Ističe vreme za julske izbore: Svi rokovi i mogući scenariji po kojima bismo mogli na birališta ovog leta

Od trenutka kada su studenti u maju prošle godine i zvanično zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, predsednik Srbije, Aleksandar otpočeo je politiku prolongiranja te odluke, stalno zbunjujući javnost mogućim datumom izlaska na birališta.

Poslednjih nedelja, kao mogući datum izbora, izdvojio se 12. jul. O njemu su spekulisali i predsednik, i režimski mediji, ali i pojedini opozicioni političari.

Proteklog vikenda, predsednik države je, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše navode da ne sme da raspiše vanredne parlamentarne izbore sada jer nema podršku u narodu, rekao da "država nije igračka", i da se izbori raspisuju kada su pogodni uslovi za to.

"Raspisujete izbore kada je to dobro za državu, a izbori su na dohvat ruke. Da li će biti za dva meseca ili za pet meseci, na kraju krajeva potpuno je svejedno. Izbori su tu i narod će se izjasniti, i verujem da će biti prava, pošto ljudi uvek donesu dobru odluku. Ljudi biraju svoju budućnost", naveo je Vučić.

Sve o letnjim izborima, kako do njih i šta im se isprečilo na putu  

Mogućim letnjim izborima na put se isprečio opozicioni predlog o nepoverenju Vladi Đura Macuta, koji je Skupštini upućen još u februaru zbog afere "Generalštab" u koju je upletan i ministar kulture Nikola Selaković.

Na početku redovnog prolećnog skupštinskog zasedanja, poslanici vladajuće većine, u dva navrata nisu želeli da obezbede kvorum za održavanje sednice o predlogu nepoverenja Vladi. Tako taj predlog još uvek "visi u vazduhu", čekajući predsednicu parlamenta da zakaže sednicu.

Istovremeno, zakon propisuje da predsednik republike ne može da raspiše izbore bez obrazloženog predloga Vlade, a Vlada ne može da to predloži sve dok pitanje nepoveranja njoj ne bude u Skupštini raspravljeno i o njemu odlučeno.

Da smo od julskih izbora daleko, nagovestila je i predsednica Skupštine Ana Brnabić koja je najavila da će Skupština Srbije raditi i u junu.

Politikolog Dejan Bursać kaže za Novu da vlast može raspisati letnje izbore, ali da im je rok za to svega još dve nedelje.

"Ukoliko žele da raspišu izbore na leto, u šta ja nisam siguran, SNS ima dve opcije. Prva je da se izglasa nepoverenje Vladi, nakon čega se ulazi u period od mesec dana u okviru kog vladajuća većina može da izabere novu Vladu. U slučaju da se to ne desi, raspisuju se vanredni parlamentarni izbori koji moraju da budu održani u roku od 45 do 60 dana od tog datuma. Postoji i opcija da predsednik na obrazloženi predlog Vlade raspusti Skupštinu. To značajno ubrzava stvari, jer se ne čeka ovaj period od 30 dana za izbor Vlade, već se ide na izbore najkasnije u roku od 60 dana. Ako se spekuliše o tom datumu 12. jul, Aleksandar Vučić ima nešto više od dve nedelje da to uradi", objašnjava Bursać.

I predsednički i parlamentarni na jesen?  

Osim letnjih izbora, proteklih godinu dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić spekulisao je da ćemo na birališta krajem godine, da bi potom nedavno izjavio da će izbori, ukoliko ne budu na leto, biti u periodu od oktobra do kraja novembra.

U javnosti se nezvanično pominjalo i da će predsednik posegnuti za istovremenim održavanjem vanrednih predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Dejan Bursać kaže za Novu da je istovremeno održavanje izbora moguće jedino ako predsednik Republike podnese ostavku.

"Predsednik podnosi ostavku, pa bi onda oni mogli da usklađuju datum izbora. SNS je sklona brojnim manipulacijama i ovo licitranje datuma jeste jedna izborna manipulacija. Mislim da SNS ne može da proceni, na primer, kako bi izgledali letnji izbori. Sve su ovo procene i samo jedan čovek zna datum, a pitanje je da li i on zna kada će ih raspisati", naglašava Bursać.

Dodaje da mu je jasan signal to što SNS koji je do sada četiri puta raspisivao izbore, to sada ne čini.

"Oni se plaše izbora, da imaju brojke koje im idu na ruku, već bi ih raspisali",  ocenjuje Bursać dodajući da ostaje da se vidi za kojom će izbornom manipulacijom vlast posegnuti.

Vučić na čelu Vlade bez izbora?

U moru scenarija kojima su građani zatrpavani prethodnih nedelja, našao se i onaj po kom bi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić mogao da dođe na čelo Vlade, podnoseći ostavku na mesto predsednik.

Taj proces je ranije za Novu pojasnio nekadašnji predsednik Skupštine Grada Beograda, Zoran Alimpić.

Alimpić je tada navodio da bi premijer Đuro Macut u slučaju scenarija "rekonstrukcija Vlade" morao da podnese ostavku, čime bi automatski Vlada Srbije - pala.

"Postoji i opcija da on bude razrešen u Skupštini većinom glasova, ako ne želi da podnese ostavku, ali se to neće desiti", rekao je ranije Alimpić za Novu.

Dakle, čim prestane mandat Vladi, bila bi zakazana sednica na kojoj bi se birao novi mandatar.

"Pošto je nemoguće da neko istovremeno bude predsednik i premijer, Vučić bi morao da podnese ostavku na mesto predsednika, to bi moglo da se desi dan nakon ostavke premijera, na primer, ili dan uoči skupštinske sednice. On kada podnese ostavku, predsednica Skupštine to objavi i mogu da ga izaberu za premijera", rekao je ranije sagovornik Nove.

Navodio je i da je zanimljivo to što je predsednik taj koji daje mandat nekome za sastav Vlade, te da bi u ovom slučaju to učinila predsednica Narodne Skupštine, Ana Brnabić koja bi Vučićevom ostavkom obavljala fuknciju v.d. šefa države.

Podsetimo, predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je ranije da će prihvatiti kandidaturu za premijera "samo ako istraživanja budu pokazala da ne postoji drugo rešenje i da bi neki drugi, baš ovi koji su počinili zločin protiv obrazovanja i mnoge druge stvari protiv Srbije pobedili, ako se ne kandidujem".

Rokovi za redovne izbore

Još jedna od izbornih opcija koja se nametnula u javnosti jeste da predsednik Aleksandar Vučić uopšte neće raspisivati vanredne parlamentarne izbore, već će čekati krajnje rokove za njihove redovno održavanje, kao i da će isto učiniti sa predsedničkim.

Po zakonu, ukoliko izbori za narodne poslanike ne budu održani u bilo kom vanrednom terminu, odluka o njihovom raspisivanju mora biti doneta 8. novembra 2027. godine (90 dana pre isteka mandata aktuelnom sazivu parlamenta), a održani 45 do 60 dana kasnije.

U tom slučaju, postoje samo dva moguća termina za održavanje parlamentarnih izbora u redovnom terminu – 26. decembar 2027. godine i 2. januar 2028. godine.

Kada je reč o predsedničkim izborima, ono što je za sada izvesno je da predsednički izbori moraju biti održani najkasnije na proleće sledeće godine, pošto predsedniku Vučiću mandat ističe 31. maja 2027. godine.