Možete biti donor organa čak i ako to ne potpišete, uvode se dva registra: Uskoro nova pravila o transplataciji, pacijenti traže i podršku Crkve

Iako će i dalje na snazi biti pretpostavljena saglasnost donora, kao i do sada, izmena koja je usvojena, a koja je i najvažnija pacijentima koji čekaju zdrav organ, odnosi se na - registre. Naime, do sada je u Srbiji bilo moguće posedovati donorsku karticu ukoliko neko želi da bude donor organa, ali je i u tom slučaju nakon smrti bila obavezna saglasnost članova porodice ili roditelja, staratelja, ako je u pitanju maloletno lice.

Međutim, sada se uvode dva registra. Jedan će biti za građane koji žele da budu upisani kao donori, a drugi je za one koji ne žele da doniraju organe.

Po novom Zakonu, lekari neće biti u obavezi da traže saglasnost članova porodice ukoliko je pacijent tokom života svojevoljno upisan u registar donora.

“Ljudski organi sa umrlog lica mogu se uzeti radi presađivanja, ako se umrlo lice za života saglasilo sa darivanjem ili se nije protivilo darivanju, a bilo je potpuno poslovno sposobno”, stoji u dodatom članu 22a Zakona o presađivanju ljudskih organa.

“Izmene je usvojila Vlada, ali one sada moraju da prođu Odbor za zdravlje, pa idu u skupštinsku proceduru. Ovo su veoma bitne izmene, iako smatram da nijedan zakon ne može, niti treba da natera nekoga da donira organe. U Srbiji je do 2018. bilo oko 160.000 potpisanih donorskih kartica, međutim to nije bilo obavezujuće. Ove izmene, međutim, znače da za sve koji su upisani u registar davalaca, neće porodica morati da daje saglasnost za presađivanje. Ipak mislim da će lekari pitati članove porodice bez obzira na zakon, jer to je stvar etike i to se u celom svetu radi”, objašnjava za Nova.rs Mladen Todić, predsednik Udruženja “Zajedno za novi život”, kojem je pre 10 godina presađena jetra.

Kako se prijaviti za registar

Prema ovom Zakonu, građani koji žele da budu donori, ali i oni koji to ne žele, javljaju se, po proceduri izabranom lekaru u domu zdravlja ili direktno Upravi za biomedicinu, koja radi u okviru Ministarstva zdravlja, a koja će rukovoditi ovim registrima.

“Ono što je značajno je da će ove izmene povećati poverenje građana u transplantacioni program. U svim zemljama, u kojima ljudi imaju donorske kartice, lekari iz pijeteta pitaju porodicu za saglasnost. U Hrvatskoj koja je u samom vrhu po broju transplantacija, gde je takođe pretpostavljena saglasnost, lekari i dalje pitaju najbliže srodnike da li se slažu sa presađivanjem organa”, kaže Todić.

Osim usvajanja izmena ovog Zakona, od velike je važnosti, smatraju pacijenti, da resorno Ministarstvo pokrene ozbiljnu kampanju kako bi građani bili informisani i čime bi se povećao broj transplantacija.

“Logičan sled je da nakon usvajanja izmena ovog Zakona bude realizovana velika nacionalna kampanja, koju bi pokrenulo Ministarstvo zdravlja. U njoj bi mogle da učestvuju javne ličnosti, ali i Srpska pravoslavna crkva, koja načelno podržava transplantacioni program. Od njih posebno, mi, pacijenti, očekujemo aktivniju podršku, jer nikada nijedno visoko pozicionirano svešteno lice nije javno i afirmativno govorilo o ovoj temi”, naglašava Todić.

Izmene Zakona o presađivanju organa olakšaće posao i lekarima, koji kažu da će bez obzira na registre tražiti saglasnost od članova poridice, odnosno razgovarati sa njima pre uzimanja organa sa preminulog lica koje je upisano u registar.

“Srbija je mnogo napredovala u oblasti transplantacija u poslednjih godinu dana. U prva četiri meseca ove godine imali smo broj transplantacija kao tokom cele 2025, koja je takođe bila daleko uspešnija nego prethodne godine. Međutim, nijedan zakon ne može da natera čoveka da bude human, a svaki zakon treba da pomogne čoveku da preživi i ozdravi. Jedini cilj je da se pomogne pacijentima, a mi ćemo, bez obzira na zakone uvek razgovarati sa porodicom preminulog potencijalnog donora”, kaže za Nova.rs lekar iz Kliničkog centra Srbije, koji je zamolio da ostane anoniman.

U okviru sedam izmena, među kojima su i dodati članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa koje je 30. aprila usvojila Vlada Srbije podrazumeva se uvođenje već pomenutih registara. Prema članu 22a: “Izjava o darivanju i izjava o opozivu izjave o darivanju upisuju se u Registar lica koja žele da daruju svoje organe odnosno tkiva koji vodi Uprava za biomedicinu”.

Takođe “izjava o protivljenju i izjava o opozivu izjave o protivljenju upisuju se u Registar lica koja ne žele da daruju svoje organe odnosno tkiva koji vodi Uprava za biomedicinu”.

Međutim, “ukoliko izjava o darivanju nije data ili je opozvana i ukoliko izjava o protivljenju nije data ili je opozvana, u skladu sa ovim zakonom, saglasnost za uzimanje ljudskih organa sa umrlog lica može dati ili odbiti član porodice umrlog lica, prema sledećem redosledu prvenstva: punoletno dete, supružnik ili vanbračni partner, roditelj, punoletni brat ili sestra umrlog lica.

Potom član 24 koji je izmenjen, nalaže da “pre uzimanja ljudskih organa sa umrlog lica kod kojeg je utvrđena smrt u skladu sa ovim zakonom, doktor medicine koji je na čelu tima za uzimanje ljudskih organa, dužan je, zajedno sa koordinatorom, odnosno članom koordinacionog tima iz člana 22a stav 20. ovog zakona, da proveri: identitet umrlog lica, da li je izjava o darivanju data ili je opozvana u skladu sa ovim zakonom i da li je izjava o protivljenju data ili je opozvana u skladu sa ovim zakonom”.

U obrazloženju za izmene ovog Zakona stoji su morale biti izvršene u skladu sa Odlukom Ustavnog suda, “kako bi se omogućilo povećanje broja obavljenih postupaka presađivanja ljudskih organa i time smanjenje liste čekanja za presađivanje ljudskih organa”.

Podsećamo da u Srbiji oko 1.800 ljudi čeka donora i poziv za transplantaciju organa.