Vašington post o protestima u Srbiji: Mogu se porediti sa onim koji su srušili Miloševića; Vučić im odgovorio i već u prvoj rečenici slagao

Studenti, dodaje se, vrše neprestani pritisak na predsednika Aleksandra Vučića, njegov bezbednosni aparat i provladine medije, koji su demonstrante optužili da su marionete i izdajnici, i to pod uticajem neimenovanih sila i liberalnih nevladinih organizacija sa Zapada, koje žele da, kako tvrde, da unište otadžbinu.

Ovo je, piše vašingotnski list, stranica iz stare knjige taktika.

Prva grupa koja je prošle godine bila napadnuta od strane Vučićevih pristalica bili su studenti glume. Većina mladih ljudi koji nose transparente na ulicama još uvek živi sa roditeljima. Ali srpska Generacija Z – za koju se ranije mislilo da je apolitična, apatična i sklonija emigraciji nego protestima – iznenadila je zemlju.

Srbija se suočava sa odlučujućim trenutkom: da li će zemlja prigrliti Zapad i standarde i vrednosti Evropske unije – kroz reformu pravosuđa, bezbednosnih službi i medija – ili će provesti još jednu deceniju na marginama, vučena ka Rusiji?

Postavlja se i pitanje kako će Vučić odgovoriti na proteste koji su sve veći i po obimu i po intenzitetu. Mnogi strahuju od represije.

Rastuće nemire pažljivo prati Brisel. Komesarka EU za proširenje, Marta Kos, početkom ovog meseca izrazila je svoje nezadovoljstvo „talasom nasilja i kontinuiranom upotrebom sile protiv demonstranata u Srbiji“.

Kos je rekla da članice EU počinju da dovode u pitanje „iskrenu posvećenost Srbije evropskom putu“.

Vašington post primećuje da evropski lideri govore vrlo obazrivo o Srbiji, pazeći da blago podstaknu srpsko rukovodstvo jer, navodi se, preveliki pritisak na predsednika Srbije mogao bi da gurne zemlju dalje od Evrope.

Ćutanje, s druge strane, može ostaviti utisak da Evropi nije stalo do demokratskog nazadovanja u Srbiji, ili da je nemoćna da ga zaustavi.

„Ne možemo da nastavimo u Srbiji ovako kako sada ide“, rekla je Ana (24), studentkinja Poljoprivrednog fakulteta. Ona je predvidela da će Vučić pasti. Na pitanje kako može to da tvrdi, s obzirom na to da je predsednik na vlasti već deceniju, odgovorila je: „Probudili smo narod“.

Istorija, čini se, ponavlja se. Godine 1998., kada je Srbija bila deo Savezne Republike Jugoslavije, studentski pokret poznat kao „Otpor!“ takođe je započeo na Univerzitetu u Beogradu, u znak protesta protiv Miloševića tokom rata na Kosovu. Većina današnjih studenata tada još nije bila ni rođena.

U intervjuima, studenti kažu da su zgroženi onim što vide kao korupciju i nesposobnost vlasti, koje se ogleda u tragediji na železničkoj stanici. Počeli su zahtevom za punu odgovornost za pogibije u Novom Sadu a sada traže vanredne parlamentarne izbore.

U pisanom odgovoru na pitanja Vašington Posta, Vučić (55), koji je na funkciji predsednika ili premijera već 11 godina, optužio je demonstrante da podstiču nasilje.

„U poslednjih devet meseci, Srbija je izdržala više od 23.000 neprijavljenih okupljanja“, naveo je Vučić.

„Ono što je u početku počelo kao studentski protest, nažalost, se pretvorilo u masovne blokade i, u poslednje vreme, nasilne incidente koje podstiču ekstremističke grupe“.

Uz predsednikove odgovore na pitanja priložene su i fotografije, navodi vašingtonski list, na kojima se vidi mladić s palicom i drugi kako udara štit policajca u opremi za razbijanje demonstracija.

