Podeli
Foto: EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC

Vezivanje za lidere, a ne za stranke, nije samo fenomen u Srbiji, već je ustaljeni obrazac u političkoj kulturi čitavog sveta, koji je u našoj zemlji ipak pojačano prisutan usled činjenice da su ovdašnje partije u najvećoj meri liderske, smatraju sagovornici Nova.rs.

Istoriju Srbije oblikovali su brojni lideri, koji su, svako na svoj način, obeležili određenu etapu života u našoj zemlji. U prošlom veku najdominantnije ličnosti i lideri bili su Aleksandar I Karađorđević, Josip Broz Tito i Slobodan Milošević.

Početkom 21. veka liderske pozicije, a samim tim i vlast u Srbiji, držali su Vojsilav Koštunica, Zoran Đinđić, Boris Tadić i naposletku Aleksandar Vučić. Pored velikog autoriteta kod birača, ono što je zajedničko za sve njih jeste to da je njihovo delovanje neretko stavljalo u drugi plan političke organizacije kojima su pripadali, vezujući sudbinu svoje partije za sopstvenu političku sudbinu.

Zbog toga pojedine stranke, poput SNS, svoj visok rejting crpe iz popularnosti njenog lidera Aleksandra Vučića. S druge strane, primeri poput Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, nakon odlaska Koštunice i Tadića sa mesta lidera, pokazuju da takva vrsta vezivanja ipak može da bude i pogubna za partije.

Foto: N1

Prema oceni profesora Fakulteta političkih nauka Dušana Spasojevića, lideri stranaka su ti koji imaju moć da ideološki oblikuju svoje organizacije i pomeraju ih u pravcu koji im odgovara. On smatra da ovdašnje partije poseduju određene ideologije, ali da one nisu najjasnije predstavljene.

“Mi možemo da pokažemo kakva je neka stranka, gde je u odnosu na ostale i po kojim pitanjima je profilisana. Ipak, lideri stranaka imaju veću moć da oblikuju te ideološke pozicije i da pomeraju stranku u levo ili desno. Stoga, nisu partije potpuno deideologizovane. Na primer, Dveri su jako ideologizovane, pa čak i Socijalsti. Dakle, unutar partija postoje određene ideološke pozicije”, ističe Spasojević.

S druge strane, politikolog Vuk Velebit smatra da je interes jedina ideologija koja postoji u Srbiji.

“U poslednjih dvadeset godina su izbrisane sve ideološke granice, tako da vi možete da zastupate jednu ideologiju kao stranka, a da onda u praksi radite sasvim suprotno. Sistem u ovoj zemlji ne postoji zato što nijedan političar, osim Zorana Đinđića, nije imao nameru, niti želju, da stvori sistem koji ce moći da funkcioniše nezavisno od nekog pojedinca”, navodi Velebit.

SNS na izborima pod imenom Aleksandra Vučića

Koliko je snažna uloga lidera pokazuje i primer vladajuće Srpske napredne stranke, koja je najavila da će na predstojećim izborima nastupiti pod sloganom: “Aleksandar Vučić – za našu decu”.

Ovo nije prvi put da se ime lidera ove partije koristi na izborima na kojima on neće (makar formalno) učestvovati. Na lokalnim izborima širom Srbije ime Aleksandra Vučića najčešće je deo naziva liste koju predlaže SNS. Tako je bilo na poslednjim prestoničkim izborima, održanim 2018. godine, kad je lista vladajuće partije nosila naziv “Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd”.

Srpska napredna stranka nije jedina koja koristi popularnost svog lidera na ovakav način. Na identičan način je ranije i Demokratska stranka koristila popularnost svog nekadašnjeg lidera Borisa Tadića, pa su tako na parlamentarnim izborima 2008. i 2012. godine koristili slogane “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić” i “Izbor za bolji život – Boris Tadić”.

Foto: N1

Razlog zbog čega sve zavisi od pojedinca, a ne sistema, prema oceni socijalnog pishologa Dragana Popadića, nalazi se u činjenici da je u Srbiji autoritarnost veoma razvijena, te da ljudi opažaju politiku kao bitku i sukob moćnih ličnosti.

“Oni se vezuju za moćne ličnosti, više nego za ideje, ideale i političke programe. U političkoj kulturi kakva je naša, ljudi su više lojalni ličnostima. Neko se ranije vezivao za Vuka Draškovića, a da nije bio ni svestan kakve je sve preokrete u svojim političkim programima taj političar pravio. Isto tako se sad ljudi vezuju za Vučića”, navodi Popadić.

Prema njegovom mišljenju, političari neguju ovakav vid komunikacije sa glasačima, jer im upravo to dozvoljava da prave različite preokrete u svom ponašanju.

“Svako ko je našao dovoljan broj sledbenika, bilo da je to Vučić, Šešelj, ili neko drugi, može sebi da dozvoli brojne preokrete i izneverena obećanja, a da računa da će mu ljudi ostati lojalni i da neće mariti kakav politički program i rezultate ima. To vam je kao kad neko navija za Crvenu Zvezdu ili Novaka Đokovića. Bez obzira kakve oni rezultate imali, ljudi će hteti da budu njihovi verni sledbenici. Takva vrsta sledbeništva se neguje i u politici”, rekao je Popadić.

Foto: REUTERS/Bernadett Szabo/Guliver

Liderstvo je popularno i u svetu

Popadić smatra da pomenuti primeri nisu retkost ni u svetu, navodeći da se personalizacija ideja i stranaka najčešće vrši kroz jake ličnosti koje prezentuju njihove ideje.

“Tako se najlakše šire ideje. Postoji predstava da se politika odigrava kroz igru, dijalog i sukobe moćnih figura. Veoma često je to pogrešna slika koja služi ne samo da bi se svet politike pojednostavio i učino razumljivijim glasačima, već da bi se uticaj snažnih ličnosti povećao”, navodi on.

Popadić objašnjava da je pojednostavljivanje, pri kojem se aktivnosti stranaka svode na aktivnosti njihovih lidera, nužno, ali da uvek postoji opasnost da ljudi počnu da doživljavjau stranke kao vlasništvo njenih lidera.

“Posebno bi takva praksa bila opasna, a kod nas se i to događa. Često se ovo pojednostavljivanje namerno sprovodi, ne samo da bi ljudima bilo jednostavnije da shvate šta se dešava i kako ne bi pamtili skraćenice stranaka, već i da bi se veličale različite političke ličnosti”, objašnjava Popadić.

Foto:N1

Velebit ističe da postoje dva razloga zbog čega se u Srbiji ljudi češće vezuju za lidere, a ne političke organizacije.

“Prvi je političko-istorijski, gde već imamo istoriju autokratskih lidera tokom koje su se građani vezivali za različite političke ličnosti, a manje za političke partije. Drugi je taj što se politika u Srbiji pomerila iz domena institucijalnog na polje ličnog i gde politički odnosi izgledaju kao odnosi između zavađenih porodica, umesto da političari budu katalizatori, a ne proizvođači sukoba u društvu”, rekao je Velebit.

Dušan Spasojević napominje da se građani lakše identifikuju sa političkim ličnostima, jer su stranke u našoj zemlji najčešće liderske.

“To je tako zato što kod nas ne postoji stranačka tradicija i profilisanost. Mi možemo da se identifikujemo sa nekom strankom preko ideologije, ali ljudima je mnogo lakše da se vežu za ličnosti, jer ideološki koncepti nekada mogu biti veoma složeni. U tom smislu, ovo jeste logična pojava, jer su svuda u svetu važni lideri, ali je to kod nas pomereno na ‘loženje’ na lidere”, kazao je on.

****

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar