Dobitnik Nobelove nagrade za mir: Putin više ne može da proglasi pobedu u Ukrajini

U opširnom intervjuu za BBC, Muratov je govorio o ratu u Ukrajini, mogućnosti dalje eskalacije, političkim zatvorenicima, pritiscima na nezavisne medije i kritičare Kremlja, ali i o tome zašto smatra da Putin i dalje čvrsto kontroliše vlast u Rusiji.

Razgovor je vođen u moskovskim prostorijama „Novaje gazete“, lista koji je nekada bio jedan od najpoznatijih nezavisnih medija u Rusiji. Danas su, kako opisuje BBC, hodnici redakcije gotovo prazni i tihi.

„Novina više nema“, rekao je Muratov.

Od simbola nezavisnog novinarstva do ugašenog lista

Muratov je pre više od tri decenije učestvovao u osnivanju „Novaje gazete“, koja je postala poznata po istraživačkom novinarstvu, tekstovima o korupciji na najvišim nivoima vlasti i kršenju ljudskih prava.

Za borbu za slobodu izražavanja Muratov je 2021. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Nobelov komitet tada je podsetio i na visoku cenu koju je redakcija platila za svoj rad – ubijeno je šestoro njenih novinara, među kojima je bila i Ana Politkovskaja, poznata po izveštavanju o ratu u Čečeniji.

Međunarodno priznanje, međutim, nije zaštitilo list od pritisaka ruskih vlasti.

„Putin je izdao ukaz, a štamparije lista su nacionalizovane. Registracija je ukinuta“, rekao je Muratov.

„Novaja gazeta“ i dalje ima svoje internet izdanje, ali je njen sajt blokiran u Rusiji. Čitaoci iz zemlje mogu da mu pristupe korišćenjem VPN-a, dok je iz inostranstva dostupan.

Položaj ovog lista samo je deo mnogo šireg pritiska na slobodu govora u Rusiji, koji je, prema BBC-ju, posebno pojačan nakon početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Muratov: Najmanje 1.500 ljudi završilo u zatvoru zbog protivljenja državnoj politici

Muratov tvrdi da su stotine istaknutih kritičara vlasti proglašene „stranim agentima“, „ekstremistima“ ili „teroristima“.

„Brojke se razlikuju, ali prema konzervativnoj proceni, od početka ruske 'specijalne vojne operacije' najmanje 1.500 ljudi nalazi se u zatvoru zato što su govorili protiv aktuelne državne politike“, rekao je Muratov.

On tvrdi da je taj broj tri puta veći nego tokom najtežih perioda delovanja sovjetskog KGB-a.

BBC podseća da je sovjetski disident Andrej Saharov u govoru povodom Nobelove nagrade za mir 1975. godine naveo više od 120 političkih zatvorenika za koje je tada znao. Desetak godina kasnije, Amnesti internešenel procenio je da je u Sovjetskom Savezu bilo više od 600 zatvorenika savesti.

„Nikada neće biti pobede“

Muratov se u intervjuu posebno osvrnuo na rat u Ukrajini.

Ono za šta je Kremlj, prema BBC-ju, 2022. očekivao da će biti kratka i uspešna vojna operacija pretvorilo se u najkrvaviji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Putin uprkos tome nastavlja da govori o ruskoj pobedi. Muratov smatra da, posle svega što se dogodilo, takav ishod više nije moguć.

„Nikada neće biti 'pobede'. Jer ono što traje skoro pet godina, bez obzira na to kako se završi, više se ne može smatrati pobedom“, rekao je.

Prema njegovim rečima, posle ogromnog broja žrtava nijedna strana ne može ono što se dogodilo da predstavi kao istinsku pobedu.

„Ne može biti pobeda kada su dva slovenska naroda izgubila milion ljudi. Ili više od milion“, rekao je Muratov.

On smatra i da postoji suštinska razlika između razaranja Ukrajine i njenog osvajanja.

„Čini mi se da je situacija sa Ukrajinom sada ovakva: možete da je uništite, ali ne možete da je osvojite“, rekao je.

Na pitanje šta podrazumeva pod uništenjem, Muratov je odgovorio da misli na nastavak eskalacije, čak i do eventualne upotrebe nuklearnog oružja.

Strah od nuklearne eskalacije

Upitan da li zaista veruje da bi Putin mogao da upotrebi nuklearno oružje, Muratov je naglasio da niko sa sigurnošću ne može da zna šta ruski predsednik misli.

„Svi ti politički stručnjaci koji govore 'Putin misli ovo' ili 'Putin se plaši onoga' su šarlatani. To je u rangu astrologije. Niko ne zna šta se događa u glavi Vladimira Putina. Ne znam ni ja“, rekao je.

Ipak, kao novinar, kaže da prati način na koji se o nuklearnom oružju govori u ruskom javnom prostoru.

Prema njegovim rečima, od početka godine mogućnost ili potreba za upotrebom nuklearnog oružja pomenuta je više od 500 puta.

Muratov kaže da ga ne zabrinjavaju toliko izjave marginalnih pojedinaca koliko činjenica da se o toj temi govori na ruskoj državnoj televiziji i na događajima koje organizuje država.

Kao primer naveo je Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu, gde je, prema njegovim rečima, jedan od govornika o upotrebi nuklearnog oružja govorio kao o nečemu pozitivnom.

„Da li je Rusija danas bezbednija?“

Muratov je podsetio i na Putinovo obrazloženje sa početka invazije u februaru 2022, kada je ruski predsednik govorio o potrebi da se osigura bezbednost Rusije.

