Planeta najbliža Suncu se sve više smanjuje: Površina otkriva šta se zapravo događa

Razlog se krije duboko u unutrašnjosti Merkura jer se planeta tokom milijardi godina hladi.

Merkur je nastao pre oko 4,5 milijardi godina, u vreme kada je mladi Sunčev sistem bio izuzetno turbulentan. Planete su se formirale od gasa, prašine i stena, a česti i snažni sudari dodatno su zagrevali njihovu unutrašnjost.

Kako su prolazile milijarde godina, Merkur je gubio toplotu. Njegova unutrašnjost se hladila i skupljala, a zajedno sa njom smanjivala se i čitava planeta.

Proces se može uporediti sa predmetom koji se pri hlađenju skuplja. Međutim, čvrsta Merkurova kora ne može jednostavno da se ravnomerno smanji zajedno sa unutrašnjošću. Zbog toga se ona gužva, puca i nabira, stvarajući ogromne grebene i litice. Neke od tih litica visoke su i do 1,6 kilometara i protežu se stotinama kilometara.

Upravo su te „bore“ na površini jedan od glavnih dokaza da je Merkur nekada bio veći.

Merkur je možda izgubio više od 11 kilometara u poluprečniku

Problem je što naučnici verovatno nisu mogli da vide sve tragove skupljanja. Merkur su milijardama godina bombardovali asteroidi i komete, ostavljajući kratere i ogromne količine materijala koji su mogli da prekriju deo pukotina i nabora.

Naučnici Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemirska istraživanja analizirali su podatke NASA misije MESSENGER i napravili globalnu mapu hrapavosti Merkurove površine. Otkrili su da na posebno neravnim područjima ima manje vidljivih struktura nastalih skupljanjem, što ukazuje na mogućnost da su mnoge jednostavno zatrpane i skrivene.

Kada su istraživači pokušali da procene koliko bi takvih struktura postojalo da nisu prekrivene, došli su do zaključka da je Merkur mogao da se smanji između 10 i 30 odsto više nego što se ranije smatralo.

Prema njihovoj proceni, promena poluprečnika planete mogla bi da iznosi čak oko 11,6 kilometara.

Merkur je posebno zanimljiv zato što ima ogromno metalno jezgro u odnosu na svoju ukupnu veličinu. Upravo zbog toga verovatno se smanjio više od bilo koje druge planete Sunčevog sistema. Što preciznije naučnici utvrde koliko se Merkur skupio, to će moći bolje da rekonstruišu šta se događalo u njegovoj unutrašnjosti, kolika je veličina jezgra i kako se planeta hladila tokom milijardi godina.

Nove odgovore trebalo bi da donese evropsko-japanska misija BepiKolombo, čije će dve letelice detaljno proučavati Merkur. Njihova merenja mogla bi konačno da pokažu koliko je najmanja planeta Sunčevog sistema zaista bila veća u svojoj mladosti.