Žena pobegla iz Severne Koreje i tuži Kim Džong Una: Mučili su me i silovali, imam ožiljke po celom telu

Čoi Min-kjong, 53-godišnjakinja koja se u Južnu Koreju doselila pre više od deset godina, od Severne Koreje potražuje odštetu u iznosu od 50 miliona vona (oko 37.000 američkih dolara).

Prema rečima njenih advokata i organizacija koje su uključene u slučaj, ovo je prvi put da je neka osoba koja je pobegla iz Severne Koreje pokrenula ovakav pravni postupak pred južnokorejskim sudovima.

„Prošlo je 13 godina otkako sam se nastanila u Južnoj Koreji, ali i dalje patim od teškog PTSP-a zbog posledica mučenja i zavisna sam od lekova“, izjavila je Čoi za Gardijan. „Ožiljci po celom telu svedoče o užasnoj stvarnosti ljudskih prava u Severnoj Koreji“, dodala je.

Čoi je pobegla iz Severne Koreje 1997. godine, ali je između 2000. i 2008. čak četiri puta bila prisilno vraćena iz Kine. Tokom poslednje repatrijacije 2008. godine, provela je pet meseci u tri različita pritvora u provinciji Severni Hamgjong.

Sistematsko zlostavljanje i mučenje

U prijavi, u koju je Guardian imao uvid, detaljno su opisani oblici zlostavljanja – od seksualnog nasilja tokom grubih i nehigijenskih pregleda telesnih šupljina bez rukavica, do teških batina koje su dovele do pucanja bubne opne i gubitka svesti. Takođe, navodi se da je bila primorana da svakog dana provodi više od 15 sati u neprirodnim položajima tela.

Jedan od njenih advokata je i Li Jong-hjun, takođe begunac iz Severne Koreje. Organizacija NKDB (Centar za ljudska prava Severne Koreje), koja je pomogla u pripremi tužbe, najavila je da će ovaj slučaj iskoristiti kao osnov za podnošenje žalbi mehanizmima UN za ljudska prava i Međunarodnom krivičnom sudu.

„Ovaj slučaj mogao bi postaviti pravni presedan u južnokorejskoj pravosudnoj praksi, jer gotovo da nije bilo predmeta koji se bave zločinima protiv čovečnosti“, rekao je Songjop Li, analitičar za ljudska prava iz NKDB-a. „Kako su i druge žrtve pokazale interesovanje za pokretanje tužbi, ovaj slučaj bi mogao otvoriti put kolektivnim tužbama i pomoći u širem procesu traženja odgovornosti“, dodao je.

Direktna odgovornost Kim Džong-una

Kim Džong-un je naveden kao direktno odgovorna osoba u oba podneska, s naglaskom na njegovu komandnu odgovornost i tvrdnju da svi državni zvaničnici deluju pod njegovom „efektivnom kontrolom“.

U prijavi se takođe poziva na izveštaj istražne komisije UN iz 2014. godine, koji dokumentuje širok spektar zločina protiv čovečnosti u Severnoj Koreji, uključujući mučenje, seksualno nasilje, proizvoljna zatvaranja i političke logore u kojima se, prema procenama, nalazi između 80.000 i 120.000 ljudi.

Južnokorejski ustav tretira Severnu Koreju kao deo iste države, zbog čega sudovi imaju formalnu nadležnost za ovakve predmete. U tužbi je kao adresa za uručenje navedena misija Severne Koreje pri UN-u u Njujorku, jer direktna komunikacija s vlastima u Pjongjangu nije moguća. Iako ne postoji način da se eventualna presuda zaista sprovede, advokati smatraju da bi njen simbolički značaj mogao biti ogroman.