Upravni sud još nije obelodanio odluku o gondoli Kalemegdan - Ušće, a beogradske vlasti planiraju da već sledeće godine u taj projekat ulože 420 miliona dinara ili oko 3,6 miliona evra. Ipak, to je samo deo novca koji su Grad i država planirali da ulože u ovaj projekat. Ukupna vrednost izgradnje gondole u Beogradu prelazi 18 miliona evra.
U Upravnom sudu završena je rasprava po tužbi organizaciji RERI protiv Ministarstva građevinarstva, a narednih dana trebalo bi da bude doneta i konačna odluka. Podsećamo, RERI zahteva da se građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova za izgradnju gondole poništi kao nezakonita, a da se pripremni radovi na Kalemegdanu trajno zaustave.
Aktuelni propisi, odnosno planska dokumenta grada Beograda, izričito zabranjuju gradnju žičare na Beogradskoj tvrđavi i njenim širim vizurama, ali ni to, kao ni privremena odluka Suda o obustavi gradnje, nisu sprečili gradske vlasti da nastavak realizacije tog projekta planiraju za 2022. godinu.
Ipak, to je tek petina sume potrebne za taj projekat. Naime, krajem 2018. godine raspisan je tender za gradnju beogradske žičare, a taj posao dobio je konzorcijum pet kompanija – italijanski Lajtner i domaće firme Vipiten, КOTO, Elkoms i Del ing. Ugovorena cena iznosi 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra bez PDV-a.
Međutim, u Odluci o dodeli Ugovora piše da je ukupna vrednost tog projekta 2,15 milijardi dinara ili oko 18,3 miliona evra, uz napomenu da je reč o iznosu u koji je uračunat PDV.
U Sporazumu o izgradnji gondole navedeno je i da će 1,2 milijardi dinara, odnosno trećinu troškova, pokriti država, dok će ostatak novca biti izdvojen iz budžeta Grada Beograda.
Nakon potpisivanja sporazuma o izgradnji žičare na Kalemegdanu, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da će, ako sve bude u redu, gradnja gondole početi do kraja 2018, kao i da je rok za završetak radova 10 meseci.
Gradnja, naravno, nije počela na vreme, već u aprilu 2019, kada se krenulo sa pripremnim radovima. Međutim, oni su ubrzo privremeno obustavljeni po pomenutoj tužbi Instituta RERI. Upravni sud tada je zaključio da je zahtev Instituta za odlaganje izvršenja rešenja osnovan, te da bi izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila bi naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi.
Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, odnosno više od dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi. Peticiju za to potpisalo je oko 14.000 građana.
Zbog neregularnosti u procesu planiranja izgradnje gondole tada se oglasila i Evropa Nostra Srbija, a nedavno je generalna sekretarka te organizacije Sneška Kvadvlih Mihailović istakla da je taj projekat mimo zakona, mišljenja stručnjaka i građana i da bi nadležne institucije trebalo ozbiljno da ga preispitaju.
„Kalemegdanska tvrđava na ulisti najugroženijih spomenika kulture“
Ona je navela da se Beogradska tvrđava prošle godine nažalost našla na listi sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi, koju Europa Nostra pravi u saradnji sa Evropskom investicionom bankom.
„Svi znaju zašto se Beogradska tvrđava našla na toj listi, a to je zbog predloga Vlade Srbije i Grada Beograda da se izgradi gondola… Došlo je do vrlo široke mobilizacije stručne javnosti i društvene zajednice protiv ovog predloga koji je pokrenut mimo zakona, mimo stručnjaka i građana, i s obzirom na takvu mobilizaciju naš ogranak u Srbiji nominovao je Tvrđavu za takvu listu i jednostavno jednoglasno je odlučeno da taj projekat gondole ozbiljno ugrožava autentičnost i integritet Beogradske tvrđave, koja je od najvećeg značaja za kulturnu baštinu Srbije, ali i dragoceni dragulj u riznici zajedničke evropske baštine“, rekla je Kvadvlih Mihailović.
Beogradska tvrđava je inače zaštićena kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, a prema važećoj planskoj dokumentaciji, na njoj je zabranjena gradnja žičara. U Planu generalne regulacije Grada Beograda navodi se da se „zabranjuje postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju, naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvatorijalnim obuhvatima“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar