Vlast menja izborne zakone da zavara EU: Nama i dalje ostaju batinaši, lažni birački spiskovi, ucene i pretnje otkazom

U Skupštinu Srbije nedavno je stigao predlog izmene četiri zakona koja se odnose na izborni proces u Srbiji, a u skladu sa preporukama iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije ODIHR.

Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović predložio je da se promene Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o Ustavnom sudu.

Na prvi pogled, možda, sve deluje u redu. Međutim, jedna od ključnih izmena jeste da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika omogućava da birač može dati potpis za više izbornih lista.

Vlast na ovaj način pokušava da stvori utisak da intenzivno radi na poboljšanju izbornih uslova, međutim, glavni problemi i dalje ostaju.

Tako se, recimo, predlozima pomenutih zakona ne rešavaju pitanja kupovine glasova, koja ostaje jedan od najrasprostranjenijih oblika izborne zloupotrebe, naročito u manjim sredinama. Ne rešava se ni problem netransparentnih biračkih spiskova, uključujući sumnje u postojanje duplih potpisa, tzv. fantomskih birača. Takođe, ostaje otvoreno pitanje fantomskih lista.

Ništa manje važan problem predstavljaju pritisci na zaposlene u javnim preduzećima, koji su godinama izloženi ucenama, pretnjama gubitkom posla i obavezama da prikupljaju sigurne glasove ili prisustvuju SNS skupovima.

Pored toga, ostaje i probem batinaša na terenu, koji zastrašuju birače danima pre, a posebno tokom izbornog dana, kada su zaduženi za stvaranje atmosfere straha oko biračkih mesta, a po potrebi i za fizički obračun sa građanima.

Simulacija reformi

Advokat Stefan Janjić iz stranke Srbije centar za Novu kaže da su ove izmene zakona tipičan primer formalnog ispunjavanja obaveza bez stvarne namere da se izborni proces unapredi.

“Na papiru, vlast može tvrditi da postupa po preporukama ODIHR, ali u suštini izbegava da se suoči sa ključnim problemima koji godinama urušavaju poverenje u izbore. Kupovina glasova, manipulacije biračkim spiskovima, prisustvo nasilnih struktura na terenu, kao i sistemske ucene birača, to su pitanja koja zahtevaju političku volju i institucionalnu nezavisnost. Ni jedno ni drugo ovim izmenama nije obezbeđeno. Umesto toga, dobijamo kozmetičke intervencije koje ne zadiru u suštinu problema”, kaže Janjić.

Sagovornik Nove smarta da se na ovaj način stiče utisak da je primarni cilj vlasti da međunarodnoj javnosti pošalje poruku o navodnom napretku i usklađivanju sa evropskim standardima.

“Dok se u praksi održava postojeći model kontrole izbornog procesa. Drugim rečima, ovo nije reforma, već simulacija reforme. Bez jasnih mehanizama za sprečavanje zloupotreba, bez kontrole biračkog spiska i bez zaštite birača od pritisaka, nema ni slobodnih izbora. Sve drugo je pokušaj da se forma predstavi kao suština”, ističe Janjić.

Kvazi ispunjenja ODIHR preporuka

Sličnog je mišljenja i kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević koja za Novu kaže da je ovo novi pokušaj da se pod režimskim uslovima desi ono što bi SNS predstavio kao kvazi isupunjenje ODIHR preporuka.

“Cilj vlasti je da izgleda kao da nešto radi, da formalno ispunjava preporuke ODIHR-a, i da mogu da komuniciraju i EU i međunarodnim organizacijama, kao i svojim biračima kako su izborni uslovi ustvari u redu. Nisu ispunili glavne preporuke poput formiranja nezavisnog REM-a, revizija biračkog spiska se još uvek nije desila. Oni tumače formiranje Komisije kao da je taj posao gotov, ne radi se na sprečavanju zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa u kampanji, ali će se zato zloupotrebiti ODIHR preporuke koje su formulisane kao nešto što treba razmotriti da se omogući još lakše cvetanje fantomskih lista. Iako je SNS to dobro radio i do sada, a neće se rešiti zloupotreba manjinskih lista preciziranjem kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine”, navodi Đorđević i ističe:

