Austrijski mediji: Studenti i srednjoškolci protestima predstavljaju najveći izazov Vučićevoj vlasti do sada

Na početku školske godine i deset meseci nakon početka protesta u Srbiji, u ponedeljak uveče ponovo su desetine hiljada ljudi izašle na ulice glavnog grada Beograda. Protestovalo se i u drugim gradovima poput Kragujevca i Novog Sada. Ove proteste su pre svega nosili učenici i učenice kao i studenti.

To je bio prvi veliki skup posle nasilnih nemira u avgustu, piše austrijski ORF.

Povod za proteste koji traju već deset meseci bio je rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu prošlog novembra, kada je poginulo 16 ljudi. U znak sećanja učesnici protesta su u ponedeljak uveče ćutali. Šesnaest gimnazijalaca prošetalo je sa belom ružom u ruci preko Savskog trga, dok su se čitala imena žrtava.

„Nazivali su nas teroristima, izdajnicima i stranim plaćenicima, naše školske drugove je policija odvodila (…)“, navodi se u emitovanom, unapred snimljenom govoru marša . Institucije i dalje ćute posle svega, kaže se u saopštenju, „ali mi to nećemo“. Uzrok rušenja do danas nije razjašnjen.

Mogući nagoveštaji predizbornih priprema

Demonstranti su najpre optuživali vladu da je korupcija odgovorna za katastrofu u Novom Sadu. U međuvremenu oni zahtevaju nove izbore. Predsednik Aleksandar Vučić to je do sada odbacivao, ali je nagovestio da bi izbori mogli da budu održani i pre zakonskog roka krajem 2027. godine.

Mobilizacija pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i najavljeno povećanje penzija dodatno ukazuju na to da bi predizborne pripreme mogle biti u toku. Penzioneri predstavljaju važnu biračku grupu za SNS.

Više nasilnih sukoba

Vučić je proteste označio kao „spolja vođene“. Policija procenjuje da je od početka protesta održano oko 23.000 okupljanja. Protestni pokret, koji su pokrenuli i nose ga pre svega studenti, privukao je pažnju i akcijama preko granica – na primer biciklističkom turom od Srbije do Strazbura.

Na skupovima su demonstranti nastojali da ne dođe do eskalacije nasilja. Međutim, poslednjih nedelja sve češći su bili nasilni sukobi između demonstranata i policije, kao i delimično maskiranih pristalica vlade Aleksandra Vučića.

Kontraprotesti sa pristalicama vlade

U nedelju uveče pristalice SNS-a okupile su se – treći put u avgustu – na kontraprotestima širom zemlje. Prema podacima policije, više od 104.000 ljudi izašlo je na ulice u 94 grada i mesta. „Narod se digao protiv nasilja i pokušaja obojene revolucije“, napisao je provladin list „Informer“ u ponedeljak.

Pojedini medijski izveštaji da je prisustvo na SNS-kontraprotestima u najmanje jednom mestu bilo plaćeno 50 evra po osobi nisu mogli biti potvrđeni. Kao i ranije, opozicioni demonstranti i ovoga puta apelovali su da se ostane kod kuće kako bi se izbegli sukobi.

Obrazovne ustanove na meti

Pored opozicionih medija, vlada je posebno stavila obrazovne institucije na udar. Zbog blokade univerziteta plate univerzitetskih profesora i profesorki su smanjene. Nekoliko dana pre početka nove školske godine u ponedeljak, brojni nastavnici koji su prošle školske godine otvoreno podržavali studentske proteste ostali su bez posla. Mnogi od njihovih, često višegodišnjih, ugovora o radu nisu produženi.

Visoki funkcioner SNS-a, Vladimir Đukanović, čak želi da se univerziteti u potpunosti ukinu, kako bi se sprečila regrutacija „radikalnih anarhista“. Umesto toga trebalo bi da postoji „integrisani univerzitet“ kojim bi država upravljala.

