Brisel na nogama zbog gasovoda: Sumnjivi investitor preti evropskom putu BiH

Ovaj projekat ima veliki strateški značaj jer bi omogućio BiH da smanji zavisnost od ruskog gasa i poveže se sa evropskim energetskim tržištem. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija snažno podstiče i članice i zemlje kandidate da se energetski udalje od Rusije, pa se ovaj gasovod smatra važnim korakom u tom pravcu.

Brisel zabrinut zbog načina realizacije

Međutim, problem za EU nije sam projekat, već način na koji se sprovodi. U martu su vlasti BiH usvojile zakon kojim je za investitora praktično određena američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, osnovana tek krajem 2025. godine i bez vidljivog iskustva u izgradnji gasovoda.

To je izazvalo zabrinutost u Briselu. Ambasador EU u BiH Luiđi Soreka upozorio je vlasti da moraju poštovati pravila Evropske unije i obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Posebno je naglasio da je za nastavak evropskih integracija ključno da zakonodavstvo bude usklađeno sa standardima EU i principima transparentnosti.

EU, naime, podržava diversifikaciju izvora energije, ali insistira na tome da se projekti realizuju kroz otvorene i konkurentne procedure, u skladu sa pravilima javnih nabavki.

Sumnje u izbor investitora

Kontroverze oko projekta postoje i unutar same Bosne i Hercegovine. Ivana Korajlić iz Transparensi internešenela upozorava da bi zaobilaženje transparentnih procedura predstavljalo opasan presedan.

Prema njenim rečima, postoji sumnja da je kompanija izabrana kako bi se zadovoljili određeni privatni interesi. Ona postavlja i pitanje finansijske održivosti projekta – nije jasno odakle bi trebalo da dođe najavljenih milijardu i po dolara, niti da li firma ima kapacitet da realizuje tako veliki infrastrukturni poduhvat.

Dodatnu zabrinutost izazivaju i navodi o vezama kompanije sa osobama bliskim američkom predsedniku Donaldu Trampu, kao i moguće lobiranje koje je uticalo na njen izbor.

Spor napredak ka EU

Ova situacija dodatno osvetljava dugotrajne probleme BiH na putu ka Evropskoj uniji. Zemlja je podnela zahtev za članstvo 2016. godine, a status kandidata dobila 2022, dok su pregovori formalno započeti 2024. godine.

Ipak, proces je često usporavan političkim podelama, slabim upravljanjem i nedostatkom reformi. Analitičari upozoravaju da je EU u međuvremenu čak ublažavala kriterijume, ali sada ponovo insistira na poštovanju pravila, posebno u oblasti energetike.

Ugroženo i finansiranje iz EU

Problem nije samo politički – u pitanju su i značajna finansijska sredstva. BiH rizikuje da izgubi oko 374 miliona evra iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan ukoliko ne sprovede potrebne reforme.

Evropska unija već je u prošlosti koristila zamrzavanje sredstava kao način pritiska, pa bi se isti scenario mogao ponoviti i u ovom slučaju.

Ključno pitanje za BiH

Na kraju, slučaj „Južne interkonekcije“ mogao bi da postane test za Bosnu i Hercegovinu – da li će prioritet biti usklađivanje sa evropskim standardima i transparentnost, ili ostvarivanje političkih i privatnih interesa.

Ishod ovog projekta mogao bi značajno da utiče ne samo na energetsku budućnost zemlje, već i na njen put ka članstvu u Evropskoj uniji.