Vučić je izjavio da je nudio pregovore sa studentima, ali da su oni to odbili, te je odbacio zahteve za vanrednim izborima, nazivajući ih destabilizujućim.

Vlada je, kako kaže, pokrenula istrage o urušavanju stanice. Kada je reč o nasilju, Vučić je rekao: „Više od 170 policajaca je povređeno dok su obavljali svoju dužnost da zaštite građane.“

Vašington post piše i o subotnjoj vojnoj paradi u Beogradu gde je paradiralo 10.000 srpskih vojnika, prikazani su lovce proizvedeni u Francuskoj, tenkovi iz Rusije i PVO sistemi iz Kine (američkli list ne spominje da su prvi put prikazani i izraelski raketni sistemi PULS i besposadna letelica Hermes 900).

Studenti koji su pokušali da prisustvuju manifestaciji „Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave“ bili su zaustavljeni od strane policije, navodi se u tekstu.

Mladi demonstranti nisu deca rata već su to njihovi roditelji koji su preživeli balkanske ratove devedesetih – koji su uključivali etničko čišćenje i masovna raseljavanja – kao i vazdušne napade NATO-a kako bi se Srbija primorala da prekine ubijanja.

Današnji studenti odrasli su u Srbiji koja je 2008. bila domaćin takmičenja za Pesmu Evrovizije, kada je Beograd bio grad zabave, a mnogi su verovali da će zemlja uskoro ući u Evropsku uniju. Srbija je podnela zahtev za članstvo 2009. godine, a tri godine kasnije postala je zvanični kandidat.

To obećanje, međutim, sada deluje veoma daleko. Želja za pridruživanjem Evropskoj uniji i dalje je snažna u većem delu Balkana, ali izgleda ne i u Srbiji.

Prema poslednjim istraživanjima sprovedenim za Evropsku komisiju, podrška članstvu u EU je visoka u Albaniji (91 odsto) i Severnoj Makedoniji (69 odsto), dok je najniža u Srbiji – svega 33 odsto.

Anina koleginica sa fakulteta, Kristina (25), studira hidrologiju i brine o klimatskim promenama. Na jednom protestu u januaru, Kristina je bila redarka – nosila je žuti prsluk i pomagala u bezbednom kretanju kolone učesnika.

Dok je stajala ispred automobila koji je bio zaustavljen, žena vozač je iznenada krenula i udarila je, odbacivši je na trotoar, gde je glavom udarila o beton. Nije se ničega sećala dok se nije probudila u bolnici. Snimak napada ubrzo je postao viralan.

Studenti su zahtevali da tužilaštvo optuži ženu vozača. Međutim, sve optužbe su na kraju odbačene, pošto je Vučić pomilovao ženu koja je vozila auto, rekavši da „mora da štiti slabe, progonjene i žrtve svakodnevnih studentskih napada“.

„Mi smo budućnost ove zemlje, a očigledno je da vlast ne mari ni za nas, ni za našu budućnost“, rekla je Kristina. Na pitanje da li se njeni roditelji plaše za njenu bezbednost, odgovorila je: „Plaše se, ali znaju da me ne bi mogli zaustaviti“.

Vučić i njegove pristalice nazivaju studente „teroristima“ i „stranim plaćenicima“ koje Zapad podstiče da pokrenu „obojenu revoluciju“, poput onih koje su potresle Ukrajinu, Gruziju, Jermeniju i druge zemlje bivšeg sovjetskog bloka.

Istorija autoritarizma u Beogradu – od Josipa Broza Tita, koji je vladao Jugoslavijom decenijama nakon Drugog svetskog rata sve do svoje smrti 1980. – učinila je studente opreznim prema isticanju pojedinačnih lidera. Plaše se da bi neko mogao da stvori kult ličnosti.

Takođe strahuju za bezbednost demonstranata koji se pojavljuju u medijima, pa se oslanjaju na rotirajuću grupu predstavnika.

