Ko je Miroslav Petrašinović, novi Uglješa Mrdić? Kačio na Fejsbuku nacističku parolu, a sad predlaže izmene izbornih zakona

U utorak, 21. aprila, u skupštinsku proceduru upućen je novi set izmena i dopuna zakona. Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović predložio je da se promene Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o Ustavnom sudu.

Predložene izmene, formalno se pozivaju na usklađivanje preporukama Posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Jedna od ključnih promena jeste da se izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika sada dozvoljava da birač svojim potpisom može da podrži više lista, što je do sada bilo zabranjeno. To bi, prema tumačenjima upućenih, moglo da olakša pojavu tzv. fantomskih lista na izborima.

Takođe, izmenom istog zakona predviđa se da su obavezne obuke za rad u lokalnoj izbornoj komisiji i biračkom odboru, a potvrdu o završenoj obuci izdaje Republička izborna komisija i taj dokument će važiti tri godine.

Predloženim promenama zakona sada se predviđa da osim registrovanih političkih stranaka nacionalnih manjina i koalicija tih stranaka, manjinske liste će moći da podnose i grupe građana.

Ko je Miroslav Petrašinović

Predlagač ovih zakona, Miroslav Petrašinović, je član Srpske napredne stranke od osnivanja 2008. godine. U avgustu 2015. godine izabran je za potpredsednika Gradskog odbora Kragujevac. Od 2016. godine predsednik je Skupštine grada Kragujevca, a tu funkciju je obavljao do oktobra 2023. godine.

Prvi put je izabran za narodnog poslanika u 14. sazivu, kao 10. na listi “Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane”, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane. Član je Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, i zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Takođe, Petrašinović je od oktobra 2024. do novembra 2025. godine obavljao funkciju v.d. Direktora JKP Šumadija Kragujevac, a na tom mestu je mesečno zarađivao nešto više od 210 hiljada dinara.

"Jedna stranka, jedna zemlja, jedan predsednik"

Iako u javnosti nije mnogo poznat, Petrašinović je imao jednu vrlo upitnu objavu na društvenim mrežama.

Naime, on je 2021. na svom privatnom Fejsbuk profilu, objavio nacističku parolu "Jedna stranka, jedna zemlja, jedan predsednik" i označio predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Tada je izostala osuda najviših državnih SNS funkcionera, tako da Petrašinović zbog objave nije snosio nikakve posledice.

Ni u Kragujevcu nije bilo reakcije, pa gradonačelnik Nikola Dašić nije odgovorio na pitanje našeg portala, da li će tadašnji predsednik Skupštine grada, Miroslav Petrašinović, snositi odgovornost zbog nacističke parole.

Tim povodom je redakcija Nove tada kontaktirala i Petrašinovića i pitali smo ga da prokomentariše kakvu poruku je ovom objavom želeo da pošalje svojim pratiocima.

Petrašinović je odgovorio da nije znao da je to bila Hitlerova parola i ubrzo posle razgovora uklonio spornu rečenicu iz svoje objave.

"Nisam znao da je to bio Hitlerov slogan, da sam znao ne bih ga upotrebio. Poruku koju sam želeo da pošaljem je bila da smo jedinstveni oko Srpske napredne stranke, kao državotvorne i najmasovnije stranke oko naše zemlje, koja nam je svima na prvom mestu i oko predsednika koji je i predsednik stranke i predsednik zemlje", odgovorio je tadašnji predsednik Skupštine grada Kragujevca.

Godinu dana nakon sporne objave, našao se na 217. mestu liste Srpske napredne stranke za parlamentarne izbore.

Sada se Petrašinović poredi sa poslanikom SNS Uglješom Mrdićem, predlagačem izmena čitavog seta pravosudnih zakona, za koje je lično on rekao da je to bio način da se ministri iz SNS zaštite od hapšenja.

"Zato što su krenuli s hapšenjem ministara iz SNS-a. Zato što su hteli na kraju da uhapse predsednika Vučića, da budemo otvoreni. Zato što bi krenuli da hapse ljude. Hteli su da sprovedu obojnu revoluciju do kraja, da sruše državu", rekao je Mrdić tada za K1.

Podsetimo, 28. januara ove godine, poslanici su u Skupštini usvojili set pravosudnih zakona koje je predložio Mrdić, a dva dana kasnije ih je potpisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Inače, sporni predlozi Uglješe Mrdića, su više puta nalazili na oštre kritike evropskih zvaničnika, a komesarka za proširenja Marta Kos je često isticala zabrinutost u vezi usvajanja “Mrdićevih zakona”.

Zbog toga je Kos u utorak u Briselu rekla da će Srbija moći da računa na 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan kada u potpunosti primeni zaključke Venecijanske komisije o izmenama pravosudnih zakona i kada osigura slobodne i poštene izbore, slobodu izražavanja i slobodu medija.

"Očekujemo da Srbija ispuni 100 odsto onoga što će Venecijanska komisija reći. Očekujemo i da Srbija osigura slobodu izražavanja i slobodu medija. U suprotnom, nećemo moći da im isplatimo novac iz Plana rasta - za Srbiju je namenjeno 1,5 od šest milijardi evra", navela je Kos.

Treba podsetiti da su se u javnosti ove izmene zakona tumačile kao način na koji će biti ućutkano Tužilaštvo za organizovani kriminal koje vodi istragu o aferama "generalštab" i "nadstrešnica" u koje su umešani ministri iz redova SNS.