar svoje vlade, da preokrene ono što je nazvao „ekonomskim ratom za nezavisnost Turske“. Branio je smanjenje kamatne stope šest puta u poslednje dve nedelje poručujući da „nema povratka“, dok je gotovo svaki njegov govor dovodio do novog pada lire.
Dok su cene hrane porasle za gotovo 30 odsto u odnosu na prošlu godinu i kako se mnogi Turci muče s kupovinom nekih lekova i određenih uvoznih proizvoda, lideri opozicije traže vanredne izbore. Istraživanja pokazuju da je Erdoganova popularnost na najnižem nivou u poslednjih šest godina dok pojedine ankete navode kako bi u slučaju održavanja predsedničkih izbora sada, Erdogan verovatno izgubio.
BONUS VIDEO: Erdogan u Sarajevu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