Ela Zeković (24), bivša predsednica studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu, jednom se pojavila u programu na državnoj televiziji, gde je govorila u ime demonstranata.

Ubrzo nakon toga, jedan provladin tabloid je objavio da je ona „gotovo krunisana za novu liderku“ protesta.

Pronašli su snimak BBC Srbija i tvrdili da je Zeković „oduševljena komunističkim idejama“ i da „nedvosmisleno podržava LGBT pokret“. Zeković je rekla da jeste prisustvovala paradama ponosa u Beogradu, ali da mlada osoba na fotografiji sa jugoslovenskom zastavom iz komunističkog doba nije ona.

Zeković smatra da bezbednosne službe države deluju sa provladinim medijima, koje čine nekolicina TV stanica, tabloidi i portali. Većina medija je saveznik Vučića, iako još uvek postoje neki nezavisni.

Ipak, Srbija se nalazi na 96. mestu od 180 zemalja prema Indeksu slobode medija koji sastavlja organizacija Reporteri bez granica. Istražitelji Evropskog centra za slobodu štampe i medija, nadzorne grupe, nedavno su izvestili da su srpski novinari fizički napadani i izloženi koordinisanim kampanjama blaćenja.

Utvrdili su da su zakoni usvojeni 2023. godine – koji su nominalno trebali da omoguće veću raznolikost vlasništva i pluralizam – u praksi omogućili vladi da još više učvrsti kontrolu nad medijima.

Vuk Cvijić, poznati istraživački novinar magazina Radar, rekao je da ga je prošle godine ispred kafića udario vlasnik jednog provladinog tabloida. U avgustu mu je prišao policajac u opremi za razbijanje demonstracija i naprskao ga biber sprejom.

„Teturao sam se slep“, rekao je Cvijić, dodajući da ovakvi incidenti sugerišu da je „sezona lova na nas otvorena“.

Vučić je, u svojoj izjavi za Vašington post, rekao da je Srbija „u potpunosti posvećena svom evropskom putu, demokratskim vrednostima i vladavini prava“, te da protesti predstavljaju pretnju i izvan granica Srbije.

„Naši prioriteti su dijalog, stabilnost i konstruktivna saradnja sa evropskim partnerima. Međutim, pokušaji destabilizacije naše zemlje putem nasilja i dezinformacija ugrožavaju ne samo Srbiju, već i krhku stabilnost šireg regiona Zapadnog Balkana“.

Nakon jednog marša u Beogradu u avgustu, Nikolina Sinđelić (22), studentkinja marketinga i komunikacija na Univerzitetu u Beogradu, izjavila je da su je priveli pripadnici specijalne policijske jedinice poznate kao JZO – Jedinica za zaštitu određenih ličnosti i objekata. Tom prilikom su joj oduzeli telefon, kameru i signalnu baklju.

Sinđelić je ispričala da je jedan policajac postao veoma agresivan, udario joj glavu o zid i vikao: „Zašto pokušavaš da uništiš svoju zemlju?“

Prema njenim rečima, taj policajac joj je, pred drugim privedenim osobama, zapretio seksualnim napadom koristeći baklju koju je nosila.

Po savetu advokata, Sinđelić je javno govorila o svom iskustvu gostujući na N1, nezavisnoj televiziji u Srbiji. Nakon toga, jedan voditelj blizak vlasti optužio ju je da se „bavi OnlyFans-om kao zanimanjem“, dok je u emisiji uživo prikazivao njene privatne fotografije – ono što je Sinđelić nazvala „osvetničkom pornografijom“.

„Cilj je bio da me ućutkaju, da me unište – gole fotografije, pretnje smrću – upotrebili su svu svoju moć protiv jedne studentkinje“, rekla je.

Danas je prepoznaju na ulici, a njeno ime se često pominje na studentskim protestima, gde je doživljavaju kao mučenicu i borca, zaključuje Vašington post u svom opširnom tekstu o situaciji u Srbiji.