1
Zahvaljujući snažnom rastu realnih prihoda, životni standard hrvatskih građana ubrzano se približava proseku Evropske unije. Podaci Eurostata pokazuju da hrvatska domaćinstva danas imaju veću kupovnu moć od većine zemalja tzv. nove Evrope, a od „starih“ članica EU-a prestigli su čak Grčku i Portugal.
Tokom proteklih godina, evropska domaćinstva prošla su kroz veliku krizu troškova života, pogoršanu ratom u Ukrajini i postpandemijskim šokovima u snabdevanju. Mnoge porodice bile su primorane da ograniče potrošnju, a potrošači u većini evropskih zemalja i dalje su oprezni, iako se inflacija gotovo potpuno smirila. Uočljive su i promene u standardu među državama – uspešne tranzicione zemlje sve više se približavaju proseku EU, dok su neke starije članice pale ispod njega.
PROČITAJTE JOŠ:
Za poređenje životnog standarda i raspodele prihoda koristi se medijan ekvivalentnog neto dohotka – ukupan prihod po članu domaćinstva nakon odbitka poreza i doprinosa, odnosno ono što domaćinstvo realno ima na raspolaganju za potrošnju i štednju. U to spadaju plate, penzije, socijalne naknade, prihodi od imovine i drugo.
Prema podacima Eurostata, medijan ekvivalentnog dohotka u 34 evropske zemlje tokom 2024. godine kretao se od 3.075 evra u Albaniji do čak 50.799 evra u Luksemburgu. U okviru Evropske unije, Bugarska ima najniži medijan (7.811 evra), dok prosečan nivo EU-a iznosi 21.582 evra.
Na vrhu lestvice nalaze se Švajcarska i Norveška, zajedno s Luksemburgom, a zatim slede Danska, Austrija, Irska, Holandija i Belgija – sve u rasponu od 30.000 do 35.000 evra. Finska, Nemačka, Švedska i Francuska takođe su iznad proseka Unije.
Na dnu su Srbija, Severna Makedonija, Turska, Crna Gora i Albanija, dok unutar EU-a najmanje vrednosti beleže Mađarska, Rumunija i Bugarska, sa medijalnim prihodima ispod 10.000 evra, piše tportal.
Hrvatska se sa 12.344 evra godišnjeg dohotka po članu domaćinstva nalazi na 57,2 odsto evropskog proseka, i u samom vrhu zemalja južne i istočne Evrope – rame uz rame s Poljskom i
Litvanijom. Prosečno hrvatsko domaćinstvo ima 45 odsto veći nominalni prihod od mađarskog, a čak duplo veći od srpskog.
Po nominalnom dohotku Hrvati su prestigli i Grke, dok su od zemalja „nove Evrope“ ispred još samo Slovenija, Letonija, Češka i Estonija.
Glavni faktori koji utiču na razliku u prihodima su struktura privrede i nivo produktivnosti. Zemlje s većim udelom sektora visoke dodate vrednosti – poput finansija, IT-a ili napredne proizvodnje – imaju znatno više prihode, dok one koje zavise od poljoprivrede ili jednostavnijih usluga beleže niži standard.
Kada se prihodi prilagode standardu kupovne moći (PPS – Purchasing Power Standard), koji izjednačava realnu vrednost novca u različitim zemljama, razlike među državama se smanjuju, ali i dalje ostaju velike.
Srednji ekvivalentni neto dohodak kreće se od 5.098 PPS-a u Albaniji do 37.781 PPS-a u Luksemburgu. Prosek EU-a iznosi 21.245 PPS-a, a najnižu vrednost među članicama ima Mađarska (11.199 PPS-a).
Zemlje poput Poljske, Rumunije i Bugarske bolje stoje kada se prihod meri po kupovnoj moći nego nominalno. Hrvatska u toj lestvici zauzima 21. mesto od 34 zemlje, sa 16.277 PPS-a godišnje, što je 76,6 odsto evropskog proseka – približno nivou Estonije i Litvanije.
Iznad Hrvatske su Slovenija, Poljska, Češka i Estonija, dok su iza nje Grčka, Portugal i još šest zemalja nove Evrope.
Među velikim ekonomijama EU-a, Nemačka i Francuska su iznad proseka, dok su Italija i Španija nešto ispod. Hrvatska je po ovom pokazatelju najbliža Španiji, od koje je deli samo četiri mesta na lestvici, odnosno oko 4.500 evra po stanovniku.
Tokom poslednjih godina, plate u Hrvatskoj rastu brže nego u susednim zemljama. U prvom tromesečju 2025. Hrvatska je zauzela treće mesto među devet zemalja srednje i istočne Evrope po visini prosečne bruto plate.
Sa prosekom od 1.968 evra i realnim rastom od 7,6 odsto, Hrvatska je prestigla Češku (1.871 evro). Slovenija je ubedljivo prva sa 2.464 evra, dok je druga Poljska s 2.076 evra.
Iza Hrvatske su Rumunija (1.831 evro), Mađarska (1.681 evro) i Slovačka (1.518 evra), dok su na začelju Srbija (1.268 evra) i Bugarska (1.249 evra).
Hrvatska zauzima i treće mesto po visini minimalne bruto plate, koja iznosi 970 evra. Najviša je u Sloveniji (1.278 evra), dok su na dnu Bugarska (551 evro) i Srbija (500 evra).
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
