Vučić mora da laže Putina, a svi znaju da izvozi oružje Ukrajini

Ova tvrdnja Vučića je tačna, prema sagovornicima Nove, ali zato što Srbija nije ništa slala direktno Ukrajini, već preko drugih država, na šta je upozorio i pres biro ruskih obaveštajaca. Da je upitna srpska “neutralnost” po pitanju rata u Ukrajini, upozorio je pres biro Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije koji je saopštio da, prema informacijama koje pristižu u rusku službu, srpska odbrambena preduzeća nastavljaju sa isporukama municije Kijevu.

Oni su u saopštenju na svom sajtu naveli da se kao paravan za antiruske aktivnosti koristi jednostavna šema sa lažnim sertifikatima krajnjeg korisnika i zemalja-posrednika. Među tim zemljama se najčešće pominju članice NATO-a, pre svega Češka, Poljska i Bugarska, kao i “egzotične varijante uz učešće afričkih država". U svom saopštenju ruski obaveštajci napominju da je reč o firmama 'Jugoimport SDPR', Zenitprom, Krušik, Sofag, Reyer DTI, Sloboda, Prvi Partizan i druge.

Ipak, munjevitom brzinom je stigao Vučićev odgovor, u maniru u kojem smo navikli. On je u svom izlaganju rekao da je o tome posebno razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i to „i u prisustvu više ljudi iz obe delegacije, a i nasamo“. Informacija kako izgleda razgovor sa Putinom “nasamo”, javnosti nije dostupna, ali je Vučić obelodanio da je ruska strana znala da postoji ugovor sa Češkom, ali, kako kaže, „nije data dozvola i nijedna od raketa nije isporučena“.

Ipak, prema prethodnim istraživanjima Radara, Češka je tu samo jedan od potencijajlnih izvoznika u Ukrajinu.

Jedina privredna grana Srbije koja je obišla svet

Naime, prema istraživanjima Radara, firma Real Info iz Kruševca, ćerka-firma bivšeg društvenog preduzeća „14. Oktobar“ je sada u vlasništvu multinacionalnog češkog holdinga Czechoslovak Group (CSG). Preko Real Infa, čiji su prihodi značajno porasli od agresije Rusije na Ukrajinu, proizvodi se razno oružje koje snabdeva ukrajinsku armiju. Radar u svom istraživanju spominje: telo košuljice za minu kalibra 120 milimetara, kao i otkovke od 122 milimetara. Navodi se da je do polovine prošle godine, ova firma izvezla robu u vrednosti oko 13,2 miliona evra, što je za 16 odsto više nego u celoj 2023, a čak 90 odsto te robe izvozi u Slovačku, koja na kraju dođe do Ukrajine.

Ipak, ovogodišnja istraživanja Radara otkrivaju da je valjevski Krušik ipak u centru ove trgovine. Prema dokumentaciji iz srpskih fabrika odbrambene industrije, dominantno se za potrebe Ukrajine proizvodi i izvozi artiljerijska municija i to projektili kalibra 155, 122 i 105 milimetara, raketna municija – nevođene rakete za višecevne bacače 122 (Grad) i 107 milimetara, minobacačka municija 60, 81 i 120 milimetara i streljačka municija, posebno kalibar 9×19, 7,62×39 i 7,62×51 milimetara. Pored gotovih proizvoda, iz fabrika naše odbrambene industrije izvoze se i poluproizvodi, i to posebno košuljice za artiljerijsku municiju 155 i 152 milimetara, telo košuljice za minu kalibra 120 milimetara, otkovke za municiju 122 milimetara, i zatim barut i barutna punjenja.

Klupko se dodatno odmotao u julu prošle godine kada je britanski list Financial Times upitao Vučića da li je Srbija izvezla municiju u vrednosti od 800 miliona evra do tada, koja je završila u Ukrajini, on je potvrdio, rekavši da nije Srbija izvezla direktno, već da ima sklopljene ugovore sa Amerikancima, Špancima, Česima… “a šta oni dalje rade, da ga nije briga i da je to njihov posao”.

