Hrvati imaju duplo veći prihod nego Srbi: Domaćinstva u Hrvatskoj bogatija nego ikad – Srbija i dalje na začelju po standardu u Evropi

Tokom proteklih godina, evropska domaćinstva prošla su kroz veliku krizu troškova života, pogoršanu ratom u Ukrajini i postpandemijskim šokovima u snabdevanju. Mnoge porodice bile su primorane da ograniče potrošnju, a potrošači u većini evropskih zemalja i dalje su oprezni, iako se inflacija gotovo potpuno smirila. Uočljive su i promene u standardu među državama – uspešne tranzicione zemlje sve više se približavaju proseku EU, dok su neke starije članice pale ispod njega.

Kako se meri standard

Za poređenje životnog standarda i raspodele prihoda koristi se medijan ekvivalentnog neto dohotka – ukupan prihod po članu domaćinstva nakon odbitka poreza i doprinosa, odnosno ono što domaćinstvo realno ima na raspolaganju za potrošnju i štednju. U to spadaju plate, penzije, socijalne naknade, prihodi od imovine i drugo.

Prema podacima Eurostata, medijan ekvivalentnog dohotka u 34 evropske zemlje tokom 2024. godine kretao se od 3.075 evra u Albaniji do čak 50.799 evra u Luksemburgu. U okviru Evropske unije, Bugarska ima najniži medijan (7.811 evra), dok prosečan nivo EU-a iznosi 21.582 evra.

Hrvatsko domaćinstvo zarađuje duplo više od srpskog

Na vrhu lestvice nalaze se Švajcarska i Norveška, zajedno s Luksemburgom, a zatim slede Danska, Austrija, Irska, Holandija i Belgija – sve u rasponu od 30.000 do 35.000 evra. Finska, Nemačka, Švedska i Francuska takođe su iznad proseka Unije.

Na dnu su Srbija, Severna Makedonija, Turska, Crna Gora i Albanija, dok unutar EU-a najmanje vrednosti beleže Mađarska, Rumunija i Bugarska, sa medijalnim prihodima ispod 10.000 evra, piše tportal.

Hrvatska se sa 12.344 evra godišnjeg dohotka po članu domaćinstva nalazi na 57,2 odsto evropskog proseka, i u samom vrhu zemalja južne i istočne Evrope – rame uz rame s Poljskom i

Litvanijom. Prosečno hrvatsko domaćinstvo ima 45 odsto veći nominalni prihod od mađarskog, a čak duplo veći od srpskog.

Po nominalnom dohotku Hrvati su prestigli i Grke, dok su od zemalja „nove Evrope“ ispred još samo Slovenija, Letonija, Češka i Estonija.

Glavni faktori koji utiču na razliku u prihodima su struktura privrede i nivo produktivnosti. Zemlje s većim udelom sektora visoke dodate vrednosti – poput finansija, IT-a ili napredne proizvodnje – imaju znatno više prihode, dok one koje zavise od poljoprivrede ili jednostavnijih usluga beleže niži standard.

Hrvati po kupovnoj moći jači od Portugalaca i Grka

Kada se prihodi prilagode standardu kupovne moći (PPS – Purchasing Power Standard), koji izjednačava realnu vrednost novca u različitim zemljama, razlike među državama se smanjuju, ali i dalje ostaju velike.

Srednji ekvivalentni neto dohodak kreće se od 5.098 PPS-a u Albaniji do 37.781 PPS-a u Luksemburgu. Prosek EU-a iznosi 21.245 PPS-a, a najnižu vrednost među članicama ima Mađarska (11.199 PPS-a).

Zemlje poput Poljske, Rumunije i Bugarske bolje stoje kada se prihod meri po kupovnoj moći nego nominalno. Hrvatska u toj lestvici zauzima 21. mesto od 34 zemlje, sa 16.277 PPS-a godišnje, što je 76,6 odsto evropskog proseka – približno nivou Estonije i Litvanije.

Iznad Hrvatske su Slovenija, Poljska, Češka i Estonija, dok su iza nje Grčka, Portugal i još šest zemalja nove Evrope.

Među velikim ekonomijama EU-a, Nemačka i Francuska su iznad proseka, dok su Italija i Španija nešto ispod. Hrvatska je po ovom pokazatelju najbliža Španiji, od koje je deli samo četiri mesta na lestvici, odnosno oko 4.500 evra po stanovniku.

Realne plate u Hrvatskoj rastu brže nego u regionu

Tokom poslednjih godina, plate u Hrvatskoj rastu brže nego u susednim zemljama. U prvom tromesečju 2025. Hrvatska je zauzela treće mesto među devet zemalja srednje i istočne Evrope po visini prosečne bruto plate.

Sa prosekom od 1.968 evra i realnim rastom od 7,6 odsto, Hrvatska je prestigla Češku (1.871 evro). Slovenija je ubedljivo prva sa 2.464 evra, dok je druga Poljska s 2.076 evra.
Iza Hrvatske su Rumunija (1.831 evro), Mađarska (1.681 evro) i Slovačka (1.518 evra), dok su na začelju Srbija (1.268 evra) i Bugarska (1.249 evra).

Hrvatska zauzima i treće mesto po visini minimalne bruto plate, koja iznosi 970 evra. Najviša je u Sloveniji (1.278 evra), dok su na dnu Bugarska (551 evro) i Srbija (500 evra).