Gde će Evropa naći novca za odbranu? Ovo su svi mogući scenariji ako Tramp ostvari svoje pretnje

Pre nešto manje od mesec dana, Donald Tramp je po drugi put položio zakletvu i preuzeo dužnost predsednika SAD-a. Nedugo potom, Vašington je jasno stavio do znanja evropskim saveznicima da više nije spreman da plaća najveći deo troškova njihove bezbednosti.

Prema podacima agencije S&P Global, gotovo dve trećine NATO budžeta finansira SAD. U 2024. godini, evropska potrošnja na odbranu, merena udelom u BDP-u, procenjena je na 1,9%, dok je američka na 3,3%. Iako je prošle godine 23 od 32 članice NATO-a dostiglo minimalnih 2% BDP-a za odbranu, to je postignuto uz velika fiskalna opterećenja.

Povećani troškovi i rizik za budžete

Veći vojni rashodi mogli bi dodatno opteretiti evropske državne budžete, koji se već sada teško nose sa finansiranjem socijalne države – modela koji je predmet zavisti širom sveta, kako navodi Rojters.

„Čekaju nas teški dani, složene odluke i do sada nezamislive žrtve u ime bezbednosti,“ izjavio je prošlog vikenda francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Strah od političkih posledica

Postoji zabrinutost da bi smanjenje socijalnih davanja radi povećanja budžeta za oružje i vojsku moglo izazvati snažnu političku reakciju.

„Takva odluka bi dovela do društvenih podela, a jedini koji bi iz toga profitirali bile bi krajnje desničarske partije,“ upozorio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

Raspoloženje na konferenciji ukazivalo je da su se evropski lideri konačno pomirili sa američkim strateškim pomeranjem fokusa ka Aziji – pravcem koji je još pre više od deset godina najavio tadašnji predsednik Barak Obama. Donald Tramp je samo otvoreniji u svom pristupu, a Evropljani su zaključili da više ne mogu računati na američku zaštitu bez sopstvenih ulaganja.

„Zaštita građana je naš najvažniji zadatak,“ izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen, dodajući da „2% BDP-a više nije ni približno dovoljno“.

Gde pronaći novac?

Evropski socijalni model nakon Drugog svetskog rata zasniva se na visokom oporezivanju kako bi se finansirala socijalna sigurnost, zdravstvena zaštita i penzioni sistem. Međutim, mnogi građani već smatraju da su njihove vlade prekršile taj nepisani ugovor, zbog čega raste podrška strankama s „radikalnim“ programima, navodi Reuters.

Čak i pre nego što je SAD signalizirao promenu svoje politike, ekonomski i politički ulozi bili su visoki. Evropski lideri sada su suočeni sa obavezom da povećaju vojne budžete, dok u isto vreme nastavljaju finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini.

U međuvremenu, Tramp je izjavio da želi da pregovara s Vladimirom Putinom o miru u Ukrajini, ali cena tog potencijalnog dogovora i buduće obnove Ukrajine ostaje nepoznanica.

Mogući scenariji

Ako bi evropske zemlje povećale vojnu potrošnju na 5% BDP-a, što pojedini američki zvaničnici zagovaraju, uključujući Trampa, to bi značilo dodatnih 875 milijardi dolara izdvajanja godišnje, prema proceni S&P Globala.

Takvo povećanje bi zahtevalo velike uštede u drugim sektorima budžeta, ili bi alternativa bila dodatno zaduživanje, što bi moglo dovesti do smanjenja kreditnih rejtinga evropskih država.

Ako bi Evropa izjednačila izdvajanja za odbranu sa američkih 3,3% BDP-a, to bi donelo dodatni trošak od skoro 600 milijardi dolara godišnje. Čak i ako bi se troškovi povećali na trenutni prosečni nivo NATO-a od 2,67% BDP-a, to bi značilo dodatnih 242 milijarde dolara godišnje za EU budžete.

Prema trenutnim projekcijama, evropska vojna potrošnja će u 2025. godini i dalje biti na relativno niskom nivou od 1,9% BDP-a, dok će američka ostati na 3,3%.

Može li Evropa da podnese toliki trošak?

Neki analitičari smatraju da Evropa može pronaći potreban novac, ako postoji politička volja. Podsećaju da su evropske zemlje uspele da mobilišu dva biliona evra tokom pandemije COVID-19 za ekonomski oporavak.

Ipak, javni dug SAD-a trenutno iznosi 120% BDP-a, dok budžetski deficit iznosi oko 6%. Nasuprot tome, dug EU je na prosečnom nivou od 81,5% BDP-a, uz deficit od 2,9%, prema podacima Eurostata.

Bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi istakao je u komentaru za Financial Times da su SAD od 2009. godine koristile deficitno finansiranje kako bi ubrizgale čak 14 biliona evra u ekonomiju, što je pet puta više od zemalja evrozone, koje su uložile 2,5 biliona evra.

Međutim, za razliku od američkog dolara, evro nema status svetske rezervne valute, što znači da evropske zemlje nemaju isti fiskalni manevarski prostor.

Politička volja kao ključni faktor

Viši saradnik u istraživačkom institutu Bruegel, Žolt Darvaš, smatra da je dodatno zaduživanje isključivo „pitanje političke volje.“

„Mnoge zemlje EU mogle bi sebi priuštiti veći javni dug“, tvrdi Darvaš, ističući da bi tržišta bez problema prihvatila dodatno zaduživanje država sa stabilnim finansijama, poput Nemačke ili Holandije.

Političke posledice smanjenja socijalne potrošnje radi povećanja vojnog budžeta bile bi značajne. Jedno od mogućih rešenja je izdavanje zajedničkog evropskog duga, preko institucija poput Evropskog mehanizma za stabilnost, Evropske investicione banke ili direktno kroz EU.

Bez obzira na konačnu odluku, jedno je jasno – Evropa više ne može računati na američku vojnu zaštitu bez ozbiljnog povećanja sopstvenih ulaganja u odbranu.