Vanredno stanje može da poveća rejting Aleksandra Vučića i da ga učini značajno višim nego što je bio pre epidemije koronavirusa. Međutim, ankete u vreme trajanja krize ne treba posmatrati kao definitivni odraz raspoloženja građana, jer su oni u ovakvim situacijama preokupirani sopstvenim preživljavanjem i ekonomskim opstankom.
Pravi rezultati delovanja vlasti u vreme vanrednog stanja, kao i informacije koliko su podigli svoju popularnost, će postati dostupni tek nekoliko nedelja po okončanju kriznog perioda, istakli su za Nova.rs istraživači javnog mnenja.
Projektni direktor CESID Ivo Čolović, kaže da je moguć rast rejtinga predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vreme vanrednog stanja, kao i po njegovom okončanju. Ipak, on dodaje će to zavisiti i od toga kako građani budu ocenili delovanje vlasti u prethodnom periodu.
„Vanredno stanje je situacija kad političke partije koje su na vlasti preuzimaju potpunu odgovornost za sve ono što se dešava u državi. One su na čelu svih institucija. Svakako da njihov rejting i njihova vidljivost u medijima i javnosti skaču. Ako se nose dobro sa tom situacijom, on će biti značajno bolji nego što je to bio pre vanrednog stanja. Međutim, treba imati u vidu da sva istraživanja javnog mnenja, tako i ona koja se bave merenjem rejtinga predstavljaju presek stanja u datom momentu. Vanredno stanje samo po sebi ne može da govori o nekom trendu koji će se zadržati u budućnosti. Mi nismo sigurni šta će se desiti posle njega i kako će građani sagledati taj period koji je ostao iza njih“, objašnjava Čolović.
Direktor agencije za istraživanje javnog mnenja Faktor plus Vladimir Pejić, napominje da su Vučić i Srpska napredna stranka i pre krize imali veoma visok rejting, te da je lideru naprednjaka u prethodnom periodu veći problem predstavljalo održavanje rejtinga, a ne njegovo povećanje.
„Postoji nešto što se zove ‘utvrđivanje biračkog tela’. Iskustva iz drugih zemalja i situacije koje su ranije pogodile Srbiju, govore nam da se može napraviti paralela. Mogu da kažem da je za očekivati učvršćivanje, a možda i blagi rast Vučićevog rejtinga. Mada, on je i pre ove situacije imao veoma visok stepen poverenja među građanima, stoga je pitanje koliko on može visoko da ide. Njemu je u poslednje vreme bilo teže braniti tako visok rejting, nego osvajati nešto više.“, opisuje Pejić.
Raspoloženje građana nakon vanrednog stanja biće značajno drugačije
Na pitanje koliko će se menjati raspoloženje građana u odnosu na političke aktere, pa tako i samog predsednika, po okončanju vanrednog stanja, Pejić kaže da to zavisi od načina kako će se trenutna kriza okončati.
„Trenutno su svi ljudi zaokupljeni sopstvenim zdravljem i preživljavanjem u ekonomskom smislu. Kad prođe kriza, ljudi ponovo počinju da se vraćaju normalnom životu i neka njihova očekivanja, želje i prohtevi će ponovo biti na višem nivou. U vreme krize niko ne planira da kupi automobil, da ide na more, niti bilo koji veći luksuz. Koliko će građani biti svesni situacije i koliko če vlast biti sposobna da ispuni njihova očekivanja po okončanju svega, od toga će zavisiti kako će izgledati raspoloženje ljudi u periodu koji sledi“, ističe Pejić, dok Čolović dodaje da će građanima biti neophodno određeno vreme kako bi u potpunosti sagledali razmere onoga sa čim su se suočili.
„Političari zajedno sa epidemiolozima i lekarima nose ovu krizu, stoga je i njihov rejting značajno veći nego što je bio pre proglašavanja vanrednog stanja Tek po okončanju epidemije, kad prođe par nedelja i kad građani shvate način na koji se država suprotstavila virusu, možemo očekivati stabilizaciju rejtinga i realan odnos snaga političkih partija“, naglašava Čolović.
Euobserver.com: Raste popularnost evropskih lidera
Prema navodima sajta Euobserver.com, za razliku od prethodnih kriza koje su zadesile Evropu, epidemija koronavirusa je podstakla situaciju bez presedana u kojoj su evropske vlade dobile značajnu podršku domaćeg stanovništva.
Kako se navodi, italijanskom premijeru Đuzepe Kontiju popularnost je skočila na 71 odsto. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc trenutno uživa poverenje 77 odsto građana, rad Angele Merkele podržava 79 odsto stanovništva, dok 51 odsto Francuza odobrava rad njihovog predsednika Emanuela Makrona.
Demokratsku stranku posle vanrednog stanja podržavalo 50 odsto građana Srbije
U istraživanju CESID-a, sprovedenom leta 2003. godine, u godini u kojoj je proglašeno vanredno stanje zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, Demokratska stranka je uživala podršku 50 odsto građana Srbije. Tada je privremeno na njenom čelu bio Zoran Živković.
„DS je 2003. godine došla u situaciju da je u jednom momentu, od partije koja je tonula, došla do te brojke. Međutim, na narednim parlamentarnim izborima, ista ta stranka je osvojila oko 13 odsto podrške. Trenutna situacija sa tom iz 2003. se ne može tek tako porediti. Kad govorimo o DS, mi govorimo o partiji koja je imala mnogo različitih ideja o tome kako bi trebalo voditi Srbiju, naročito u tom periodu. I tada je njihov rejting bio nestabilan. S druge strane, sada je na vlasti partija koja u poslednje četiri godine ima skoro 50 odsto podrške u javnosti“, podvlači Čolović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
