Dok se Evropa topi, milioni ljudi i dalje nemaju klima-uređaje: Evo zašto

Dok u Sjedinjenim Američkim Državama oko 90 odsto domaćinstava koristi klimatizaciju, u Evropskoj uniji taj procenat iznosi svega oko 20 odsto, piše Dojče vele (DW).

Razlike među evropskim zemljama su velike. U Španiji oko polovine domaćinstava ima klima-uređaje, dok ih u Nemačkoj poseduje tek oko šest odsto. U Srbiji je situacija potpuno drugačija – prema zvaničnim podacima, klima-uređaj ima 58 odsto domaćinstava.

Stručnjaci upozoravaju da se klima u Evropi ubrzano menja. Međuvladin panel UN za klimatske promene navodi da ekstremne vrućine rastu brže nego što su klimatski modeli predviđali, naročito u zapadnoj Evropi. Analiza istraživačkog projekta Klimametar pokazala je da su temperature u junu 2026. bile između dva i četiri stepena više nego u sličnim vremenskim uslovima krajem prošlog veka.

Takvi uslovi dovode do naglog povećanja potrošnje električne energije za rashlađivanje. Italijanski istraživač Tomazo Alberti upozorava da ekstremne vrućine izazivaju „nagli rast potražnje za električnom energijom za potrebe hlađenja“.

Potražnja za klima-uređajima u Nemačkoj porasla je za čak 75 odsto između 2019. i 2024. godine, ali otpor prema njihovoj upotrebi i dalje postoji.

Štejn Renebog iz evropskog udruženja Evrovent kaže da mnogi i dalje smatraju da je klima luksuz.

„Hlađenje se i dalje prečesto smatra luksuzom. Međutim, vrućine predstavljaju ozbiljan rizik po javno zdravlje. Svake godine u Evropi desetine hiljada ljudi umiru od posledica visokih temperatura“, upozorava on.

Jedan od razloga za malu zastupljenost klima-uređaja jeste i činjenica da evropske kuće, posebno na severu kontinenta, nisu građene za ekstremne vrućine, već za zadržavanje toplote tokom zime. Ugradnja klima u starije zgrade često je tehnički komplikovana, posebno u istorijskim gradskim jezgrima, dok mnogi podstanari ne smeju ili ne žele da ulažu u stanove koji nisu u njihovom vlasništvu.

Pored toga, rast cena energije čini rashlađivanje sve skupljim. Istraživanja pokazuju da čak 38 odsto građana EU ne može da priušti održavanje prijatne temperature u svom domu tokom leta.

Renebog smatra da će društvo morati da promeni pogled na ovaj problem.

„Možda bi bilo primereno da se prizna kako nemogućnost održavanja bezbedne temperature u zgradama tokom leta postaje ozbiljan društveni i javnozdravstveni problem“, kaže on.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da klima-uređaji imaju i negativnu stranu. Oni povećavaju potrošnju energije i dodatno zagrevaju spoljašnji vazduh, čime mogu doprineti stvaranju začaranog kruga globalnog zagrevanja.

Zbog toga se sve više govori o alternativama – boljoj izolaciji, prirodnoj ventilaciji, zelenim površinama, sistemima daljinskog hlađenja i pametnim tehnologijama koje mogu da smanje potrošnju energije. U gradovima poput Pariza, Stokholma i Kopenhagena već funkcionišu sistemi koji rashlađenu vodu cevovodima dovode do većeg broja zgrada, dok veštačka inteligencija i senzori nove klima-uređaje mogu učiniti i do 40 odsto efikasnijim. Kako klimatske promene napreduju, stručnjaci smatraju da će hlađenje postati jednako važno kao i grejanje tokom zime.