59
Ustavni sud Srbije obezvredio je ulogu Skupštine u postupku proglašenja vanednog stanja svojom odlukom da odbaci inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja 15. marta, ocenio je danas Beogradski centar za ljudska prava.
Ta organizacija je podsetila da prema Ustavu parlament ima centralnu ulogu u vreme vanrednog stanja, jer proglašava vanredno stanje, određuje mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava i sloboda i da se čak, u vreme vanrednog stanja, uspostavlja puna nadležnost parlamenta koji je raspušten i koji obavlja samo tekuće i neodložne poslove.
Takođe je ukazala da se posle proglašenja vanrednog stanja parlament sastaje bez poziva, a da u slučaju kada nije doneo odluku o proglašenju vanrednog stanja, parlament tu odluku potvrđuje u roku od 48 sati, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane.
„Obaveštenje predsednika Narodne skupštine od 15. marta upućeno predsedniku Republike i predsedniku Vlade da Skupština nije u mogućnosti da se sastane bilo je dovoljno za Ustavni sud da zaključi da uopšte nema mesta raspravljanju o ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja“, dodaje se.
Beogradski centar za ljudska prava je naveo da je podnetim inicijativama de fakto postavljeno ustavnopravno pitanje da li je taj postupak za proglašenje vanrednog stanja, koji ima karakter izuzetka, zapravo zloupotrebljen a da je Ustavni sud stao na stanoviše da nema pravno merilo kojim bi mogao da dovede u pitanje informaciju predsednice parlamenta da poslanici ne mogu da se sastanu.
„Sud nije smatrao relevantnim ispitivanje činjenica koje su morale prethoditi obaveštenju upućenom predsedniku Vlade i predsedniku Republike da predstavničko telo građana ne može da se sastane (na primer sazivanje i održavanje sednice Kolegijuma, pribavljanje mišljenja poslanika, poslaničkih grupa i skupštinskih tela o (ne)mogućnosti održavanja sednice, (ne)mogućnosti da se sednica održi na drugom mestu i sl.)“, dodaje se.
Ta organizacija je ocenila da je obezvređivanjem uloge parlamenta dovedena u pitanje i Ustavom proklamovana suverenost građana koja se ostvaruje posredstvom njihovih slobodno izabranih predstavnika.
„Mogućnost njene uzurpacije od jednog narodnog poslanika (samo ‘prvog medju jednakima’) za Ustavni sud Srbije nije bila relevantno ustavnopravno pitanje“, zaključio je Beogradski centar za ljudska prava.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