“Predlozi zakona su donekle slični onima koje je nekadašnja Vladina radna grupe za ispunjavanje preporuka ODIHR-a nakon decembarskih izbora 2023. godine pripremila, pa smo tada insistirali da se proces vrati u Narodnu skupštinu kroz formiranje Radne grupa za unapređenje izbornih uslova. Pošto su tu Radnu grupu napustili predstavnici civilnog društva i opozicije, nakon opstrukcije režima, bilo je očekivano da će u “mrdićevskom maniru” ove zakone da predloži neki poslanik SNS. Inače, osnovni problem je što ovi predlozi zakona, da bi ispunili ODIHR preporuke, treba da budu usaglašeni u inkluzivnom procesu gde sedi i opozicija i civilno društvo.”

Jalov pokušaj da se legalizuje izborna krađa

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić ocenjuje da je "ovo bled i jalov pokušaj da se legalizuje dalja izborna krađa režima i SNS kartela braće Vučić".

"Uzeli su samo pet od 25 preporuka ODIHR-a i to onih koje suštinski ne utiču na organizovanu gruou kradljivaca izbora za vlast. Ključni problemi ostaju potpuno netaknuti: kupovina glasova i izborna korupcija, paralelni birački spiskovi, funkcionerska kampanja, REM, mediji, batinaši naravno", navodi ona.

Sigurna je, kako dodaje, da im "ovaj prevarni pokušaj neće ponovo uspeti".

"Na to svakodnevno upozoravamo naše prijatelje iz Evropske unije, sa dokazima kako se izbori u Srbiji kradu još mnogo pre izbornog dana. I zato ćemo neprestano insistirati na usvajanju svih 25 ODIHR preporuka za izborne uslova, a naročito na njihovoj primeni. Bez njihove pune primene, izbori će sasvim izvesno biti i izmanipulasni, ali i veoma opasni u krajnje fizičkom smislu za slobodne građane i posmatrače, kao i novinare, jer su iz ciklusa u ciklus sve radikalniji i represivniji", ističe potpredsednica SSP.

Dejan Bursać, viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju za Novu kaže da su ove izmene izbornih zakona mač sa dve oštrice, sa aktuelnim tipom režima koji se, kako kaže, u politikologiji naziva “hibridan”.

“To su režimi koji u načelu jesu demokratije, imaju demokratska pravila i demokratske institucije, ali u okviru njih se autoritarno ponašaju, odnosno primenjuju brojne autoritarne prakse. Sada vidimo da će izmene zakona, koje su predložene u skladu sa preporukama ODIHR i prema međunarodnoj zajednici, na papiru verovatno da izgledaju dobro, ali će u praksi da posluže za izborne manipulacije”, kaže Bursać i dodaje:

“Dakle, kada ODIHR kaže "profesionalizujte biračke odbore", vladajuća većina u Skupštini Srbije predloži da se to uradi kroz licenciranje od strane Republičke izborne komisije nekim strancima. U ovom slučaju, ODIHR-u to verovatno izgleda kao dobra ideja, jer će glasove da broje licencirani ljudi. Mi, sa druge strane, koji poznajemo situaciju, znamo da će to u praksi da se svede na to da SNS odlučuje ko može da bude u biračkim odborima preko RIK-a, odnosno da ograničava protivnicima režima učešće u brojanju glasova, što je katastrofa. Ne samo za demokratski proces kod nas, nego generalno za ovu vrlo fragilnu političku situaciju”, ističe sagovornik Nove.

Govoreći o mogućnosti da jedan birač podrži više izbornih lista, Bursać smatra da to na papiru izgleda “dramatično inkluzivno”.

“Ali mi znamo da će u praksi u Srbiji to da izgleda tako što će članovi SNS-a da podržavaju fantomske liste. Tako da, u ovom tipu režima se uvek mora razmišljati i o tome kako će u praksi biti zloupotrebljeno neko pozitivno zakonsko rešenje koje na papiru možda izgleda okej. Ako samo ocenjujemo kako nešto izgleda na papiru, mi se ustvari nismo odmakli dalje od te definicije hibridnog režima koji glumi demokratiju u teoriji, a u praksi je autoritaran”, zaključuje Bursać.