Ustavni sud: Parlament nije morao da bude sazvan zbog korone

"Ustavni sud ocenjuje da bi se zarazna bolest COVID-19 mogla smatrati javnom opasnošću koja ugrožava opstanak države ili građana. Stoga, Ustavni sud ističe da se ne može zaključiti da nije bio ispunjen ustavni uslov za proglašenje vanrednog stanja. Pri tome, Ustavni sud dodatno ukazuje na to da se prilikom proglašenja vanrednog stanja mora voditi računa i o drugim činiocima, koji opravdavaju takvu odluku, a u konkretnom slučaju to bi bili stanje i kapaciteti zdravstvenog sistema, zdravstvena kultura građana, mentalitet, starosna struktura nacije i dr", navodi se u Rešenju o odbacivanju inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrendog stanja.U njemu se ističe da je privremeno odstupanje od opšteg režima ljudskih prava "opravdano nastojanjem da se sačuva opstanak države i građana u slučaju njihovog ugrožavanja, budući da je to neostvarivo redovnim funkcionisanjem pravnog sistema"."Naime, izuzetne okolnosti zahtevaju određeni stepen koncentrisanja vlasti, u cilju efikasnog reagovanja državnih organa, radi što bržeg prevazilaženja krizne situacije i povratka na redovno funkcionisanje pravnog poretka. Dakle, to je, po mišljenju Ustavnog suda, ustavni i legitimni cilj koji se ostvaruje na oba Ustavom predviđena načina, a naročito srazmernim i neophodnim odstupanjem od ljudskih i manjinskih prava", piše u Rešenju Ustavnog suda."Zajedničkom odlukom predsednika Vlade, Skupštine i Republike sačuvan 'duh' ravnoteže"U njemu se podseća da je Narodna skupština izvorno nadležna za proglašenje vanrednog stanja, ali "imajući u vidu da je reč o kolegijalnom organu koga čini 250 narodnih poslanika čije sastajanje može biti onemogućeno usled nastanka vanrednih okolnosti, Ustav je predvideo alternativni način odlučivanja o proglašenju vanrednog stanja"."U tom slučaju, ukoliko hitnost i ozbiljnost situacije to nameću, odluku o vanrednom stanju zajedno donose predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, čime je prema mišljenju Ustavnog suda, ovakvim alternativnim odlučivanjem sačuvan ‘duh’ ravnoteže koji odlikuje svaki, u osnovi, parlamentarni sistem, odnosno ovakvo rešenje je u skladu sa zahtevom ‘ravnoteže i uzajamne kontrole’ iz Ustava, pa se time onemogućava i eventualna zloupotreba vanrednog stanja", navodi Ustavni sud.

Kako se ističe u Rešenju, Ustav ne određuje ko procenjuje i na osnovu kojih kriterijuma i razloga da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane."Kako ovo pitanje nije neposredno uređeno Ustavom, Ustavni sud je pošao od Ustavom utvrđenog položaja predsednika Narodne skupštine koji predstavlja Skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove određene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skupštine. Ustavni sud konstatuje da ni u jednom od navedenih akata nije predviđena obaveza predsednika Skupštine da sazove ovo telo radi proglašenja vanrednog stanja pre nego što samostalno proceni da li je Skupština u mogućnosti da se sastane. Ako proceni da Skupština nije u mogućnosti da se sastane, o tome obaveštava predsednika Republike i predsednika Vlade", navodi se u Rešenju Ustavnog suda."Ispunjen uslov za zajedničko donošenje odluke o vanrendom stanju"Kako se dalje dodaje, predsednik Skupštine je 15. marta 2020. godine obavestio predsednika Republike i predsednika Vlade o nemogućnosti sastajanja Narodne skupštine, čime je bio ispunjen uslov za primenu člana Ustava, prema kome odluku o proglašenju vanrednog stanja donose predsednici Republike, Skupštine i Vlade."Pitanje (ne)mogućnosti da se Narodna skupština sastane je, prema oceni Ustavnog suda, faktičko, a ne pravno pitanje, imajući u vidu da Ustav, a ni drugi pravni akti nisu odredili koje su to situacije kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, a naročito imajući u vidu i činjenicu da Ustavni sud ne može da ocenjuje organizacione mogućnosti Narodne skupštine da se sastane bez odlaganja u uslovima postojanja opasnosti po život i zdravlje ljudi. Stoga, Ustavni sud nema ustavno, niti drugo pravno merilo na osnovu kojeg bi mogao dovesti u pitanje obaveštenje predsednika Narodne skupštine da parlament nije bio u mogućnosti da se sastane", navodi se u Rešenju.U njemu se dodaje i da po Ustavu odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Narodna skupština, dok je Zakonom o odbrani propisano da Narodna skupština to čini na osnovu zajedničkog predloga predsednika Republike i predsednika Vlade."Iako konačnu odluku o proglašenju vanrednog stanja, nakon sprovedene rasprave, donosi Narodna skupština, ta odluka se ne može doneti bez zajedničkog predloga predsednika Republike i predsednika Vlade", navodi Ustavni sud.Povodom navoda pojedinih inicijativa da Naredba ministra zdravlja o zabrani okupljanja na javnim mestima u zatvorenom prostoru nije mogla biti "pravni osnov" za nemogućnost sastajanja Narodne skupštine, Ustavni sud ukazuje na to da treba praviti razliku između pravnog osnova za odlučivanje i uzimanja u obzir određenih činjenica pri odlučivanju."Odluka da se Narodna skupština ne sastane najpre nije nikakva pravna odluka, već obaveštenje predsednika Narodne skupštine nadležnim organima. U tom smislu, ona i ne može imati pravni osnov, pa samim tim i navedena naredba ministra zdravlja to nije u ovom slučaju, pri čemu, po mišljenju Ustavnog suda, sadržina i ovog akta može biti jedna od faktičkih okolnosti ili razloga koji su rukovodili predsednika Narodne skupštine da obavesti predsednika Republike i predsednika Vlade o nemogućnosti sastajanja Skupštine", dodaje se u Rešenju.Ustavni sud na kraju konstatuje i da navodi podnosilaca inicijativa nisu ustavnopravno utemeljeni, odnosno da iznetim razlozima u inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja."Kako je Sud na ovaj način konačno odlučio o podnetim inicijativama, zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporene Odluke Sud je odbacio", navodi se u Rešenju.