Novinar sada postavlja pitanje da li je rat zaista doneo veću bezbednost ruskim građanima.

„Recite mi, da li je bezbednost povećana? Ukrajinski dronovi sada napadaju skladišta Wildberriesa, imamo krizu sa benzinom, prekide mobilnog interneta, političke zatvorenike. Da li je bezbednost povećana ili nije?“, upitao je Muratov.

„Zemljom upravlja Putin, elite ga se plaše“

Iako pojedina istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad Putinove popularnosti u Rusiji, Muratov ne veruje da to znači da ruski predsednik gubi kontrolu nad državom.

Takođe odbacuje spekulacije o ozbiljnim podelama unutar ruske političke elite i mogućim tajnim zaverama protiv Putina.

„Ne verujem u sve te priče o podelama među pripadnicima elite i tajnim zaverama. Zemljom upravlja Vladimir Putin. Plaše ga se“, rekao je Muratov.

Prema njegovoj oceni, važnu ulogu u održavanju takvog sistema ima Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB).

Oštro kritikovao i evropske lidere

Muratov je veoma kritičan prema Kremlju, ali u intervjuu nije poštedeo ni evropske lidere.

On smatra da Putin dobro zna koliko su deklarativne poruke evropskih političara o ljudskim pravima ranije bile u suprotnosti sa njihovim ekonomskim odnosima sa Rusijom.

Kako je objasnio, evropski lideri su sa jedne strane razgovarali sa Putinom o ljudskim pravima i evropskim vrednostima, dok su sa druge strane sa Rusijom sklapali poslove koji su se odnosili na naftu, gas, dijamante i druge proizvode.

„Kada sa Putinom razgovaraju o evropskim vrednostima, on se zaista glasno smeje. Zna pravu vrednost ljudi koji su mu propovedali te vrednosti“, rekao je Muratov.

I sam Muratov proglašen „stranim agentom“

Ruske vlasti su i Dmitrija Muratova označile kao „stranog agenta“, status koji je tokom prethodnih godina dodeljen mnogim kritičarima Kremlja.

Takav status donosi brojna ograničenja. Osobe označene kao „strani agenti“ ne mogu da predaju niti da učestvuju na izborima, a suočavaju se i sa ograničenjima u raspolaganju novcem od prodaje imovine.

Oznaka ima i širi društveni efekat jer kritičare vlasti predstavlja kao potencijalne unutrašnje neprijatelje.

Muratov, međutim, tokom razgovora nije želeo da u prvi plan stavlja sopstveni položaj. Umesto toga, pokazao je fotografije ljudi koji se nalaze u ruskim zatvorima.

„Ono što me sada najviše brine jeste to što nikoga u svetu ne zanimaju politički zatvorenici koji su prvi govorili protiv otimanja teritorije naše susedne zemlje“, rekao je.

Pred novinara BBC-ja stavio fotografije zatvorenika

Muratov je tokom intervjua otvorio fasciklu i počeo da pokazuje fotografije zatvorenih novinara, političara i drugih kritičara vlasti.

Među njima su bili novinari Antonina Favorskaja, Konstantin Gabov, Sergej Karelin i Artjom Kriger, koji su osuđeni na zatvorske kazne po optužbama za ekstremizam zbog navodnih veza sa antikorupcijskom organizacijom pokojnog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.

Pokazao je i fotografiju Alekseja Gorinova, gradskog odbornika koji je završio u zatvoru zbog optužbe da je „svesno širio lažne informacije“ o ruskoj vojsci nakon što je javno kritikovao rat u Ukrajini.

Posebno potresan trenutak usledio je kada je Muratov pokazao fotografiju pijaniste Pavela Kušnira.

„Ovo je divni pijanista Pavel Kušnir. Izvanredan izvođač Rahmanjinova i Šuberta“, rekao je.

Kušnir je uhapšen nakon što je objavljivao antiratne snimke.

Muratov je potom pokazao još jednu fotografiju.

„A ovo je on u kovčegu.“

Kušnir je preminuo u pritvorskom centru tokom štrajka glađu. Imao je 39 godina.

Pretres redakcije trajao 13 sati

Pritisak na „Novaju gazetu“, prema Muratovljevim rečima, nije prestao.

Pokazujući još jednu fotografiju, nastalu u aprilu, objasnio je da se na njoj nalazi advokatica lista koja je čekala ispred zgrade dok je policija pretresala prostorije redakcije.

„Policija je pretresala našu kancelariju. Trajalo je 13 sati. Advokatima nisu dozvolili da uđu. Naš izvršni urednik Oleg Roldugin sada je u kućnom pritvoru“, rekao je.

Na pitanje novinara BBC-ja da li mu Nobelova nagrada pruža makar određenu zaštitu i slobodu da javno iznosi svoje stavove, Muratov nije dao direktan odgovor.

„To nije pitanje za mene. Kada budete imali priliku, pitajte vlasti“, poručio je.

„Zahvaljuju nam na ulici, ali šapatom“

Uprkos sumornoj slici položaja kritičara vlasti u Rusiji, Muratov kaže da postoje stvari koje mu daju nadu.

Tvrdi da on i njegove kolege i dalje osećaju podršku građana, iako se mnogi plaše da je javno pokažu.

„Živimo u vremenu kada ćutite. Ali toliko ljudi podržava ono što radimo. Na ulicama Moskve moje kolege i ja čujemo samo reči zahvalnosti. Izgovaraju ih šapatom. Ali ono što ljudi misle veoma je važno“, zaključio je.