Selah Sue - belgijska pevačica stiže na Musicology Sessions: “Uvek se radilo o tome da izrazim nešto iskreno“

Vođen magičnim glasom Sele Su ovaj projekat je rezultat saradnje između belgijske ikone i tandema otac-sin, Stefanea i Elvina Galanda. Prvobitno izgrađen oko muzičkog univerzuma porodice Galland, koji spaja organski gruv, savremeni džez i najsavremeniju produkciju, projekat je dobio novu dimenziju kada je Sela njihove instrumentalne kreacije pretvorila u snažne pesme, stapajući soulful intenzitet sa elektrišućom energijom uživo.

Selah Sue i The Gallands donose muziku koja je slobodna, vibrantna i duboko živa, u kojoj svaki nastup postaje jedinstveno iskustvo.

Projekat Selah Sue & The Gallands spaja generacije i različite muzičke jezike. Da li je postojao trenutak kada ste shvatili da ova saradnja poseduje nešto zaista posebno?

Da! Mislim da je concert u Jazz Middleham-u bio prvi zajednički nastup i da je to bio prelomni momenat. Bilo je neverovatno oslobađajuće, kao da nastupamo već godinama zajedno, osećaj je bio kao da smo jedna celina. To je bio trenutak kada mi se sve posložilo: možda smo stvorili ove pesme za Jazz Middleham, ali su one previše snažne da bi ostale samo tu. Tada sam odlučila da je neophodno da ih snimimo, uradimo album i podelimo sa širom masom.

Čini se da improvizacija igra ključnu ulogu u ovom projektu. Koliko vam je važno da na sceni sačuvate osećaj nepredvidivosti?

Za mene je neverovatno oslobađajuće. Dolazim iz pop muzike gde je sve prilično definisano – stofa, refren i most. Rad sa Stéphaneom Gallandom, koji je duboko ukorenjen u džez i koji je jako otvoren i slobodan, zaista me podstiče da izađem iz tog okvira i više istražujem na bini. S druge strane, Elvin Galland na klavijaturama donosi jači osećaj strukture, tako da mislim da se nalazimo negde na sredini. Ja sam nekako između ta dva sveta. Dopada mi se to što se uvek vraćamo refrenu, ali unutar toga ima mnogo prostora za eksperimentisanje, posebno u strofama, ili u dugim uvodima i završecima gde zaista možemo da improvizujemo. To me drži budnom i prisutnom, jer samo pevanje je lako, ali ovako mi je mnogo zanimljivije kada mogu da pronalazim nove načine da pevam.

Radeći sa Stéphaneom i Elvinom Gallandom, obojicom izuzetnih muzičara, šta vas je ovaj dijalog naučio o vašem umetničkom identitetu?

Naučio me je mnogo, posebno da verujem sopstvenim instinktima i pratim ono što osećam da je ispravno. Stéphane i Elvin su uvek bili izuzetno puni poštovanja; nikada mi nisu govorili šta treba da radim niti su pokušavali da me usmere u nekom pravcu. Umesto toga, dali su mi potpunu slobodu da istražujem i izrazim sebe. Bili su velika podrška, posebno kada je reč o traženju dodatnih harmonija i zajedničkom razvijanju ideja. Postoji snažan osećaj međusobnog poverenja. Svi smo jedni drugima dali prostor i u tom smislu, ovaj projekat je zaista o slobodi.

Tvoj glas nosi retku emotivnu intenzivnost. Da li imaš osećaj da danas pevaš iz drugačijeg unutrašnjeg prostora nego na početku karijere?

Na početku sam već bila veoma iskrena. Moji rani radovi, poput This World koji je zaista snažan, i Raggamuffin koji je takođe vrlo iskren, dolazili su iz veoma stvarnog i autentičnog mesta. Nikada nisam stvarala muziku sa idejom da treba da se pušta na radiju. Uvek se radilo o tome da izrazim nešto iskreno. Naravno, sve se menja vremenom, rasteš i menjaš se, više nisam ona dvadesetogodišnjakinja. Imam drugačije stvari koje želim da kažem i izrazim. I zaista sam ponosna na to što sam uvek nekako pratila ono što mi je delovalo istinito.

Tvoj rad često balansira između ranjivosti i snage. Koliko si svesna te dualnosti kada nastupaš?

Mislim da sam prilično svesna toga. Ljudi mi to često i kažu s obzirom da sam veoma otvorena kada su u pitanju moji mentalni izazovi. Ali na neki način, upravo ta otvorenost me čini i snažnom i ljudi to takođe primećuju. Nemam stida niti straha da budem takva. Za mene to znači da svoju slabost mogu da pretvorim u nešto snažno. I to može stvarno da odjekne kod ljudi koji su u sličnoj situaciji, koji možda osećaju da ne bi smeli da osećaju određene stvari. Svi smo ljudi, svi smo povezani, zato hajde da budemo iskreni i otvoreni, kako bismo mogli da nađemo podršku jedni u drugima.

S obzirom da novi album polako dobija svoju celinu, kakav emotivni trag biste želeli da ostavi na slušaoce?

Mislim da je to oda kretanju napred, jer je to i naziv albuma. Nemojte da ostajete zaglavljeni u svojim emocijama, samo im se prepustite, prihvatite ih, pustite da prođu kroz vas. I shvatite da niste sami. Svi smo jedno, svi smo povezani i svi dolazimo iz istog izvora. Dakle, poruka je zaista slobodi i povezanosti. O tome zapravo ne razmišljam previše i mislim da je to najvažnije. Samo radite i sve što izađe je vaša suština. Nemojte razmišljati o tome kako bi trebalo da zvučite, samo budite slobodni. Mislim da je moj glas prilično prepoznatljiv i da će ga ljudi uvek prepoznati. To je crvena nit koja se provlači kroz svu muziku koju pravim - uvek imam taj snažan, sirov, soulful glas i to sam ja. To je moj identitet, čak i bez razmišljanja. Ali kada je u pitanju žanr, mogu biti zaista slobodna, i to volim da radim.

Postoji li neki deo vas koji publika još nije imala priliku da vidi, a koji bi mogao da se pojavi u ovom novom poglavlju?

Ono što sada radim na sceni je da idem potpuno slobodno u tzv. anđeoskom pevanju veoma je visoko, i nikada to ranije nisam radila. Ali je osećaj neverovatno oslobađajuć. Takođe je veoma umirujuće za moj glas. Na neki način, ovo me više povezuje sa mojim premajkama ili pradama, veoma je emotivno pevati u tom registru.

Povodom predstojećeg koncerta u Beogradu zakazanog za 14. Maj, kako bi opisala duh večeri koji očekuješ na koncertu u 3 reči?

Već sam bila jako uzbuđena, ali ova pitanja su probudila u meni još veće uzbuđenje i daju mi fenomenalan predosećaj za koncert u Beogradu. Baš se radujem! U trenutku kada odgovaram na ova pitanja, imali smo dva koncerta, a do 14. maja ćemo imati još nekoliko, što znači da ćemo biti uvežbaniji, a to donosi više slobode, samopouzdanja i više užarene želje i vatre za veoma dobar koncert. Zaista ne mogu da dočekam! A kada bi morala da opišem u samo tri reči: Sloboda, emocija i povezanost.