Da li je Putin upravo odredio Vulinovog prijatelja za svog naslednika? U Kremlju se desila iznenadna rokada

Široko se spekulisalo da će Patrušev dobiti novu funkciju pošto ga je na mestu sekretara Saveta bezbednosti zamenio bivši ministar odbrane Sergej Šojgu u iznenadnoj rekonstrukciji u nedelju.

Patrušev je odmah po preuzimanju dužnosti upozorio u intervjuu prokremljskom listu Komsomolskaja pravda da bi Ukrajina mogla da „prestane da postoji” 2025. godine, prenosi Njuzvik, piše Jutarnji list.

Ovo je komentarisano na pitanje o predstojećem drugom mandatu novoizabranog predsednika Donalda Trampa, koji je ranije izjavio da bi, da je bio za pregovaračkim stolom sa Putinom i Zelenskim, završio rat „u roku od 24 sata“. Međutim, još nije jasno kako Tramp planira da se postavi u vezi sa ratom Rusije i Ukrajine kada bude inaugurisan.

Patrušev je u intervjuu priznao da „značajan deo sveta i dalje gleda u Ameriku”, ali je dodao da je „sama američka elita podeljena”.

Zatim je, odgovarajući na pitanje o mogućim teritorijalnim ustupcima tokom mirovnih pregovora pod Trampom, izneo svoje predviđanje da Ukrajina do kraja godine više neće biti suverena država.

Prvo je naglasio da Rusi osećaju „bratsku” vezu sa Ukrajincima zbog „vekovnih veza sa Rusijom”, pre nego što je rekao da je uništenje gradova u Ukrajini posledica „nasilne prinude neonacističke ideologije i raširene rusofobije”.

Moguće je da će Ukrajina sledeće godine potpuno prestati da postoji“, zaključio je Patrušev.

Početkom avgusta, Patrušev je naredio da se osmisli plan za Prigožinov konačni pad, a Putin se nije protivio. Nekoliko nedelja kasnije, Prigožin i njegovi bliski saradnici su čekali da poleti privatni avion. Bilo je malo kasno zbog bezbednosnih provera. U tom kratkom periodu ispod levog krila je postavljena bomba. Trideset minuta nakon poletanja sa piste u Moskvi eksplodirala je bomba, a Patrušev je saznao da je još jedna misija da ojača Putina, a time i njega samog, uspela.

Patrušev je već duže vreme u najbližem Putinovom okruženju. Kao i sadašnji ruski predsednik, svoju karijeru je započeo u službi ruske države kao mladi diplomirani inženjer 1970-ih. Odmah je regrutovan u KGB i posle obuke u Minsku radio je u kontraobaveštajnoj službi i na zadacima u vezi sa obezbeđenjem finske granice. Ostao je u službi nakon raspada Sovjetskog Saveza, baš kao i njegov sadašnji šef. Došao je do svoje trenutne pozicije sprovođenjem i primenom Putinove politike.

Kada je Putin postao premijer u vladi Borisa Jeljcina, Putin je imenovao Patruševa za svog naslednika u KGB/FSB. Patrušev je u intervjuima rekao da će osvežiti i modernizovati rusku špijunsku službu.

Patrušev je preuzeo Putina na čelo kada se našao u velikom korupcionom skandalu u koji je umešana privatna kompanija. Upravo je Patrušev, prema članku VSJ, koji se odnosi na audio-kasete iz kabineta ukrajinskog predsednika, otputovao u Kijev i od ukrajinskih službi nabavio kompromitujući materijal. Nakon toga je počeo obračun sa ruskom opozicijom. Veruje se da trag njihovih likvidacija širom Evrope i sveta vodi do Patruševa.

Posle napada na SAD 11. septembra, Patrušev je nastojao da podstakne saradnju u borbi protiv terorizma sa zapadnim službama, ali slučajevi trovanja Rusa u inostranstvu prekinuli su saradnju sa Zapada.

Njegova pozicija tokom decenija donela mu je titulu drugog najmoćnijeg čoveka u Rusiji. VSJ tvrdi da je Patrušev nadgledao pokušaj državnog udara u Podgorici dok je Crna Gora ulazila u NATO. Nakon što je operacija osujećena, Patrušev je odleteo u Beograd, obećao vladi da neće završiti u nevolji zbog pomoći Moskvi i prevezao ruske operativce nazad u Rusiju.

