2
Tokom vanrednog stanja došlo je do kršenja i ograničavanja prava građana, što će dovesti do toga da sudovi budu zatrpani tužbama za naknadu štete nastale tokom vanrednog stanja, rekla je u Danu uživo Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja. Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) napominje da je povreda prava bilo toliko da neće moći sve da isprate.
„Mene kao pravnika je posebno iznenadilo kada je premijerka u Skupštini rekla da su štitili živote poslanika i da su ionako u parlamentu većina njihovi poslanici i da bi isto reagovali. Sa takvim obrazloženjem je eliminisana zakonodavna vlast. Sudstvo je dobilo uputstva kako da sudi, bez Uredbe. A Uredba je prenela ovlašćenja na ministarstvo. Ne znam da li ćemo videti posledice, ali naravno da će se sudovi zatrpati novim tužbama. Sada će krenuti tužbe za naknade štete, krenuće radni sporovi i to će biti problem“, napominje Petrović Škero.
Osvrćući da se na izjavu premijerke Ane Brnabić da sudovi vole da presuđuju štetu, gošća Novog dana je rekla da sudovi sude po zakonu i skrenula pažnju na to da je Brnabić tužbe za odštetu spomenula kao problem, a ne kao pravo.
Manojlović ističe da će se pored brojnih kršenja prava građana UZUZ posebno pratititi položaj pritvorenih građana. On kaže da su svi oni pušteni da se brane sa slobode, ali da njihova situacija nije pravno čista.
„Predsednik će abolicijom pokušati da reši ovu situaciju. Nemoguće je da te presude pravno opstanu i biće uzrok gubitaka sporova naše države pred Evropskim sudom za ljudska prava. Građani će iz budžeta plaćati greške državne administracije“, ocenjuje Manojlović.
Petrović Škero podseća da je Ustav propisao koja se prava ne mogu kršiti tokom vanrednog stanja, ali i na to da je poslanik vladajuće većine Vladimir Đukanović izjavio: „Kakva, bre, demokratija u vreme vanrednog stanja?“.
Govoreći o primerima kršenja prava, ona kaže da će se dugo raspravaljati da li je i na koji način kršeno pravo na dostojanstvo. Kada je u pitanju pravo na psihički i fizički integritet, navodi primer osoba obolelih od autizma, kojime je tok posle više od mesec dana dozvoljeno da svakodnevno izlaze iz svojih kuća kada požele.
Podseća i na primer migranata u migrantskim kampovima, koje je čuvala vojska, za koje je predsednik Aleksandar Vučić rekao da su krali jer nisu imali dovoljno hrane i pita kako je moguće da se u centru koji kontroliše država tako nešto dešava.
Tu je i pravo na pravično suđenje, koje se ne može ograničiti uvođenjem vanrednog stanja, za koje kaže da je kršeno u nizu segmenata i navodi da su takozvana „skajp suđenja“ u početku sprovođenja na osnovu preporuke Ministarstva pravde, a ne Uredbe Vlade.
Pored spornog uvođenja samog vanrednog stanja uz supotpis predsednice Skupštine, predsednice Vlade Srbije i predsednika Republike, što je napominje Škero – izuzetak koji je Ustav predvideo, ona ukazuje i na to kako je prva Uredba od uvođenja vanrednog stanja doneta. Umesto potpisa premijera uz supotis predsednika države, Uredbu su potpisali predsednik Vučić i ministar spoljnih poslova i potredsednik Vlade Ivica Dačić. Ta Uredeba je kasnije menjana 11 puta.
Manojlović ocenjuje da je samo proglašenje vanrednog stanja bila jedna vrsta državnog udara. On napominje da bi volja jednog čoveka stajala ispred svega i da je vanredno stanje uvedeno u Skupštini, ali da se na ovakav način želelo da se u vanrednom stanju otvoreno stvara kult jedne ličnosti.
Prema njegovoj oceni, građani su ti koji su tokom vanrednog stanja štitili ustavni poredak organizovanjem peticija, online akcijama i pobunama protiv hapšenja pritvorenih.
