Vučić upravo od EU dobija spisak grehova i packe zbog Putina: Dokument otkriva šta mu najviše zameraju

"Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike (ZSBP) i nazadovala je tokom izveštajnog perioda. Iako se Srbija, nakon ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekoliko stavova EU u međunarodnim forumima (uključujući i Generalnu skupštinu UN), do sada je odbijala da se uskladi sa bilo kakvim sankcijama protiv Ruske Federacije i nije se uskladila sa izjavama visokog predstavnika po ovom pitanju. Štaviše, Srbija je nastavila da razvija bliske odnose sa Rusije, a neke izjave i postupci visokih srpskih zvaničnika bili su direktno u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici", piše u dokumentu.U izveštaju se navodi da je stopa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, sa 65 odsto pala na 45 odsto do avgusta 2022. godine.“Srbija bi trebalo da pojača napore kako bi izgradila otpornost društva na manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, i da preduzme mere da se aktivno suprotstavi ovoj i drugim oblicima hibridnih pretnji. Srbija bi u narednoj godini posebno trebalo da: prioritetno unapredi svoje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije, i izbegava akcije i izjave koje su protiv stavova EU o spoljnoj politici; da sprovede akcione planove za primenu novih strategija nacionalne bezbednosti i odbrane na način koji u potpunosti odražava EU orijentaciju Srbije u ovim oblastima”, navodi se u tekstu.Autori izveštaja podsećaju da se naša država uskladila sa tri deklaracije EU koje se odnose na Rusiju i Ukrajinu i da se pridružila deklaracijama o Belorusiji i sankcijama bivšem rukovodstvu Ukrajine.“Krajem septembra 2022. Srbija se uskladila sa još jednom deklaracijom visokog predstavnika, o nelegalnim lažnim „referendumima“ Rusije u Ukrajini. Međutim, Srbija je do sada odbijala da se uskladi sa bilo kakvim restriktivnim merama protiv Rusije, kao i sa velikom većinom deklaracija o ljudskim pravima koje se odnose na Rusiju i Ukrajinu. Beograd je takođe održavao bliske odnose sa Moskvom, uključujući prijem visokih ruskih zvaničnika koji se nalaze na listi sankcija EU. Srbija se uskladila sa nekim sankcijama protiv Belorusije, kao i sa sankcijama protiv Mjanmara. Srbija je demantovala izveštaje specijalnog izvestioca UN da izvozi oružje u Mjanmar”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.U izveštaju se navodi da Srbija nije eksplicitno osudila rusku agresiju na Ukrajinu, iako je podržala teritorijalni integritet Ukrajine i upućivala humanitarnu pomoć i zbrinjavala izbeglice.“Srbija je odbila da uvede sankcije Rusije, a delovi srpskih medija bili su angažovani u proruskoj kampanji dezinformacija. Visoki predstavnici Srbije u više navrata su govorili suprotno stavovima EU o ruskoj agresiji. Na početku ruske invazije, Er Srbija je udvostručila broj letova za Rusiju, održani su bliski odnosi i česti kontakti na visokom nivou sa Rusijom, uključujući redovne bilateralne posete. U novembru 2021. srpski predsednik se u Sočiju sastao sa ruskim kolegama i razgovarao o snabdevanju energentima i gasnom aranžmanu”, navodi se u dokumentu, uz napomenu da je Srbija dobila tom prilikom povlašćenu cenu.U izveštaju se pominje i neuspešna organizacija posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Beogradu.“Poseta ruskog ministra spoljnih poslova Lavrova Beograd u junu 2022. otkazana je zbog nedostatka drugih dozvola za preleti. Na maraginama Generalne skupštine UN, predsednik Srbije sastao se sa ministrom spoljnih poslova Rusije, a ministar spoljnih poslova Srbije je sa ruskim kolegijem potpisao plan konsultacija za 2023-2024. godinu.Ovo se dogodilo dva dana nakon što je ruski predsednik Putin najavio održavanje lažnih referenduma na ukrajinskim teritorijama kako bi ih na kraju nezakonito pripojio”, navodi se.U okviru pregogvaračkog procesa od Srbije se očekuje, kako piše u izveštaju, da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa i stavovima koji je usvojila EU.O uticaju Moskve na medijeIz Evropske komisije poručuju da bi Srbija hitno trebala da preduzme mere kako bi se suprotstavila manipulaciji i anti-EU narativima, naročito u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.“Nekoliko ruskih kuća, koje sponzoriše država pod sankcijama EU, emituju radio i multimedijalne programe u zemlji, uključujući i Raša Tudej. Glavni urednik Sputnjk Srbija je objavio da će RT otvoriti kancelariju u Beogradu. Ovi mediji manipulišu okruženjem u Srbiji i u regionu”, objašnjava se u tekstu.