Oružani napad Rusije na Ukrajinu prema mišljenju bivših ambasadora u Berlinu i Vašingtonu Ive Viskovića i Milana St. Protića je agresija, dok glavna i odgovorna urednica portala Sputnjik Ljubinka Milinčić smatra da je u pitanju "primoravanje na mir".

„Ovo je agresija po mom mišljenju, diplomatija ima tendenciju da stvari nazove lepšim imenom nego što jeste, ali kada pogledate definiciju agresije, pošteno bi bilo to tako nazvati“, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković, podsećajući da smo NATO bombardovanje 1999. godina mi nazivali agresijom, a oni intervencijom.

U ovom slučaju imamo mnogo jasniju situaciju, a ako pogledate broj vojnika koji u tome učestvuje i da je reč o napadu sa svih strana, reč je o agresivnom postupku Rusije, rekao je Visković u „Utisku nedelje“.

Slično mišljenje izneo je i istoričar Milan St. Protić.

I on nema dilemu da se u ovom slučaju radi o agresiji i da je ona sprovedena u „sovjetskom maniru“ koji traje veoma dugo, od ulaska SSSR u baltičke države 1940., ulaska tenkova u Mađarsku 1956. ili Čehoslovačku 1968. godine.

„Ovo što smo sada čuli od ruskih predstavnika nema nikakve veze sa Rusima. Ova argumentacija neverovatno podseća na Hitlerovu, da je deo naroda bio pod pretnjom genocida – To je bila argumentacija i Hitlera za ulazak u Austriju“, navodi St. Protić u „Utisku nedelje“.

Ovo se zove agresija, ovo je „akt jedne sile koja misli da ima veća prava nego drugi, da je njena bezbednost važnija nego nečija druga i da je spremna da upotrebi silu da nametne svoje rešenje“, dodao je on.

Sa druge strane, Ljubinka Milačić kaže da bi nešto definisali kao agresiju mora se znati zašto je do toga došlo.

„Ovo je primoravanje na mir. U momentu kada je Rusija odlučila da interveniše krenuo je napad na dve, doduše, samoproglašene republike u Ukrajini Donjeck i Lugansk. Ukrajina je krenula da ih uništi, a Rusija da odbrani ruski narod koji tamo godinama živi“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, Rusija je ušla u Ukrajinu da bi je prinudila na mir, odnosno da bi zaustavila Ukrajinu da ne izvršil genocid nad ruskim narodom koji živi u tim republikama.

Oni su tamo, kako je Milinčić navela, izgubli pravo na svoj jezik, školovanje, oni se više ne zovu ni konstitutivnim narodom i taj narod već osam godina strada, a da o tome niko ne izveštava.

Upitan da li je naša država mogla da učini nešto bolje, pametnije od onoga što je učinila u vezi ukrajinske krize, Visković je rekao da je odluka pisana dosta dugo, da se nekoliko dana tražila formulacija i da odgovor nije loš jer polazi od stava da to što se dogodilo ne prihvatamo ali u situaciji kada zavisimo od ruskih energenata i uz njihovu podršku u UN u vezi Kosova, stav je da ne treba ići u sukob sa Rusijom.

„To je iznudica, meni taj odgovor nije drag ali je sa diplomatske tačke bio neohodan, manje od toga bi bilo loše, a više nije bilo realno“, naglasio je on.

Milinčić smatra da je bilo teško doneti tu odluku, jer su obe zemlje nama prijateljske zemlje, da smo se našli između dve strane i jedino što smo mogli da uradimo je to što smo uradili.

„Što se tiče energetike, a i UN i stava oko Kosova sve to zavisi od Rusije i logično je da ne možemo drugačije da se izjasnimo“, rekla je ona, komentarišući stav naše države o poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali i neuvođenja sankcija Rusiji.

Napominjujući da sigurno ne postoji čovek u Srbiji koji ne saoseća sa ukrajinskim narodom jer mi znamo šta znači bombardovanje, ona je još jednom ukazala da je važno razumeti zašto je Rusija to uradila, upitavši kako je odjednom postalo važno međunarodno pravo.

„Ono ne postoji od 1945. godine. SAD je 50 puta intervenisala u drugim zemljama, a samo dva puta prema međunarodnom pravu“, ukazala je ona.

Milan St. Protić je kritikovao odluku Srbije po pitanju ukrajinske krize.

„Ovde se radi o odluci jedne vlasti koja je bedna, jadna, nedostojanstvena. Ako misle da je Putinova odluka da izvrši agresiju na Ukrajinu opravdana, a to oni intimno misle, onda recite. Sa mog stanovništa to je krajnje bedno zato što je neiskreno. Stani na jednu stranu. Ako nije tako onda osudi, istrpi posledice, reci narodu za ovo ćemo da trpimo“, rekao je St. Protić.

Komentarišući argument koji se ovih dana nameće da mi nismo uveli sankcije Rusiji jer ih ni oni nama nisu uveli, Visković je podsetio na 1992. godinu kada su nama uvedene sankcije, a Rusija nije stavila veto na tu odluku UN.

„Bilo je puno primera kada su Rusi gledali svoj interes“, rekao je Visković, dodajući da se u međunarodnim odnosima sve zasniva na interesima.

„Moramo polaziti od onoga što je interes države Srbije, ali je ovde problem što se ne zna koji je to naš interes, on zavisi od ljudi na vlasti i nikada javno nije saopšten“, ukazao je profesor.

On je dodao da mi Rusiji ne možemo uvesti sankcije jer smo zavisni od njihovog gasa i da smo morali tražiti diversifikaciju gasa jer ima i drugih snabdevača, ali da se na tom pitanju ništa godinama ne radi.

Komentarišući stav da bismo uvođenjem sankcija Rusiji stavili tačku na šansu da ona stavi veto u UN zbog Kosova, St. Protić je rekao da je to za njega ucena i trivijalizacija pitanja Kosova.

„Ako smo došli dotle da je to moneta za potkusurivanje, to je za mene uvreda, takva politika koja se dugo vodi nije po mom ukusu. Ja sam na potpuno suprotnoj strani, zato se ne bavim politikom“, dodao je on.

Prema njegovom mišljenju, sve to je do te mere bačeno u blato da nema nikakvog smisla, nikome nije stalo za Kosova, njima je stalo do teritorije, briga njih za manastire, ljude, ni tri manastira ne mogu da navedu, to je samo za zaluđivanje ovog naroda.

****

BONUS VIDEO: MilIon Ukrajinaca beži ka granicama