2
Rezolucija Evropskog parlamenta, u kom se osuđuje vlast SNS zbog nasilja na protestima, veze srpske policije sa huliganima, kao i ignorisanje ropstava u fabrici Linglong, predstavlja diplomatski debakl spoljne politike Aleksandra Vučića i signal da Evropa gubi strpljenje za predsednika Srbije.
Evropski parlament usvojio je u četvrtak sa 586 glasova ZA, 53 protiv, i 44 uzdržanih, rezoluciju o Srbiji.
Ovaj dokument nastao je kao predlog poslaničkih grupa Renew Europe (“Obnoviti Evropu/liberali), Zeleni, poslanička grupa S&D (socijaldemokrate), predstavnici Levica.
Za razliku od prethodnih slučajeva, iza dokumenta su ovog puta stali i predstavnici Evropske narodne partije (EPP) koja je u prošlosti gajila bliske odnose sa Srpskom naprednom strankom, koja je ujedno i njihov pridruženi član.
Lideru SNS leđa okrenuli saveznici
Epilog glasanja u Evropskom parlamentu potvrdio je pisanje “Nove” i informacije da su dojučerašnji saveznici SNS okrenuli leđa njenom lideru Aleksandru Vučiću i otvoreno osudili nasilje na protestima, robovlasnički odnos prema vijetnamskim radnicima i saradnju srpske policije sa huliganima u odbrani murala Ratka Mladića.
Neuspešno lobiranje SNS, sagovornici “Nove” okarakterisali su kao signal vladajućoj partiji u Srbiji da se situacija u Evropskom parlamentu menja i da sve manji uticaj na odluke imaju Demohrišćani, partija nekadašnje kancelarke Angele Merkel, koja je bila otvoreni zaštitnik šefa srpske države.
Prema rečima urednika European Western Balkans (EWB) Nemanje Todorovića Štiplije, teme koje je pokrenuo Evropski parlament će ostati u fokusu i na njima će insistirati evroposlanici, a ako ne bude pomaka ili promena, EP će sigurno ove nalaze ponoviti i u svojoj redovnoj godišnjoj rezoluciji o Srbiji.
“Za SNS ovo je svakako negativan politički događaj, zato što se ovde vidi da Evropska narodna partija ima neke granice do kojih će štiti SNS, vlast u Srbiji, a i samog Aleksandra Vučića, što do sada nije bio slučaj”, navodi on.
S druge strane, diplomata Srećko Đukić ističe da je impresivan broj evroposlanika koji je glasao za rezoluciju o Srbiji.
“Korak po korak, zaokružuje se jedna realna politika prema vlastima u Beogradu. Sve simulacije da u Srbiji postoji demokratski režim padaju u vodu. Aleksandar Vučić je priteran uza zid i mora da polaže račune pred širom međunarodnom zajednicom”, navodi on.
Đukić je rekao da očekuje da će ovu, novi politiku prema vlastima u Srbiji, primeniti i Evropska komisija.
“Ova rezolucija nema direktnu, obavezujuću snagu, ali ne može nikako da se ignoriše. To neće moći da radi ni Oliver Varheji, komesar za proširenje, bez obzira što je on Vučićeva veza iz Orbanove stranke, a to će morati da ima u vidu i Ursula fon der Lajen. Nemoguće je sedeti na više stolica i ovo je jasan signal. Ovo je totalni debakl Vučićeve spoljne politike i razbijen je koncept njegovog manipulisanja u međunarodnim odnosima”, podvlači naš sagovornik.
Desničari i konzervativci protiv rezolucije o Srbiji
Protiv rezolucije o Srbiji u Evropskom parlamentu glasali su pretežno konzervativne i desničarske grupacije, među kojima dominiraju poslanici iz Poljske i Mađarske.
Prema rečima Todorovića Štiplije, njihovo protivljenje rezolucije povezano je sa njihovim težnjama da uvek kontriraju velikim evropskim partijama i grupacijama.
“Ne rade oni to zato što na bilo koji način podržavaju režim u Srbiji. Iako SNS vidi da podrška EPP nije bezuslovna, do sada nismo mogli da vidimo značajnije približavanje sa konzervativcima ili desničarima. To bi ipak bio rizičan potez”, navodi Štiplija.
Pročitajte još...
2
4
6
5
U tekstu rezolucije, koja je usvojena u četvrtak, poslanici EP su, između ostalog, istakli loš položaj civilnog sektora, kao i činjenicu da Srbija i dalje kaska na polju medijskih sloboda. Oni su osudili vređenje opozicionarke Marinike Tepić na televiziji Pink, uz obrazloženje da je upravo to pokazatelj kako funkcionišu mediji koje sponzoriše vlast.
U rezoluciji se izražava duboka zabrinutost Evropskog parlamenta zbog ozbiljnih problema sa korupcijom i vladavinom prava opšteg nedostatka transparentnosti i procene uticaja infrastrukturnih projekata na životnu sredinu i društvo, uključujući kineske investicije i zajmove, kao i multinacionalne kompanije, kao što je Rio Tinto.
BONUS VIDEO: Nervozni Vučić odgovara na pitanja Nova.rs
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare