Studenti su izvan “prljave politike”: Da li akademci svojom pobedom na izborima mogu da ujedine podeljeno srpsko društvo

U Srbiji godinama živimo u jednom podeljenom društvu, a ponašanje vlasti od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je stradalo 16 ljudi, produbilo je tu podelu u jedan nepremostivi jaz između pristalica Aleksandra Vučića i kritičara načina kako naprednjaci vode državu.

Nerazumevanja između Vučićevih pristalica i onih koji žele njegovu smenu vide se na svakom koraku, sve više se svaki javni događaj posmatra kroz prizmu političkog svrstavanja, a sve češće pojačane tenzije na ivici sukoba ukoliko se te dve grupe u isto vreme nađu na istom mestu.

Pošto je studentski pokret tokom prošle godine digao Srbiju na noge i stekao simpatije u delovima zemlje koji su godinama zatvoreni za opozicione političke partije, sve su jači glasovi da su upravo studenti ti koji mogu da premoste jaz u srpskom društvu.

Donosi li studentska lista pomirenje Srbiji?

Da li bi pobeda studentska lista na nekim budućim parlamentarnim izborima resetovala srpsko društvo i omogućila pomirenje dve trenutno na ivici noža sukobljene Srbije? Šta to akademci i njiihovi profesori imaju, a nemaju opozicione stranke i pokreti koji se već godinama bore za promene i demokratizaciju Srbije?

Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, ocenuje za Nova.rs da je jedan od ključnih problema što se prosečnom građaninu Srbije politika poprilično ogadila i smatra je prljavim poslom. Kroz tu prizmu, kako dodaje, većina građana sada gleda sve stranke i one na vlasti i one u opoziciji.

Kao interesantan momenat profesor Popadić navodi činjenicu da upravo političari iz vladajuće koalicije već godinama sistemski rade na tome da se politika predstavi kao prljav posao i svi oni koji uđu u nju kao prljavi i nemoralni.

Vlast je učinila sve da zgadi ljudima politiku

“Istovremeno, političari koji su na vlasti ne predstavljaju sebe kao političare, već kao nekoga ko vodi državu, upravlja njome u službi građana i zarad njih. U toj slici koju stvara vlasti, svako drugi ko uđe u politiku i kritikuje vlast je prljav, nečasnih namera i želi da se dokopa vlasti samo zbog svojih ličnih interesa, samo da bi se obogatio. U takvom kontekstu s godinama nekako postane normalno da se ljudima politika zgadi”, naglašava.

Studenti se u takvom društvu, prema njegovim rečima, doživljavaju kao neko ko uopšte ne pripada svetu politike i to je jedna od njihovih prednosti.

“To je dosta neprecizno, jer u nekom širem smislu, delovanje studenata je očigledno političko, ali nije stranačko. Međutim, pošto ljudi to kod nas izjednačavaju, studenti se doživljavaju kao neko ko je van te ‘prljave’ politike”, ističe.

Prednost studenata je, prema proceni našeg sagovornika, i činjenica da oni ne suprotstavalju sadašnjoj vlasti “kao ideološka grupa, što bi odmah bilo proglašeno prljavom politikom, već kao grupa koja se bori da država bude zdrava i da opstane”.

Studentski ciljevi ne dele društvo

“Njihovi ciljevi su zdrave institucije, koje će da rade svoj posao, da država bude pravna država. I to kod ljudi nailazi na pozitivan prijem, čak i kod onih ljudi kojima je vlast uspela da ogadi politiku i da je predstavi kao prljavu aktivnost. Ti ljudi to doživljavaju kako se studenti ne bave politikom, nego se bore za državu i poštovanje institucija. Zato oni imaju šanse da da pobedi”, naglašava Popadić.

Ocenjuje da se i u nastupima studenata vidi da oni žele da prevaziđu polarizaciju.

“Oni ne poručuju da su u institucijama lopovi kojima ćemo se osvetiti, nego pozivaju te institucije da ozdrave i rade svoj posao, da budu nezavisne. Ističu da država treba da bude pravna država, u tom smislu da se resetuje i da radi po postojećim zakonima nikoga ne optužujući i ne deleći društvo”, naglašava Popadić.

Vlast, sa druge strane, kako dodaje, poseduje dugogodišnju matricu neprestane proizvodnje neprijatelja.

“Ko god nije sa nama, pa makar se malo razlikovao od nas, on je naš neprijatelj. Svako ko se iole malo razlikuje mora da računa na to da će biti predmet brutalnih vređanja i pretnji. Oni neprestano proizvode neprijatelje kojima prete i glorifikuju nasilje protiv neistomišljenika”, opisuje.

Brisanje rovova

Taj rat protiv neistomišljenika koji vodi godinama sve više uznemirava prosečnog građanina, bez obzira koju stranu da bira u tom ratu.

“Obični građani koji su zgađeni politikom sve više uviđaju da se mogu naći na toj ugroženoj strani ili sve već nalaze na njoj. I njima, iz te perspektive, bez obzira na ideologiju izgleda primamljivija ta opcija studentskih ciljeva. I oni uviđaju da kada bi ta opcija pobedila, ona bi dovela do integracije društva i brisanja tih rovova koji trenutno postoje”, naglašava Popadić.

Komentarišući nepoverenje, čak i delom prezir koji prosečan birač oseća prema opozicionim strankama, sagovornik Nova.rs ističe da nije uvek sve njihova krivica, već i od celokupnog društva koje je dozvolilo ovu vrstu polariziacije.

Ocena da “u politici svako ima svoju cenu”, koju je delom svojim vođenjem države nametnuo Aleksandar Vučić, a svojim delovanjem potvrdila pojedine političke stranke, kako ističe Popadić ipak ne može da se preslika na sve aktere političke scene.

“Dugogodišnja satanizacija opozicije od strane vlasti je dala rezultate i deo građana je prihvatio kao činjeničko stanje. Među tim strankama očigledno ima onih koje su lažna opozicija, ali i onih koji su se iskreno borili, ali ih je jednostavno progutala ta prljavština politike”, zaključuje Popadić.