Amerika sprema brutalan udar na Putina: Senat izglasao sankcije, na meti i Kina i Indija

Paket sankcija rezultat je više od godinu dana pregovora koje je predvodio pokojni republikanski senator Lindzi Grejem, jedan od najglasnijih zagovornika američke podrške Ukrajini. Grejem je na zakonu radio zajedno sa demokratskim senatorom Ričardom Blumentalom, piše AP.

Grejem i Blumental su 10. jula objavili da su, nakon dugih pregovora, postigli dogovor sa Belom kućom o tekstu zakona. Grejem, koji se neposredno pre toga vratio iz Ukrajine, iznenada je preminuo sledećeg dana.

„Danas predsednik Zelenski gleda iz Ukrajine, a Putin iz Moskve“, poručio je Blumental nakon glasanja.

On je dodao da želi da veruje da i Lindzi Grejem „gleda“ ono što se događa u Senatu.

„Danas poručujemo narodu Ukrajine: Niste sami. A Vladimiru Putinu poručujemo: Nećete osvojiti Ukrajinu“, rekao je Blumental.

Sankcije ne pogađaju samo Rusiju

Jedan od najvažnijih delova zakona odnosi se na države koje nastavljaju da kupuju rusku naftu, prirodni gas i druge energente. Ideja je da se izvrši pritisak ne samo na Moskvu već i na njene najveće trgovinske partnere i tako smanje prihodi koje Kremlj koristi za finansiranje rata.

Zakon omogućava američkom predsedniku da uvede carine za pet najvećih svetskih kupaca ruske nafte ili prirodnog gasa. Među državama koje bi mogle biti pogođene nalaze se Kina i Indija.

Predviđeni su, međutim, i izuzeci. Zemlje koje iz Rusije nabavljaju manje od 15 odsto svog prirodnog gasa i istovremeno preduzimaju korake kako bi dodatno smanjile zavisnost od ruskih energenata mogle bi da budu izuzete od pojedinih mera.

Na udaru novih sankcija našli bi se i Vladimir Putin, visoki ruski politički i vojni zvaničnici, finansijske institucije i veliki energetski projekti.

Poseban deo zakona usmeren je na takozvanu rusku „flotu iz senke“ – uglavnom starije tankere, često registrovane pod zastavama drugih država, koje Moskva koristi kako bi zaobišla postojeće sankcije i nastavila izvoz nafte.

Istovremeno, Bela kuća bi imala mogućnost da odustane od primene pojedinih sankcija ukoliko predsednik obrazloži Kongresu da je takva odluka u nacionalnom interesu SAD.

Tramp podržao paket, ali carine izazvale spor

Predsednik Donald Tramp dao je podršku paketu, koji uključuje i njegov zahtev za sankcije Iranu. Podrška Bele kuće dodatno povećava pritisak na Predstavnički dom da usvoji zakon i pošalje ga Trampu na potpis.

Ipak, upravo su velika ovlašćenja koja zakon daje predsedniku u oblasti carina izazvala najviše neslaganja.

Deo demokrata, ali i pojedini republikanci, strahuju da bi Tramp mogao široko da koristi nova ovlašćenja i uvede carine koje bi, osim stranih država, na kraju pogodile i američke potrošače kroz više cene i dodatne inflatorne pritiske.

Republikanski senator Rend Pol i demokrata Ron Vajden pokušali su amandmanom da iz zakona uklone nova predsednička ovlašćenja za uvođenje carina, ali njihov predlog nije prošao.

Vajden je upozorio da se mnogi Amerikanci već nalaze u teškoj ekonomskoj situaciji i da bi dodatne carine mogle još više da opterete njihove kućne budžete.

Demokratski senator Rafael Vornok, koji je upravo zbog pitanja carina ranije usporavao usvajanje zakona, rekao je da je od Trampove administracije dobio pisane garancije o ograničenjima njihove primene.

Prema njegovim rečima, carine bi trebalo da budu ukinute kada određena država prestane da se nalazi među kupcima ruske nafte i gasa ili kada više ne bude pomagala u zaobilaženju sankcija.

„Ne bi trebalo da moramo da biramo između obuzdavanja Putinove agresije i obuzdavanja carinske politike ovog predsednika“, poručio je Vornok, dodajući da bi eventualno prekoračenje Trampovih ovlašćenja moglo završiti pred sudom.

Zelenski lično lobirao u Kongresu

Usvajanju zakona prethodila je poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Kapitolu. On je prethodne nedelje, nakon sahrane Lindzija Grejema, razgovarao sa senatorima obe stranke, a zatim je iz galerije Senata pratio prve proceduralne korake ka usvajanju sankcija.

Zelenski je senatorima na zatvorenom sastanku rekao da Ukrajina ostvaruje određene uspehe na frontu, ali da joj je i dalje potrebna snažna pomoć Sjedinjenih Država.

Ukrajinski predsednik javno je zahvalio senatorima zbog paketa sankcija.

Republikanski senator Tod Jang ocenio je da zakon predstavlja važnu moralnu poruku Ukrajini, zemlji koja je iscrpljena dugotrajnim ratom, ali i dalje pruža otpor.

Senatorka Džin Šahin, vodeća demokratkinja u Odboru za spoljne poslove Senata, smatra da bi nove mere mogle da povećaju pritisak na Putina da ozbiljnije razmotri mogućnost mirovnog sporazuma.

Prema njenim rečima, svaki put kada Sjedinjene Države odustanu od oštrijih poteza, Rusija pojačava napade.

„Ako ne možemo da prekinemo finansiranje ratne mašinerije koju Rusija koristi protiv Ukrajine, oni će jednostavno nastaviti“, upozorila je Šahin.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha takođe je zahvalio američkom Senatu, ocenjujući da američka podrška približava mogućnost postizanja trajnog mira.

Sada je na potezu Predstavnički dom

Nakon ubedljivog glasanja u Senatu, paket mora da prođe i Predstavnički dom Kongresa. Velika podrška senatora stvara pritisak na kongresmene da se zakonom pozabave čim se krajem avgusta vrate na zasedanje.

Međutim, tamo bi moglo biti novih problema.

Gregori Miks, vodeći demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, smatra da sadašnja verzija zakona daje Trampu preveliku slobodu da koristi carine u političke i trgovinske svrhe.

On upozorava da bi predsednik mogao da „pretvori carine u oružje“, a da takva politika ne nanese dovoljno štete Rusiji, dok istovremeno povećava troškove za američke građane.

Predstavnički dom je još u junu usvojio poseban predlog koji predviđa pomoć Ukrajini i sankcije ključnim sektorima ruske ekonomije. Taj paket, koji su inicirale demokrate predvođene Miksom, dobio je podršku i dela republikanaca.

Ipak, novo glasanje u Senatu predstavlja do sada jedan od najozbiljnijih pokušaja Vašingtona da promeni dinamiku rata koji traje već četiri godine. Umesto da pritisak bude ograničen samo na ruske kompanije i zvaničnike, nova strategija pokušava da Putinu preseče jedan od najvažnijih izvora prihoda – prodaju energenata.

Ukoliko zakon prođe Predstavnički dom i Tramp ga potpiše, posledice bi mogle da se osete daleko izvan Rusije i Ukrajine, pre svega u velikim ekonomijama poput Kine i Indije koje nastavljaju da kupuju ruske energente.