Donor sa genom za rak dobio 200 dece: Njegova sperma korišćena i u Srbiji

Danska Evropska banka sperme, koja je prodavala spermu, saopštila je da porodicama izražava "najdublje saučešće" i priznala da je donor korišćen previše puta u pojedinim državama, među kojima je i Srbija.

Kako je do toga došlo: mutacija opasna po život

Donor je bio student koji je počeo da daje spermu 2005. godine. Bio je zdrav i prošao je standardne provere. Međutim, deo njegovih ćelija razvilo je spontanu mutaciju pre njegovog rođenja. Mutacija je oštetila TP53 gen, jedan od najvažnijih zaštitnih mehanizama protiv raka, piše BBC.

Većina njegovog tela nema mutirani gen. Međutim, do 20% njegove sperme nosi opasnu mutaciju.
Ako dete nastane iz takve sperme, mutacija je prisutna u svakoj ćeliji deteta.

Ovi slučajevi su povezani sa Li-Fraumenijevim sindromom, koji nosi do 90% rizika za razvoj različitih vrsta raka, uključujući tumore u detinjstvu, leukemiju, rak dojke, kosti i mozak.

Stručnjaci kažu da je dijagnoza „užasna“ i da zahteva konstantna praćenja – godišnje MRI preglede celog tela i mozga, kao i česte ultrazvuke. Mnoge žene preventivno uklanjaju dojke.

Dečja oboljenja i smrtni slučajevi već prijavljeni

Lekari su ove godine na Evropskom društvu za humanu genetiku objavili da su se među decom rođenom pomoću ovog donora pojavili brojni slučajevi raka. Od tada je obim slučajeva znatno proširen.

Francuska genetičarka dr Edvidž Kasper, koja radi sa porodicama, kaže da su mnoga deca već obolela, da se kod nekih razvila dva različita tumora, a neka su umrla veoma rano.

Jedna majka iz Francuske, čije je dete staro 14 godina i nosi mutaciju, kaže da donora ne krivi, ali smatra neprihvatljivim da joj je data sperma „koja nije bila bezbedna“.

Gde je sperma korišćena?

Sperma donora korišćena je u 67 klinika u 14 evropskih zemalja, uključujući: Dansku, Belgiju, Španiju, Island, Nemačku, Grčku, Kipar, Severnu Makedoniju, Gruziju, Mađarsku, Irsku, Poljsku, Albaniju, Srbiju.
U Belgiji je posebno prekršen zakon – dozvoljeno je da jedan donor bude korišćen u najviše šest porodica, a ovaj je korišćen za 38 žena, što je rezultiralo sa 53 deteta.

U Velikoj Britaniji je dozvoljeno 10 porodica po donoru.

Problemi globalnih banaka sperme

Stručnjaci upozoravaju da se države sve više oslanjaju na velike međunarodne banke sperme, koje prodaju uzorke velikom broju zemalja. Međutim, ne postoji međunarodni zakon koji ograničava koliko puta se sperma jednog donora može koristiti i ograničenja se razlikuju od zemlje do zemlje.
Profesor Alan Pejsi kaže da je ovaj slučaj „užasan“, ali upozorava da je nemoguće spermu učiniti 100% bezbednom:

„Ne možemo da vršimo skrining za sve. Ako bismo ga pooštrili, ostali bismo bez donora.“

Da li treba uvesti stroža ograničenja?

Evropsko društvo za humanu reprodukciju i embriologiju predlaže ograničenje od 50 porodica po donoru globalno. Ovo ne bi smanjilo genetske rizike, ali bi pomoglo deci koja kasnije saznaju da imaju stotine polubraće i polusestara.

Stručnjaci upozoravaju da takva situacija može izazvati psihološke posledice i osećaj identitetske krize.