"Vlast prebacuje odgovornost na radnike zbog zatvaranja fabrika, u praksi nema zloupotreba bolovanja"

Reljanović kaže da su neosnovane optužbe predsednika Srbije, koji je rekao da investitori odlaze jer radnici idu previše na bolovanje, jer podaci iz prakse pokazuju da se procenti takvih radnika mere u promilima, kako on objašnjava.

Reljanović se osvrnuo i na optužbe predsednika Srbije upućene radnicima i rekao da se oni ne mogu optužiti za odlazak stranih investitora, jer se u praksi ne beleži velika stopa bolovanja,prenosi N1.

"Takve optužbe su neozbiljne, ne znam odakle mu takvi podaci da su bolovanja toliko zastupljena niti je ikad zabeleženo da kompanija ima problema zbog toga što preveliki broj radnika ide na bolovanje. Nismo čuli nijedan argument u prilog tome, ali čuli smo dosta argumenata koji ukazuju na to da je takva optužba besmislena”, naveo je Reljanović, koji ukazuje na to da se tendencije uzimanja bolovanja beleže tokom sezone radova, ali da su izražene u promilima.

Postoji kod nas tendencija uzimanja bolovanja, ali sve statistike pokazuju da je to na takvom nivou da se tu radi o promilima. Podaci RFZO kažu da jedan jako mali procenat koji poslodavci pokrenu zbog zloupotrebe bolovanja, a koji se završi tako što se zaista utvrdi da postoje zloupotrebe”, naveo je on.

U slučaju alarmantnih stopa, neophodno je da sam poslodavac utvrdi uzrok velikog broja bolovanja, kako objašnjava Reljanović za N1.

“Ako bismo zaista imali tako visoku stopu bolovanja, preko 15%, recimo, to je alarmantna stopa posebno ako se ne radi o sezonama gripa, ako nema opšti razlog za tako visok procenat bolovanja, uvek se posumnja na proces rada i ta sumnja pada na to da su radnici nedovoljno zaštićeni, da bezbednost i zaštita zdravlja nije adekvatna ili da se dešava nešto što ukazuje na njihovu premorenost ili povrede koje se dešavaju usled dugog radnog vremena. Mi smo tradicionalno među prve tri zemlje u Evropi po broju radnih sati nedeljno - u proseku mi radimo duže od punog radnog vremena što je jako alarmantno kao činjenica. Kada dobijete takvu stopu bolovanja, prvo morate da proverite šta se dešava, a ovde se poslodavac ne oglašava, tj. on nije usaglašen sa ocenama predsednika, tako da bih rekao da su ocene paušalne i nisu u saglasnosti sa realnim stanjem”, kaže on.

"Poslodavac ima mehanizme da se izbori sa zloupotrebom bolovanja"

Reljanović veruje da vlast želi da prebaci odgovornost na radnike iako su otpuštanja jedna od dugoročnih posledica politike stranih direktnih investicija na koje su stručnjaci ranije ukazivali, kako on navodi.

“Čini mi se da je manir ove vlasti da je neko uvek drugi kriv. Ako 15 godina politika direktnih stranih investicija nije dobra i ne može da ostavi dugoročan rezultat i sada imamo neke spoljne krize gde položaj na tržištu tih investitora utiče na broj radnika - pokazuju se efekti dugoročni takve politike, pa se onda razmišlja: hajde da prebacimo odgovornost na radnike. Ne samo da fakti ne pokazuju tu tendenciju, nego poslodavac ima mehanizme da se izbori sa zloupotrebom bolovanja," navodi Reljanović koji dodaje da jedino država kao akter skreće pažnju na takav problem.

"Mi imamo situaciju gde ni poslodavac ni radnici ne tvrde da imaju problem sa bolovanjem, već samo država kao akter tih odnosa to tvrdi, a da bi mi shbatili zašto se to tvrdi treba da krenemo u odbrambenu politiku. Zapravo, kriva je ekonomska politika na šta su mnogi pravnici upozoravali godinama”, objasnio je on.

Kako će otpuštanja uticati na Kraljevo?

“Direktne strane investicije su jednokratno povoljne, jednokratno podižu statistiku, ali posle povlačenja takvih investitora ostaje pustoš, i u drugim gradovima se to dešavalo, negde je to rešeno privlačenjem drugih investitora gde je zbrinut jedan manji deo radnika. Plašim se da ćemo doći u Kraljevu do one priče koja je bila i u Kragujevcu, kad je Fiat otpustio radnike, da je većina njih otišla u inostranstvo”, objasnio je Reljanović koji je naveo da za sada ne postoje podaci koji ukazuju da su strane direktne investicije dobra opcija.

"Trend koji se neće zaustaviti"

“Mi nemamo puno ekonomskih analiza takve isplativosti, ali sve ono što imamo pokazuje da je ona neisplativa jer investitori koriste sve vrste državne pomoći i nakon njihovog isteka se ili odmah povlače (Geox) ili ostanu neko vreme dok se ne realizuju svi ugovori koji su zaključeni, takva situacija je trenutno možda sa Leonijem”, kaže Reljanović koji veruje da će doći do dodatnog otpuštanja radnika.

“Ako nisu obnovili ugovore, onda će verovatno smanjiti broj radnika. Situacija uopšte ne izgleda ohrabrujuće za radnike, do novog posla se teško dolazi, a najlošije u svemu tome jeste procena da je ovo jedan trend, jedan trend koji se neće zaustaviti tj. da se neće stati sa zatvaranjem fabrika samo na ovim primerima koji su nam poznati”, zaključio je on.