U saopštenju dekana deset fakulteta upozoreno je na „potpuni kolaps“ obrazovnog sistema, izvestila je platforma Balkan Insight specijalizovana za Jugoistočnu Evropu. „Umesto da pronađemo rešenje, novu školsku godinu započinjemo u atmosferi nesigurnosti, napetosti i otvorenih napada na prosvetne radnike.“

Patrik Drid i sukobi

U srpskom gradu u kojem se dogodila nesreća, građanke i građani okupili su se 1. septembra 2025. godine, u 11:52 časova – u trenutku urušavanja pre godinu dana – na 16-minutni minut ćutanja. U trenutku nesreće železnička stanica u Novom Sadu, nakon renoviranja, još uvek nije imala upotrebnu dozvolu, piše austrijski Kurir.

Do žestokih sukoba došlo je već u ranim jutarnjim satima, kada je dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u Novom Sadu, Patrik Drid, ušao u zgradu u pratnji policije.

Studentska organizacija „Slobodan univerzitet“ osudila je Dridovo pojavljivanje pod policijskom zaštitom. Prisustvo policije je, kako se navodi, pravno neosnovano i zasniva se „na političkoj volji da se represija nad studentima normalizuje i institucionalizuje“.

Policija u opremi pred univerzitetom u Novom Sadu

Prema izveštajima srpskih medija, studenti su u ponedeljak razbili prozore fakulteta i na taj način ušli u zgradu. Oko 9.00 časova ujutru navodno je došlo do nasilnog sukoba između civila i policije. Zgrada fakulteta od jutra je obezbeđena policijskim kordonom u opremi za razbijanje demonstracija.

Još u aprilu 2025. policija je pokušala da prekine studentske proteste ispred DIF-a, kada je dekan Drid takođe želeo da uđe na univerzitet. Tada je policija upotrebila silu protiv studenata i građana koji su se okupili.

Ispred Filozofskog fakulteta takođe su raspoređeni policajci – još od 26. avgusta 2025. godine. Od 1. septembra počinje ispitni rok na univerzitetu, pa vlada verovatno očekuje pojačane demonstracije.

Disciplinske mere protiv studenata

U decembru 2024. godine Filozofski fakultet u Novom Sadu prvi je blokiran od strane studenata, a zatim su usledile i druge visokoškolske ustanove – ukupno je 60 fakulteta širom zemlje pozvalo vladu na reakciju. Više od 160 univerzitetskih nastavnika i saradnika potpisalo je peticiju protiv dekana Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića, prenosi Slobodna Evropa. Od početka protesta Alanović je pretio studentima disciplinskim merama.

Pored toga, stavljao je pod pritisak studente protiv kojih su već pokrenuti postupci. Ukoliko bi se povukli iz kontinuiranih blokada fakulteta, postupci protiv njih bi bili obustavljeni.

Najveći protesti od 90-ih godina

U Srbiji protesti traju već deset meseci, a mnogi građani od tada gotovo svakodnevno izlaze na ulice i protestuju protiv korupcije i lošeg upravljanja. To su najveći protesti u Srbiji još od 90-ih godina, koji sve više stavljaju pritisak na aktuelnu vladu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međutim, demonstrante naziva „teroristima“, a proteste „spolja vođenim“.

Optužbe da se ponaša kao diktator Vučić stalno odbacuje. Takođe odbacuje i ideju da je Srbija „jedan čovek“, nazivajući je pogrešnom i opasnom. „To nisam postigao sam“, rekao je Vučić, „već sa timom dobrih ljudi“. Vučić je takođe objavio da će svoju karijeru predsednika završiti za godinu dana. Srpski predsednik do sada je izričito odbijao mogućnost prevremenih izbora. Ipak, više puta je nagovestio da bi oni mogli biti održani pre zakonskog roka krajem 2027. godine – moguće već krajem 2026. godine. Prema Ustavu, Vučić ne može da se kandiduje za treći mandat.