Psiholozi sa Oksforda objašnjavaju kako da prepoznate skrivene sociopate u svom okruženju: "Često deluju potpuno normalno i upravo je to problem"

Neki raniji istraživači opisivali su sociopate, kao i takozvane sekundarne psihopate, kao ljude koje je oblikovalo okruženje. Drugim rečima, oni su „stvoreni“, a ne rođeni takvi. Nasuprot tome, za primarne psihopate smatralo se da su uglavnom rezultat genetike.

Ipak, psiholog Rendi Salekin za BBC Science Focus kaže da stvari nisu tako jednostavne.

„Ne znam da li je to dobra podela. Potrebno je mnogo više istraživanja da bismo razumeli šta zapravo znači kada određeno psihopatsko ponašanje dolazi iz okruženja, a šta kada dolazi iz gena.“

Danas većina stručnjaka veruje da psihopatske osobine nastaju kombinacijom genetike i životnog okruženja, a ne isključivo jednog ili drugog faktora.

Neka novija istraživanja pokazuju da je nasledni faktor kod antisocijalnog ponašanja, uključujući psihopatske osobine, prisutan u oko 50 odsto slučajeva, iako rezultati variraju od studije do studije.

To praktično znači da geni mogu biti odgovorni za otprilike polovinu razloga zbog kojih neka osoba pokazuje hladnoću, manipulativnost ili opasno impulsivno ponašanje, dok druga polovina dolazi iz okruženja, posebno iz detinjstva.

Istraživanja su povezala antisocijalne osobine sa faktorima kao što su zanemarivanje u prvih 18 meseci života, zlostavljanje tokom detinjstva i generalno loši psihosocijalni uslovi odrastanja. To, naravno, ne znači da će svaka osoba koja je prošla kroz takva iskustva postati psihopata, ali može povećati verovatnoću razvoja takvih osobina.

Kod nekih ljudi taj proces može postati začarani krug.

Psihološkinja Abigail Marš objašnjava da osobe koje imaju genetske ili životne predispozicije za antisocijalni poremećaj ličnosti ili psihopatiju često ulaze u obrazac ponašanja u kojem njihovi postupci izazivaju negativne reakcije drugih ljudi, a te reakcije dodatno pojačavaju nepoverenje i agresivnost.

„Loše ponašanje zapravo učvršćuje sva ta negativna uverenja o drugim ljudima, svetu i donekle o samom sebi“, kaže Marš.

Vremenom taj obrazac može postati toliko duboko ukorenjen da je gotovo nemoguće razdvojiti uzrok od posledice.

Možda je problem u samim definicijama

Ako je teško jasno povući granicu između psihopate i sociopate, moguće je da su same kategorije previše pojednostavljene.

Način na koji danas delimo psihopatiju na primarnu i sekundarnu, ili na „psihopate“ i „sociopate“, možda ne opisuje dovoljno precizno raznolikost osobina koje postoje kod ljudi. Zbog toga pojedini istraživači smatraju da je potrebno potpuno drugačije razumevanje psihopatije.

Jedan od najuticajnijih pristupa naziva se trijarhični model psihopatije. Umesto podele ljudi u dve grupe, ovaj model psihopatske osobine deli u tri dimenzije:

• nedostatak kontrole impulsa
• smelost
• okrutnost

Smatra se da svaka od ovih osobina ima delimično različite genetske i neurološke osnove, iako se međusobno preklapaju.

Prema ovom modelu, moguće je da osoba bude veoma smela, ali ne i naročito okrutna, ili da ima izraženu impulsivnost bez emocionalne hladnoće.

Iako naučnici još raspravljaju da li je prisustvo jedne ili dve osobine dovoljno za dijagnozu psihopatije, Salekin smatra da problemi najčešće nastaju kada su prisutne sve tri.

„Tada dolazi do najtežih posledica, problema u ponašanju, zloupotrebe supstanci, problema u školi i sličnih stvari“, objašnjava on.

