Mađar želi da vrati "Austrougarsku" na mapu: Pravi novi moćni savez u srcu Evrope

„Nekada smo bili jedna država, a Austrija je ključni ekonomski partner Mađarske“, rekao je Mađar nakon pobede nad Viktorom Orbanom na izborima održanim ranije ovog meseca.

„Želeo bih da dodatno ojačamo odnose između Mađarske i Austrije, ne samo iz istorijskih, već i kulturnih i ekonomskih razloga“.

Mađar je pobedio Orbana delimično zahvaljujući obećanju da će resetovati odnose Mađarske sa Evropskom unijom, ali svoju viziju vidi unutar snažnijeg bloka centralnoevropskih država. Taj blok bi, prema njegovim rečima, činile zemlje sa sličnim političkim pogledima, koje dele kulturne obrasce, ekonomske interese i konzervativne stavove o pitanjima poput migracija i energetske politike. Uz izuzetak Poljske, ove zemlje su tradicionalno pokazivale veću spremnost da održavaju poslovne veze sa Moskvom.

Budući mađarski lider već je javno izneo ideju o tome kako da ostvari ovu viziju. Na konferenciji za medije ranije ovog meseca predložio je spajanje Višegradske grupe, neformalne alijanse Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke, sa Slavkovskim formatom, koji uključuje Austriju, Češku i Slovačku.

„Verujem da je to u interesu svih država, uključujući Austriju i Mađarsku“, rekao je Mađar. „Nadam se da ćemo uspeti da ostvarimo napredak u tom pravcu“.

Kao jasan signal ove strategije, Mađar je najavio da će njegove prve zvanične posete početkom maja biti upravo Varšavi i Beču.

Iako Austriju vidi kao prirodnijeg saveznika, Mađar bi mogao mnogo da nauči i od poljskog premijera Donalda Tuska, posebno kada je reč o obnovi liberalne demokratije nakon godina populističke vlasti, kao i o načinu deblokade sredstava iz fondova EU koja su zamrznuta zbog zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava. Jedan od glavnih prioriteta Mađara jeste upravo oslobađanje 18 milijardi evra zamrznutih sredstava iz EU, ali i obezbeđivanje pristupa dodatnim fondovima za odbranu, kao i ukidanje kazni koje Mađarska plaća zbog neslaganja sa evropskom migracionom politikom.

„Poseta Varšavi biće prilika za razmenu iskustava o povratku liberalnoj demokratiji“, rekao je Emil Briks, bivši austrijski diplomata i istoričar. „Poseta Beču ima više veze sa evropskom politikom i potrebom da se iz ovog regiona formulišu sopstveni predlozi“.

Austrijska vlada pokazuje otvorenost za ovu ideju. Jedan visoki diplomata iz Beča ocenio je da postoji logika u jačanju saradnje među centralnoevropskim državama unutar EU, po uzoru na model Beneluksa.

„Sve smo to zemlje slične veličine, sa brojnim zajedničkim interesima, i zajedno bismo imali veći politički uticaj“, rekao je on.

Duboke veze i nove prilike

Za austrijsku konzervativnu vladu, produbljivanje odnosa sa Mađarskom već dugo predstavlja strateški cilj. Još početkom dvehiljaditih, uoči proširenja EU na zemlje bivšeg komunističkog bloka, Beč je predlagao jaču regionalnu saradnju. Međutim, ti pokušaji su tada propali zbog strahova da Austrija želi da obnovi svoju nekadašnju dominaciju, piše Politiko.

Danas je situacija drugačija. Mađarska je stabilnija i ekonomski jača, a ni Poljska više ne gleda na takvu saradnju kao na pretnju, smatraju analitičari.

Austrijski konzervativci takođe vide novu priliku nakon odlaska Viktora Orbana sa vlasti.

„Sarađivali smo sa Orbanom devedesetih, ali je vremenom to postajalo sve teže“, rekao je Rajnhold Lopatka iz Austrijske narodne partije. „Na kraju je saradnja postala gotovo nemoguća“.

Mađar i austrijski kancelar Kristijan Štoker već su započeli razgovore o budućim odnosima dve zemlje tokom bezbednosne konferencije u Minhenu. Fokus je bio na unapređenju ekonomskih odnosa i stvaranju boljih uslova za austrijske kompanije koje posluju u Mađarskoj.

U Beču će, prema najavama, razgovarati i o zajedničkom stavu o migracijama, kao i o sudbini Centralnoevropskog univerziteta, koji je zbog političkih pritisaka preselio sedište iz Budimpešte u Beč.

Ekonomske veze između dve zemlje već su izuzetno jake. Austrija je drugi najveći investitor u Mađarskoj, odmah iza Nemačke, sa ulaganjima većim od 11,7 milijardi evra. Oko 134.000 Mađara radi u Austriji, mnogi kao dnevni migranti.

Razlike koje komplikuju saradnju

Uprkos zajedničkim interesima, postoje i značajne razlike koje bi mogle otežati stvaranje čvršćeg saveza. Jedno od ključnih pitanja je odnos prema ratu u Ukrajini.

Austrija i Poljska podržavaju dodatnu pomoć Kijevu, dok Mađarska, zajedno sa Češkom i Slovačkom, nije spremna da podrži veliki paket evropskih zajmova za Ukrajinu. Takođe postoje različiti stavovi o eventualnom članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji.

Ipak, stručnjaci ističu da zajednički interesi i dalje preovlađuju, posebno u oblasti ekonomije i infrastrukturnih projekata.

„Ako bi ove zemlje nastupale sa usklađenim predlozima, to bi značajno ojačalo njihovu poziciju u raspodeli evropskih fondova“, ocenjuje politički analitičar Rajnhard Hajniš.

Razumevanje Brisela kao ključna prednost

Mađarova inicijativa za stvaranje centralnoevropskog bloka zasniva se i na njegovom dobrom poznavanju funkcionisanja Evropske unije. On je gotovo deceniju radio u Briselu kao diplomata, pre nego što je napustio Orbanovu stranku i osnovao sopstveni politički pokret.

„On je prvi mađarski premijer koji zaista razume kako funkcioniše briselski sistem“, smatra profesor Stefano Botoni. „Ako želite veći uticaj u EU i da budete protivteža velikim državama poput Francuske i Nemačke, morate udružiti snage“.

Upravo u tome Mađar vidi šansu, ne samo za jačanje Mađarske, već i za redefinisanje uloge Centralne Evrope u savremenoj političkoj i ekonomskoj arhitekturi kontinenta.