Foto: EPA-EFE/VALERY SHARIFULIN/TASS Host Photo Agency, Handout / AFP / Profimedia, NUNO VEIGA/EPA-EFE,Konstantin Mihalchevskiy / Sputnik / Profimedia, Shutterstock

Iako još uvek nije poznato da li je Rusija pripojila čitavu Hersonsku i Zaporošku oblast u Ukrajini, jasno je da je anektiran čitav Donbas, odnosno samoproglašene Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR). Armija Vladimira Putina sada se okreće novim ciljevima u Ukrajini, a jedan od njih mogla bi da bude ključna luka Odesa.

Na početku svog govora, Putin je istakao da su stanovnici Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja jasno iskazali svoju volju, a ona glasi da žele da budu deo Rusije.

„Znate da su u Donjecku, Zaporožju, Hersonu i Lugansku održani referendumi. Glasovi su prebrojani i ljudi su odlučili, bez ikakve sumnje. Danas ćemo potpisati sporazume o pripojenju. To je volja miliona ljudi“, rekao je Putin.

Nakon uvodnog dela, on je zatražio minut ćutanja za sve vojnike koji su poginuli u Donbasu, a ženama u Rusiji pokušao da objasni zašto je njihova žrtva sada neophodna.

Vladimir Putin Foto:Tanjug/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

„Danas želim posebno da se obratim vojnicima koji učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji, pa tako i njihovim ženama i deci. Oni moraju razumeti za što se borimo“, rekao je Putin, a onda veći deo svog govora posvetio zapadnim zemljama.

„Zapad želi da nas uništi“

„Zapad želi da uništi Rusiju, zemlju punu prirodnih bogatstava. Zapad želi da uspostavi novi svetski poredak i opljačka cijeli svet. Zato su tako agresivni protiv naše nezavisne države“, rekao je Putin.

On je istakao da su Sjedinjene Američke Države jedina zemlja koja je ikada iskoristila nuklearno oružje, za šta sada optužuje Rusiju.

„Zapadne nacije decenijama govore da oni donose demokratiju i slobodu svetu, ali istina je suprotna. Umesto slobode, oni uništavaju. Zapadni svetski poredak je licemeran i prepun laži. SAD je jedina zemlja koja je ikad koristila nuklearno oružje u ratu. SAD i UK su tokom Drugog svetskog rata sravnile Drezden, Keln i Hamburg sa zemljom, bez ikakve potrebe“, smatra ruski predsednik.

Vladimir Putin Foto:Grigory Sysoev / Sputnik / Profimedia

Putin je, govoreći o teškoj zimi pred svetom, upravo tim zapadnim zemljama poručio da će imati problema sa grejanjem.

„Zapad sad štampa novac, ali tim novcem se ne može ni nahraniti, ni ugrejati. Trebaju im hrana i energenti. Moraće da jedu i tuširaju se manje, ali i da se toplo obuku“, rekao je Putin.

Za zvanični Kijev imao je samo jednu poruku – obustavite vatru.

„Vatra se rasplamsava još od 2014. godine, sada vas pozivam da stanete i da se vratite za pregovarački sto“.

Nakon završetka njegovog govora, lideri samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) Denis Pušilin i Leonid Pasečnik, kao i načelnici Zaporoške i Hersonske oblasti – Jevgenij Balicki i Vladimir Saldo, potpisali su ukaz o pripajanju Rusiji, na koje je svoj potpis potom stavio i Putin.

Moskva Foto:Tanjug/AP Photo/Dmitry Serebryakov

Nejasne granice pripajanja Hersona i Zaporožja

Iako je odranije jasno da je Rusija pripojila čitavu Donjecku i Lugansku oblast, granice pripajanja Zaporoške i Hersonske regije ostaju nejasne.

Kremlj je neposredno pre početka ceremonije saopštio da još mora da „razjasni“ da li Moskva pripaja celokupne ukrajinske regione Herson i Zaporožje ili samo delove koje je okupirala Rusija.

„Što se tiče (granica) Hersonske i Zaporoške oblasti, moram da razjasnim“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima dva sata pre ceremonije na kojoj je Vladimir Putin formalizovao pripajanje četiri ukrajinska regiona Rusiji.

Foto: REUTERS/Nacho Doce

Odesa kao nova meta?

Imajući u vidu da je Putin još na početku rata pokušao da osvoji lučki grad Odesu, ali se taj pokušaj neslavno završio, analitičari smatraju da je moguće da će upravo ta luka biti sledeća meta armije Z.

„Odesa je za Ruse bitna psihološki. Mi smo predstavljeni kao deo ruske imperije, ali veći deo naše populacije sada je shvatio šta znati biti deo ruskog sveta i bilo im je lakše da promene mišljenje. Ovo je jedna od najvećih luka, to je još jedan razlog zašto je Rusi žele. Njihova taktika je bila da nas odseku sa mora, na početku su i možda imali šanse za to. Međutim, situacija se sada preokrenula, za osvajanje Odese potrebno je da tri faktora budu ispunjena“, rekla je nedavno za naš portal Hana Šelest, direktorka programa bezbednosnih studija Ukrajine.

POGLEDAJTE JOŠ:

Zauzimanjem Odese Rusija bi jednim udarcem nanela ogromnu ekonomsku štetu Ukrajini. Ukrajina je žitnica Evrope i četvrti najveći izvoznik žitarica u svetu sa 44,7 miliona tona prodatih u inostranstvu tokom prošle godine.

Najveći deo izvoza ukrajinske pšenice i kukuruza obavlja se preko Odese. Zbog blokade ove i dve manje obližnje luke ukrajinski izvoz žitarica pao je sa 2,8 miliona tona u aprilu prošle godine na samo 923.000 tona u aprilu ove godine. Trenutno, oko 4,5 miliona žitarica blokirano je u Ukrajini i ne postoji način da se one izvezu iz zemlje, obzirom da je Rusija skoro u potpunosti preuzela kontrolu nad Crnim morem.

Rusija i Ukrajina zajedno čine 25 odsto svetskog izvoza pšenice, ali Rusija nije u mogućnosti da izvozi svoju pšenicu zbog sankcija koje joj je zapad uveo. Blokadom Odese i ukrajinskog izvoza Rusija bi izvršila kontrapritisak na Zapad koji bi takođe morao da se suoči sa nestašicama ili poskupljenjima.

BONUS VIDEO Haos u Moskvi zbog mobilizacije

Komentari

Svi komentari (4)