Patrušev mnogo putuje po svetu i sastaje se sa svetskom političkom elitom u Putinovo ime. Bivši zvaničnik Bele kuće rekao je za VSJ da je Patrušev glavna veza između Moskve i Pekinga.

Poznato je da Patrušev prezire medije, da dobija informacije iz izveštaja ruskih obaveštajnih službi i da je pominjao teorije zavere u intervjuima i govorima.

Patrušev daje slična predviđanja za Moldaviju

Patrušev je takođe kritikovao moldavske lidere u Kišinjevu zbog njihove „antiruske politike“ i rekao da Moldavija takođe možda više nije država.

„Ne isključujem da će agresivna antiruska politika Kišinjeva dovesti do toga da Moldavija ili postane deo druge države ili da potpuno prestane da postoji“, rekao je on.

Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije je odmah reagovalo na njegovu izjavu, rekavši da su komentari Patruševa „neprihvatljivo mešanje u unutrašnje stvari zemlje i da imaju za cilj destabilizaciju regiona“.

„Republika Moldavija je suverena država koja dosledno ide putem demokratije i evropskih integracija u skladu sa voljom svojih građana.

Ukrajinski zvaničnici tek treba da javno odgovore na komentare Patruševa.

Ko je Patrušev?

Da će Patrušev, bivši šef FSB-a koji je godinama stekao reputaciju „Putinovog ličnog špijuna“, postati Putinov pomoćnik, znalo se još u maju, kada je objavljeno da je Sergej Šojgu, koji je do tada bio na čelu ministarstva odbrane na 12 godina, bio bi smenjen na svoju funkciju, odnosno da postane sekretar Saveta bezbednosti.

Glavni „silovik” Kremlja, centralni Putinov „antiamerički ratnik” i autor političkog programskog pamfleta „Kolaps parazitskih država” ojačao je tokom rata do te mere da ga neki otvoreno pozicioniraju kao Putinovog naslednika.

Ali to takođe može biti veoma klizav položaj. Kako Žigar piše u Špiglu, on gura svog sina Dmitrija Patruševa (47), bankara i političara koji je do maja 2024. bio ministar poljoprivrede, nakon čega je unapređen u potpredsednika Vlade za poljoprivredu, u jaku poziciju.

Upravo je to njihova najveća slabost, jer bi ih to učinilo možda prejakim za Putina, pa čak i realnom opasnošću. Patrušev, međutim, „uživa” velike simpatije u (većinskom) radikalno konzervativnom represivnom delu Kremlja.

Zapadni obaveštajni izvori i bivši ruski špijun rekli su za VSJ da je Patrušev lično odobrio ubistvo Jevgenija Prigožina, šefa ruske mreže plaćenika Vagnera. Patrušev je dugo upozoravao Putina da Prigožin, koji je kritikovao rusku vojsku i okrivljavao njene komandante za gubitke i poraze u Ukrajini, predstavlja pretnju Kremlju.

Sa Vulinom pratio ruske opozicionare

Patrušev inače gaji bliske veze sa aktuelnim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vulinom.

Može se reći da je sve krenulo potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa tajnom službom Rusije. Ovaj sporazum je sklopljen 2017. godine, a u Skupštini Srbije je ratifikovan godinu dana kasnije. Opozicija je takvu vrstu obavezivanja osporavala i upozoravala na potencijalne opasnosti, a predstavnici vlasti su tvrdili da je reč samo o „razmeni znanja“.

O kakvoj “razmeni stanja” je reč videli smo na primeru ruskih opozicionara koji su praćeni i prisluškivani u Beogradu, što se završilo njihovim hapšenjem i zatvorskim kaznama dužim od dve decenije.

Kako je „Nova“ pisala, upravo su Vulin i Patrušev odigrali ključnu ulogu u praćenju ruskih opozicionara u Beogradu. Sada zatvoreni opozicionar Vladimir Kara-Murza otkrio je da su on i drugi opozicionari praćeni tokom sastanka u Beogradu.

Prema njegovim tvrdnjama, prikupljene podatke je Vulin tada lično odneo Patruševu u Moskvu. Nedugo potom, Kara-Murza je uhapšen zbog diskreditovanja vojske, a potom i osuđen na zatvorsku kaznu od 25 godina.