Dve moćne sile na ivici rata: Razrušena Sirija je okidač za novi sukob, a posledice bi mogle da budu katastrofalne

U korenu nove eksplozije nasilja nalaze se Druzi – etnoreligijska manjina prisutna u Izraelu, Libanu i Siriji – koji su još 1948. godine stali uz Izrael, ostavši mu verni do danas. U trenutnoj sirijskoj krizi, izraelska vlada koristi zaštitu Druza kao legitimaciju za svoju vojnu intervenciju u Siriji i Libanu, i time dodatno komplikuje već zamršenu sliku Bliskog istoka.

Druzi u Siriji, naročito u pokrajini Sveida, već mesecima vode borbe sa beduinskim plemenima lojalnim novoj sirijskoj vladi Ahmeda al-Šare. U pitanju je borba za autonomiju, a nasilje je već odnelo stotine života. U tom kontekstu, Izrael se nameće kao zaštitnik Druza, uz istovremeno bombardovanje vojnih ciljeva sirijske vojske, poput nedavnog napada na Latakiju i serije eksplozija u Damasku koje su izazvale paniku čak i tokom direktnih TV prenosa.

Slabost Damaska

Sirijska vlada pokušava da stabilizuje zemlju nakon pada režima Bašara al-Asada, ali novi lider Ahmed al-Šara suočen je sa nedostatkom poverenja i u inostranstvu i kod kuće. Izraelski napadi dodatno urušavaju autoritet vlade, dok optužbe o zločinima i savezima sa radikalnim frakcijama dodatno podstiču tenzije.

Kina, koja insistira na poštovanju teritorijalnog integriteta Sirije, oglasila se simbolično, bez konkretnih mera. Rusija, nekada ključni akter sa vojnim bazama u Siriji, svela je svoje reakcije na saopštenja. Iran, nekadašnji faktički upravljač sirijske vojske, danas može samo da osudi ono što naziva „bezumnom izraelskom agresijom“.

Sa druge strane, arapske države pružaju mlaku i formalnu osudu izraelskih udara. Ironično, čak i Jeruzalem i Damask dele zajednički interes – obuzdavanje iranskog uticaja u Siriji.

Netanjahu koristi krizu za politički opstanak

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu, kao i mnogo puta do sada, koristi spoljnopolitičke tenzije kako bi skrenuo pažnju sa unutrašnjih problema. Njegova koalicija je ove nedelje izgubila podršku dve ultraortodoksne partije, a u zemlji se zahuktava rasprava o novim izborima i sudskom postupku protiv njega. Kriza u Siriji omogućava mu da odloži te razgovore, posebno uoči letnje pauze u Knesetu koja počinje 27. jula.

Netanjahu se drži čuvene izjave Vinstona Čerčila: „Nikada ne dozvoli da dobra kriza propadne.“ Njegova politika se temelji na strategiji da se Sirija, razorena i fragmentisana, nikada više ne oporavi kao snažna država. Izrael je ponovo uspostavio kontrolu nad Golanskom visoravni, uništio preostalu vojnu opremu Asadovog režima i zalaže se za demilitarizaciju južne Sirije.

U pozadini svega stoji i odluka Donalda Trampa, koji je 30. juna ukinuo američke sankcije Siriji, čime je otvorio vrata njenom povratku u međunarodni finansijski sistem. Izrael smatra da je ovaj potez prerani ustupak koji bi mogao ojačati sirijsku centralnu vlast. Ipak, kako bi zadržao podršku Vašingtona, izraelska vlada je istovremeno objavila da je u kontaktu sa novim sirijskim vlastima i da raspravlja o mogućoj normalizaciji odnosa.

Tramp želi da Sirija pristupi Abrahamskim sporazumima, ali predsednik Šara je već odbacio tu ideju kao „neprihvatljivu za našu zemlju“.

Turska – odlučujući faktor

U ovaj kompleksan političko-vojni mozaik uključuje se i Turska, koja ima duboke interese u Siriji. Ankara podržava Šarinu vladu i koristi je kao tampon zonu za borbu protiv Kurdske radničke partije (PKK). Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan potvrdio je da su obaveštajni kanali sa Izraelom aktivni, ali poručio: „Ne želimo nestabilnost.“

Uprkos toj retorici, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u četvrtak je žestoko napao Izrael:

„Izrael koristi Druze kao izgovor za proširenje svoje razbojničke politike na susednu Siriju. Izrael je bezakona, arogantna i teroristička država.“

Dodao je da će Turska „braniti teritorijalni integritet i multikulturalni identitet Sirije“ i da neće pristati na podelu zemlje: „Nismo juče pristali na fragmentaciju Sirije, nećemo pristati ni danas ni sutra. Oni koji sigurnu budućnost traže putem ugnjetavanja i masakra ne smeju zaboraviti: oni su samo prolaznici, mi smo domaćini.“
Erdogan je takođe istakao da Turska ne gaji zlu volju prema nikome, već da samo želi mir.

Da li je sukob neizbežan?

Mnogi analitičari strahuju da bi sledeća faza ovog sukoba mogla biti direktni vojni sudar Turske i Izraela. Iako obe strane trenutno ne žele otvoreni rat, preklapanje interesa u južnoj Siriji, Kurdistanu i Libanu stvara sve dublje tenzije.

Region bi mogao skliznuti u sukob koji bi imao razorne posledice ne samo po Siriju, već i po ceo istočni Mediteran – od Libana do Kipra, od Gaze do Bosfora.