On veruje da će buduća istraživanja omogućiti naučnicima da preciznije povežu određene delove mozga sa konkretnim problemima. Na primer, emocionalni nedostaci mogli bi biti povezani sa amigdalom, dok problemi u razumevanju odnosa između sebe i drugih mogu biti vezani za medijalni prefrontalni korteks.

Mali procenat ljudi odgovoran za veliki deo nasilja

Dok traje rasprava o definicijama, Abigail Marš upozorava da se često zaboravlja suština problema. Bez obzira na naziv, dugotrajno antisocijalno ponašanje ima ozbiljne posledice.

„Postoji ogroman problem sa jednim do dva procenta populacije koji uporno pokazuje antisocijalno ponašanje i prema nekim istraživanjima odgovoran je za čak dve trećine nasilnih zločina“, kaže ona.

Dodaje i da ti ljudi često ni sami ne žele da budu takvi.

„Njihovi životi se raspadaju, zajedno sa životima ljudi oko njih.“

Kako prepoznati psihopatu

Bez obzira na to koji termin koristimo, psiholozi sa Oksforda se uglavnom slažu da mali procenat populacije, otprilike jedan do dva odsto ljudi, pokazuje trajne osobine poput nedostatka empatije, manipulativnosti, sklonosti laganju i preteranog osećaja sopstvene važnosti.

Međutim, prepoznati takvu osobu mnogo je teže nego što većina ljudi misli.

Za razliku od stereotipa iz filmova, psihopate često nisu hladni ili eksplozivni negativci koje je lako uočiti. Naprotiv, mnogi ljudi sa izraženim psihopatskim osobinama umeju da budu šarmantni, samouvereni i veoma prijatni u društvu.

„Otkrila sam da, ako osoba sa psihopatskim osobinama želi da vam se dopadne, vrlo verovatno će uspeti u tome“, kaže Marš.

Iako je primamljivo svako okrutno ili hladno ponašanje nazvati psihopatijom, stručnjaci upozoravaju da postoje brojna druga objašnjenja, od lošeg dana do drugih mentalnih poremećaja poput paranoje ili šizofrenije.

Prava psihopatija razlikuje se od tih stanja čak i na nivou funkcionisanja mozga.

Marš i njen tim su u istraživanju iz 2025. godine pratili grupu ispitanika tokom vremena kako bi proučili uticaj emocionalne hladnoće i zlostavljanja u detinjstvu na razvoj mozga.

Oba faktora bila su povezana sa promenama u amigdali, delu mozga zaduženom za obradu emocija, ali na različite načine.

„To ukazuje da postoje različiti putevi koji mogu dovesti do antisocijalnog ponašanja“, objašnjava ona.

Ne možete nekoga proceniti posle nekoliko susreta

Salekin smatra da prosečna osoba ne može lako prepoznati psihopatu samo na osnovu nekoliko razgovora ili utisaka.

„Mislim da bi bilo veoma teško prepoznati takvu osobu bez mnogo informacija i vremena provedenog sa njom, a verovatno bi bilo korisno i obrazovanje iz kliničke psihologije ili psihijatrije“, kaže on.

Marš savetuje da ljudi više pažnje obraćaju na obrasce ponašanja kroz različite situacije. Poseban znak upozorenja jeste osoba koja stalno koristi druge ljude kako bi dobila ono što želi, bilo kroz šarm, bilo kroz agresiju.

Ona upozorava i na jednu čestu grešku.

Mnogi ljude nazivaju psihopatama samo zato što ih ne vole, dok sa druge strane lako zanemaruju ozbiljne osobine kod ljudi koji im se dopadaju.

Kada je reč o sociopatama, situacija je još komplikovanija, jer zapravo ne postoji univerzalno prihvaćena definicija tog pojma. Zbog toga se termin „sociopata“ danas uglavnom zadržao u medijima i kriminalističkim serijama.

U nauci se fokus sve više pomera sa popularnih etiketa na detaljnije proučavanje osobina ličnosti i načina na koji mozak oblikuje antisocijalno ponašanje.