Kako baciti 1,5 milijardi u bunar? Čelsi se ovako nije brukao 114 godina, a sada se plaši da ne probije dno

Rosenior, koji je u januaru promovisan iz sestrinskog kluba Strazbura kao naslednik Enca Mareske, trebalo je da bude oličenje novog, integrisanog modela upravljanja. Umesto toga, postao je još jedna žrtva projekta koji, uprkos milijardama uloženim u igrački kadar, trenutno ne nudi ništa osim rezultatske regresije i identitetskog lutanja.

Simbol propasti multi-klub modela

Roseniorov dolazak na "Stamford bridž" nije bio obična promena na klupi. On je dobio šestogodišnji ugovor kao simbol poverenja u model sa više povezanih timova pod kapom "BlueCo", gde bi treneri i igrači cirkulisali unutar sistema. Međutim, ova strategija, koju čvrsto predvode suvlasnici Behdad Egbali i Tod Boeli, pokazala se kao potpuni promašaj. Mladi stručnjak, uprkos svom potencijalu, našao se pred nepremostivim izazovom vođenja jednog od najzahtevnijih klubova u Evropi u trenutku kada je unutrašnja kohezija kluba bila na istorijskom minimumu.

Čak i iskusniji stručnjaci, poput Maurisija Poketina koji je prošle sezone sporazumno napustio klub uprkos usponu u formi, imali su ogromnih problema da opstanu pod pritiskom i specifičnim zahtevima uprave. Roseniorov odlazak će, prema dostupnim podacima, koštati „plavce“ neverovatnih 25 miliona evra na ime otpremnine, što je samo kap u moru finansijskog krvarenja kluba sa zapada Londona.

Rekordni gubici i finansijski inženjering

Početkom aprila svetlost dana ugledali su podaci koji su šokirali fudbalsku javnost - Čelsi je ostvario rekordni preoporezni gubitak od 262,4 miliona funti, što je najveći minus u istoriji Premijer lige. Ovi brojevi su direktna posledica agresivne transfer politike u kojoj je na pojačanja potrošeno oko 1,5 milijardi evra. Iako su vlasnici pokušali da amortizuju troškove potpisivanjem igrača na ugovore od po osam ili devet godina, regulatorni pritisci i UEFA kazne zbog kršenja pravila o troškovima tima počeli su da stežu obruč.

Kada je "BlueCo" preuzeo klub 2022. godine za 4,25 milijardi funti nakon prisilne prodaje Romana Abramoviča, zatekli su tim koji je bio aktuelni šampion Evrope i treći u Engleskoj pod vođstvom Tomasa Tuhela. Danas, Čelsi se bori čak i za plasman u evropska takmičenja, dok je standard pobedničkog mentaliteta zamenjen statističkim eksperimentima.

Najgora serija u poslednjih 114 godina

Kraj Roseniorove ere zapečaćen je teškim porazom od Brajtona (3:0), nakon kojeg je trener javno kritikovao mentalitet i zalaganje svojih igrača, opisujući nastup kao „neodbranjiv“. Tim je u tom trenutku ušao u seriju od pet uzastopnih poraza bez postignutog gola u ligi – što je podatak koji navijači Čelsija nisu videli još od davne 1912. godine.

Ovakvi rezultati su poražavajući kada se uzme u obzir uloženi novac. Od dolaska novih vlasnika, kroz svlačionicu je prošlo čak 149 fudbalera, dok su se treneri smenjivali kao na traci. Posle Tuhela, otpušteni su Grejem Poter, Maurisio Poketino i Enco Mareska, dok su privremena rešenja poput Frenka Lamparda samo dodatno ogolila nedostatak jasnog plana.

Boelijeva era u brojkama:

6 trenera (uključujući privremene)

149 fudbalera koji su bili pod ugovorom ili prošli kroz transfere

1,5 milijardi evra utrošenih na pojačanja

Plasmani u Premijer ligi: 12. mesto (2023), 6. mesto (2024), 4. mesto (2025)

Trofeji: Liga konferencije (2025), Svetsko klupsko prvenstvo (2025)

Haos u svlačionici i gubljenje identiteta

Problemi Čelsija, međutim, nisu samo u rezultatima. Izvori bliski klubu navode da su treneri imali drastično ograničenu autonomiju. Pritisci oko izbora igrača i taktike dolazili su direktno iz uprave, što je stvaralo toksičnu atmosferu u svlačionici gde su se novi igrači, dovedeni na decenijske ugovore, osećali zaštićenije od samog stručnog štaba.

Masovna prodaja domaćih igrača poput Mejsona Maunta i Konora Galagera radi „čistog profita“ dodatno je narušila vezu sa navijačima koji više ne prepoznaju klub koji podržavaju.

Navijači su svoj bes iskazali zajedničkim protestima sa pristalicama Strazbura, protiveći se modelu u kojem se klubovi tretiraju kao obični delovi korporativne mreže. Poruka „BlueCo Out“ sve se češće čuje ispred stadiona, dok poverenje u rukovodstvo opada svakim novim porazom.

Šta donosi sutra?

Privremeno rešenje na klupi je Kalum Mekfarlan, koji će pokušati da stabilizuje ekipu do kraja sezone. Njegov najveći izazov biće polufinale FA kupa protiv Lidsa na Vembliju, utakmica koja bi mogla da spase sezonu, ali ne i ugled kluba.

Dok se spekuliše o imenima poput Ćabija Alonsa, Andonija Iraole, Seska Fabregasa i Marka Silve, ostaje ključna dilema - koji vrhunski trener bi bio spreman da rizikuje svoju reputaciju u okruženju koje mnogi analitičari opisuju kao apsolutno haotično? Zaključak koji se nameće nakon smene Lijama Roseniora je jasan – problem Čelsija možda nikada nije bio u čoveku koji sedi na klupi, već u onima koji vuku konce iz loža. Bez korenite promene u načinu upravljanja, svako sledeće ime biće samo još jedan skupi upis u hronici propadanja nekadašnjeg giganta.