5
Kol centrima Srpske napredne stranke moralo bi da se pozabavi tužilaštvo, smatraju sagovornici novina “Nova”. Sudeći prema video snimku i informacijama koje su dospele u javnost, evidentno je da je počinjeno nekoliko krivičnih dela. To su, pre svega, kupovina glasova, narušavanje tajnosti glasanja, ali i prikrivanje ovih izdataka u izveštajima o troškovima kampanje.
Priča koju je doneo CINS o kol centru SNS otkrio je čitav niz neverovatnih informacija. Da se aktivisti za nešto više od četiri sata rada dnevno plaćaju po 3.000 dinara, dok dnevnica na dan izbora iznosi 9.000 dinara. Zatim, da se ovaj kol centar nalazi ni manje ni više nego u prostorijama firme Prointer, koja se povezivala sa bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom. Javnost je saznala i da je glavni uslov za rad u ovom centru da glasaš za SNS i da na dan izbora slikaš svoj glasački listić.
Govoreći o tome šta je sve otkrila Cinsova priča o kol centrima Srpske napredne stranke, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da je svakako najsporniji momenat kupovine glasova.
“Iako to nije glavna tema Cinsove priče, od informacija koje su objavljene pravno su najspornije moguća “kupovina glasova“ i narušavanje tajnosti glasanja. Reč je o situaciji gde osoba koja angažuje saradnike uslovljava dobijanje posla glasanjem za stranku i dostavljanjem dokaza o tome (fotografija zaokruženog glasačkog listića). U Krivičnom zakoniku su propisana krivična dela „davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem“ i „narušavanje tajnosti glasanja“ (članovi 156. i 160)”, navodi Nenadić.
Pod velikim znakom pitanja je i da li SNS prijavljuje troškove za plaćanje operatera. A ti troškovi nisu mali, iznose oko tri miliona dinara nedeljno i trebalo bi da budu navedeni u izveštajima o finansiranju kampanje.
“Sa stanovišta finansiranja kampanje još se ne može zaključiti da li su povređena pravila. Političke stranke mogu da angažuju spoljne saradnike, firme, pa čak i NVO da obave neki posao za njih, ali su dužni da takve troškove i izvore finansiranja prikažu u finansijskim izveštajima. U izveštajnom obrascu ne postoji posebna rubrika za „kol-centre“, ali postoje rubrike koje se odnose na troškove telefonske komunikacije, angažovanje van radnog odnosa, druge oblike marketinga itd. Prvi takav izveštaj je tzv. “preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje“, koji se podnosi 10.12.2023, i treba da obuhvati troškove od 1.11. do 2.12.2023, a zatim i konačni izveštaj o troškovima kampanje, koji se podnosi mesec dana posle izbora. Nakon toga, Agencija za sprečavanje korupcije ima rok od 120 dana da proveri da li su obuhvaćeni svi troškovi i kako su oni finansirani. Agencija je takođe ovlašćena da prikuplja podatke od političkih stranaka i pružalaca usluga i dok izborna kampanja traje”, navodi Nenadić.
5
4
1
1
To potvrđuje i stručnjak za antikorupciju i potpredsednica stranke SRCE Tijana Perić Diligenski i ističe da SNS ove troškove prošle godine nije prijavila.
“Troškovi kol centra SNS bi trebalo da budu naznačeni u preliminarnom izveštaju, u elektronskoj i pisanoj formi koji se dostavlja Agenciji za sprečavanje korupcije do 10. decembra 2023. godine. Ovim izveštajem bi trebalo da budu obuhvaćeni svi prihodi i troškovi nastali u toku izborne kampanje, u periodu od 1. novembra do 2. decembra 2023. godine. Istraživački novinari su došli do saznanja da je sličan model postojao i na prošlim izborima, ali da to SNS nije naznačila u preliminarnom i konačnom izveštaju, čime je direktno prekršen član 29. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Počinjena su i druga krivična dela”, kaže Perić Diligenski i dalje navodi:
“Čin fotografisanja popunjenog glasačkog listića kao dokaz glasanja za SNS predstavlja krivično delo povrede tajnosti glasanja predviđeno članom 160. stav 1 Кrivičnog zakonika. Inače, za ovo krivično delo je propisana novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do šest meseci. U aktivnostima pomenutog kol centra ostvareno je i biće krivičnog dela davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, propisano članom 156. Кrivičnog zakonika. Posredi je tzv. aktivno i pasivno podmićivanje u procesu glasanja, neformalno poznato kao kupovina i prodaja glasova za koju je zaprećena novčana kazna ili zatvorska kazna do tri godine”.
Na osnovu svega iznetog, ona smatra da postoje osnovi sumnje da je izvršen niz krivičnih dela i da postoje valjani pravni razlozi za reakciju tužilaštva.
“Da je Srbija iole pravna država, tužilaštvo bi ispitalo ove navode. Budući da je tužilaštvo saučesnik režima u prikrivanju mnogo ozbiljnijih koruptivnih krivičnih dela javnih funkcionera, bojim se da će njegova reakcija da izostane”, smatra Perić Diligenski.
Nenadić kaže da tužilaštvo ne raeguje ni kada se pojave relevantne informaciije.
“Iako postoje brojne informacije da se takve stvari dešavaju i u drugim prilikama ili da su se dešavale na ranijim izborima, javno tužilaštvo nije našlo za shodno da pred izbore građanima objasni šta je zabranjeno i kako mogu na siguran način da prijave moguća krivična dela koja narušavaju izborni proces ili slobodno odlučivanje birača. Štaviše, oni ne reaguju po službenoj dužnosti ni kada se pojave relevantne informacije. Na primer, CINS je objavio izjavu prema kojoj Više javno tužilaštvo u Beogradu čeka da dobije prijavu od republičke ili gradske izborne komisije, što je besmisleno, jer oni nemaju nikakve nadležnosti da utvrđuju da li je došlo do podmićivanja birača”.
BONUS VIDEO: Kol centar SNS – Luka Beograd