I u tome leži cela suština isporuke oružja Ukrajini, da ona ide isključivo preko različitih posrednika, kako se ne bi ugrozila slika Srbije na diplomatskom, ali i na unutrašnjem planu. Istraživanje Radara je identifikovalo više načina kako naoružanje iz Srbije stiže u Ukrajinu. Prvi je da kamioni natovareni naoružanjem u Srbiji uglavnom idu u Bugarsku, gde ima posredničkih firmi, a zatim odatle nastavljaju put Rumunije, pa onda železnicom ili opet kamionima municija biva prebačena u Ukrajinu. Druga popularna maršruta je isporuka iz Srbije kamionima do Slovačke, odakle se dalje transportuje u Ukrajinu. U ovim isporukama državama-dilerima učestvuju još i Poljska, kao i Ujedinjeni Arapski Emirati.

“Institucionalno iskakanje”

Ovakva praksa traje već dve godine, prema Milanu Igrutinoviću iz Instituta za evropske studije, koji dodaje da u tome nema ništa suštinski loše, te da ove opaske stižu na političku adresu Srbije. Da se ovakav “dil” između Ukrajine i Srbije odvija, indikativan je i izveštaj Evropskog parlamenta, kojii je u jednom segmentu čak i pohvalio Srbiju zbog napora da se pomogne napadnutoj zamlji. Igrutinović navodi da tu nema ništa ilegalno, na nivou međunarodnog prava, ali da je to politički izuzetno senzitivna stvar.

“Iz Ruskih vojnih medija već su ranije stizale oštre kritike na račun srpske spoljne politike, dosta oštri tekstovi. Ja sam ih primetio prošlog leta, ali ovo je prvi put da eto služba bezbednosti proglašava to na svojoj strani. Da li je to akt vojnog kompleksa ruskog, koji je fokusiran na rat, a ne na ukupnu diplomatiju prema Srbiji, ostaje nepoznato. Ipak, odnos Rusije prema Srbiji je ovde fokusiran na jednu stvar, a to je izvoz oružja i prosto ih ne interesuju ostali aspekti. Da li postoji energetska veza, koja je kalkulacija ministra spoljnih poslova u odnosima sa Rusijom, koja je kalkulacija Kremlja u odnosima što ličnim što političkim - to je jedna vrsta institucionalnog iskakanja“, kaže Igrutinović.

Ipak, da su odnosi Srbije i NATO-a vrlo dobri, samo “gurnuti” ispod tepiha zbog imidža u domaćoj javnosti objašnjava bivši predsednik Vojnog sindikata Novica Antić.

On kaže da je Srbija potpisnica međunarodnih sporazuma sa NATO savezom IPAP i SOFA, te da smo mi kao država praktično članica saveza, samo da još uvek to nismo aminovali. Sagovornik Nove kaže da je naša vojska “ustrojena prema NATO standardima”, kao i “reformisana po NATO standardima”, te da naši oficiri ne mogu da napreduju ukoliko nemaju određeni nivo poznavanja Engleskog jezika.

Antić objašnjava da smo mi u potpunosti deo NATO-a, dok sa druge strane nismo deo bezbednosnih struktura na čijem čelu su Rusija i Kina.

Sagovornik Nove dodaje da je interesantno kako to Rusi sada “pompezno” objavljuju, iako je izvoz srpskog oružja u Ukrajinu nešto što je već odavno poznato.

“Jer to je vest koja je ko zna koji put u našim i u ruskim medijima. Imali smo mi te situacije sa iznošenjem naših raketa, bombi i minobacačkih mina, još u periodu dok je ministar odbrane bio Nebojša Stefanović. Vi znate da su čak Rusi optuživali nas da je sa našim raketama gađan Belgorod. Što je naravno moguće, zašto? Zato što te naše rakete koje koristi ruski sistem GRAD, po naoružanju imaju Ukrajinci, Rusi i mi, te rakete su, dvostruko većeg dometa od onih koje Ruse prave. Ruske rakete imaju domet oko 20 kilometara, a naše oko 40. Sa tim našim raketama su Ukrajinci mogli da gađaju Belgorod. Delovi tih raketa koje su Rusi našli i fotografije koje smo mogli da vidimo na internetu dokazuju da je reč o našim raketama”, zaključuje Antić.