3
Ekipa elitnih specijalaca pokušala je 2019. godine da podmetne uređaj za prisluškivanje Kim Džong Una. Kako piše "Njujork tajms", akcija je propala, a ceo događaj do danas je ostao strogo poverljiv.
U zimu 2019. godine, grupa američkih mornaričkih foka (Navy SEAL) izronila je iz mora i prišunjala se stenovitoj obali Severne Koreje. Njihova misija bila je toliko tajna i rizična da je zahtevala direktno odobrenje predsednika Donalda Trampa. Cilj: postaviti elektronski uređaj koji bi omogućio Sjedinjenim Državama da prisluškuju komunikacije severnokorejskog lidera Kim Džong Una, dok su trajali pregovori o nuklearnom razoružanju, piše „Njujork tajms“.
3
3
8
Ako bi uspela, operacija bi otvorila dotad zatvoren prozor u svet najzatvorenije države na planeti. Ali, rizici su bili ogromni – otkrivanje misije moglo je ne samo da uništi pregovore, već i da izazove talačku krizu ili čak oružani sukob sa nuklearno naoružanim protivnikom.
Za ovu operaciju odabrana je elitna jedinica SEAL Team 6, „Red Squadron“, ista ona koja je 2011. likvidirala Osamu bin Ladena. Specijalci su mesecima vežbali, znajući da svaki pokret mora biti savršen. Prema planu, trebalo je da ih podmornica na nuklearni pogon približi obali, odakle bi se minijaturnim podmornicama prebacili do kopna, postavili uređaj i neopaženo se vratili.
Ali, ono što je izgledalo kao mirna i prazna obala, ubrzo se pretvorilo u noćnu moru. U mraku se pojavila severnokorejska čamac. Kada su reflektori osvetlili more, SEAL-ovi su posumnjali da su otkriveni i otvorili vatru. U samo nekoliko sekundi posada broda bila je mrtva. Uređaj nikada nije postavljen.
Svi američki vojnici izvukli su se živi, ali akcija je ostala skrivena od javnosti. Trumpova administracija čak nije obavestila ključne članove Kongresa koji nadgledaju obaveštajne operacije – što bi moglo predstavljati kršenje zakona. Bela kuća i Pentagon odbili su da komentarišu.
Ove informacije sada prvi put izlaze na videlo zahvaljujući razgovorima sa više od dvadeset ljudi upoznatih sa operacijom – bivših zvaničnika, vojnih oficira i pripadnika specijalnih jedinica. Svi su govorili anonimno, pozivajući se na klasifikovanu prirodu misije.
Prema njihovim rečima, razlog zašto su odlučili da progovore jeste zabrinutost da se neuspesi specijalnih operacija prikrivaju, dok se javnosti predstavljaju samo herojski uspeh – poput ubistva Bin Ladena.
Američke administracije decenijama pokušavaju da obuzdaju severnokorejski nuklearni program – kombinacijom pregovora, sankcija i pritisaka. Gotovo ništa nije dalo rezultate. U vreme misije, Donald Tramp pokušavao je da kroz lične susrete sa Kimom postigne ono što nijedan predsednik pre njega nije uspeo. Pregovori su, međutim, propali. Danas, prema američkim procenama, Severna Koreja poseduje oko 50 nuklearnih bojevih glava i nastavlja ubrzanu proizvodnju.
Uprkos višemesečnim pripremama, misija je imala niz sitnih grešaka koje su se na kraju pokazale kobnim. Jedna od minijaturnih podmornica promašila je poziciju i morala da pravi okret, pa su vozila ostala okrenuta u suprotnim pravcima. Na obali, SEAL-ovi nisu primetili mali čamac sa ribarima, jer njihovi uređaji za noćni vid nisu registrovali telo ohlađeno u ledenoj vodi. Konačno, buka motora minijaturne podmornice mogla je da privuče pažnju posade čamca.
3
1
1
Kada su pomislili da su otkriveni, komandosi su otvorili vatru. Kasnije se pokazalo da su ubili civile – verovatno ribare. U trenutku povlačenja, američka nuklearna podmornica morala je da rizikuje i uđe u plitke vode da bi izvukla ljude.
Nekoliko dana nakon incidenta, američki sateliti registrovali su povećanu vojnu aktivnost Severne Koreje u tom području. Međutim, režim u Pjongjangu nikada nije javno pomenuo incident, niti je jasno da li su ikada saznali ko je odgovoran. Samit u Hanoju u februaru 2019. održan je kako je planirano, ali je završen neuspehom.
Kasnije te godine, Severna Koreja nastavila je sa ispaljivanjem raketa, a Kim je obećao da će „eksponencijalno“ povećavati svoj nuklearni arsenal.
Posle akcije sprovedene bez znanja Kongresa, stručnjaci za bezbednost i pravo ukazali su da bi to moglo predstavljati kršenje zakona. Iako je deo vojnih zvaničnika ocenio da su ubistva civila bila „u skladu s pravilima“, mnogi u Pentagonu i dalje smatraju da su ovakve tajne operacije opasne, jer nose ogroman rizik od eskalacije sukoba.
I dok su neki od učesnika misije kasnije unapređeni, pitanje ostaje: da li su ovakvi poduhvati više odraz hrabrosti, ili nerealnih i preambicioznih planova specijalnih jedinica?
Napomena: Ovaj tekst je nastao uz pomoć ChatGPT-a