CRTA objavila detaljnu analizu četiri predloga izmene izbornih zakona

CRTA je na svom X nalogu objavila da izmene zakona, ne samo da ne rešavaju sistemske probleme koji izborne procese čine neravnopravnim - neke od izmena te probleme i produbljuju.

"Izborna reforma, unapređenje izbornih uslova, ispunjavanje ODIHR preporuka - sve su to fraze bez sadržine i vrednosti dok se ne promeni ponašanje državnih aktera i realnost na terenu, a lokalni izbori u martu su realna slika izbornih uslova", piše CRTA.

Ističu da, osim što se ne nude rešenja za masivnu zloupotrebu javnih resursa i funkcija i druge neravnopravnosti učesnika u izborima, ovim izmenama zakona ne adresiraju se ni pritisci na birače i drugi klijentelistički mehanizmi koji su postali zaštitni znak izbora i koji najdirektnije pogađaju građane.

Istovremeno, dodaju da su izborni uslovi u praksi sve gori.

"Napadi na posmatrače i novinare na izborima ostaju nekažnjeni, vlast blokira formiranje Saveta REM-a koji treba da se stara o medijskoj zastupljenosti kandidata, nezavisni mediji su pod sve većim pritiskom dok se broj onih koji su bliski vlasti uvećava, a revizija biračkog spiska još uvek nije počela", navodi se.

CRTA smatra da je ovo još jedan set kozmetičkih intervencija, pri čemu svako rešenje kojim se načelno unapređuje situacija maskira veći problem u konkretnoj oblasti, a neke od njih mogu da imaju i štetno dejstvo.

"Na primer, mogućnost da jedan građanin potpisom podrži kandidaturu više lista bi u praksi mogla zakonski da olakša kandidovanje tzv. fantomskih lista, kojima vlast stvara privid pluralizma na izborima, obezbeđuje sebi većinu za odlučivanje u izbornim komisijama i biračkim odborima, a zbunjuje birače imenima lista koja imitiraju imena stvarnih, uglavnom opozicionih, političkih aktera", piše CRTA i dodaje:

"Naizgled jačanje mehanizma kontrole izbornih lista partija nacionalnih manjina obesmišljeno je mogućnošću da grupe građana mogu da se kandiduju sa statusom nacionalne manjine, što je i do sada bilo predmet zloupotreba zbog tzv. prirodnog praga za ulazak u parlament koji je značajno niži od izbornog cenzusa."

Naglašavaju da je obuka članova biračkih odbora rešenje za koje se Crta zalaže već godinama, ali ne može imati pravi efekat bez profesionalizacije i jačanja kapaciteta Republičke izborne komisije.

"O kraćim rokovima za odlučivanje Ustavnog suda je teško govoriti sa poverenjem i optimizmom kada predsednik Ustavnog suda javno govori da će Sud „možda odlučivati, a možda i ne" o predmetu koji se tiče izbora 2023. godine, i kada Sud selektivno postupa. Slučaj izbora u Zaječaru u junu 2025. godine je poslednji primer: Ustavni sud donosi presudu u postupku koji je pokrenula SNS u vezi konstituisanja skupštine grada Zaječara, dok predmet po žalbi Crtine posmatračice na rešenje o proglašenju izbornih rezultata nije ni pokrenut, a žalba je podneta ranije", zaključuju.

Celu analizu predloženih izmena izbornih zakona pročitajte sajtu Crte.