Mapa koja diže uzbunu u Evropi - Srbija je još dobro prošla

Klimatska kriza sve jače pogađa Evropu. Prema najnovijem Lancet Countdown Europe Reportu 2026, broj smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinom porastao je u čak 99,6 odsto.

Objavljena je mapa Evrope koja prikazuje broj smrtnih slučajeva izazvanih vrućinom i najdrastičniji porast zabeležen je u južnoj Evropi, gde u nekim delovima Španije, Italije, Grčke i Bugarske dolazi i do 120 dodatnih smrtnih slučajeva na milion stanovnika u poređenju s periodom 1990-ih. Evropski prosek iznosi 52 dodatna smrtna slučaja na milion stanovnika. 

U razdoblju 2015–2024. u 99,6% posmatranih evropskih regija zabeležen je porast smrtnosti uzrokovane vrućinom u odnosu na 1991–2000, a najveći porast zabeležen je u južnoj i jugoistočnoj Evropi (uključujući Balkan), gde su porasti znatno iznad evropskog proseka.

Istočna Evropa takođe beleži visoku izloženost starijeg stanovništva ekstremnim vrućinama (u 2024. prosečno 34,5 dana toplotnih talasa po osobi starijoj od 65 godina).

Hrvatska spada među zemlje s visokim rizikom kada je reč o uticaju vrućine na smrtnost, nešto blaža situacija je u Crnoj Gori, a mada uz njih Srbija deluje manje zastrašujuće, i kod nas su brojke veće od evropskog proseka. 

"Klimatske promene podstaknute fosilnim gorivima predstavljaju sve veću pretnju za sve više ljudi u Evropi", upozorio je vodeći autor studije Joacim Rocklöv. 

Pored toga, alergičari pate duže jer sezona polena počinje jednu do dve nedelje ranije. Zbog širenja komaraca raste i opasnost od tropskih bolesti, rizik od denga groznice porastao je za 297 odsto, a sve su realnije i bolesti poput malarije i groznice Zapadnog Nila.

Iako je udeo obnovljivih izvora energije u 2023. godini porastao na 21,5 odsto, stručnjaci upozoravaju da se i dalje troše ogromne svote na subvencije fosilnim gorivima. Samo u 2023. čak 444 milijarde eura. Osim toga, veliki deo „zelene“ energije dolazi iz biomase, čije sagorevanje povećava smrtnost od fine prašine, navodi Večernji list.

"Odluke koje donosimo danas odrediće koliko će Evropa biti sigurna sutra“, poručuju autori studije. Bez odlučnih i brzih mera, kao i dugoročnog finansiranja, zdravstvene posledice klimatskih promena nastaviće da eskaliraju, naglasili su.