Putinov oligarh traži od Rusa da rade 12 sati, šest dana nedeljno, dok on profitira uprkos sankcijama

Deripaska, osnivač aluminijumskog giganta Rusal, smatra da Rusija prolazi kroz mnogo dublju krizu od uobičajenog ekonomskog usporavanja. „Ova kriza je dublja. Ona je izazvana teškom transformacijom: od globalnih mogućnosti koje smo nekada imali ka regionalnim, uz razna ograničenja“, napisao je na Telegramu, prenosi novinarka Huileng Tan.Prema njegovim rečima, ključ za oporavak leži u onome što naziva „nacionalnom karakteristikom“ – sposobnošću društva da se mobiliše i radi više u kriznim vremenima. „U teškim trenucima znamo kako da se saberemo i radimo više“, poručio je Deripaska, dodajući da bi prelazak na rad od 8 do 20 časova, uključujući subotu, ubrzao prilagođavanje ekonomije novim globalnim okolnostima.Njegove izjave dolaze u trenutku kada se ruska ekonomija suočava sa posledicama sankcija, promenjenim trgovinskim tokovima i geopolitičkim tenzijama. Iako visoke cene nafte – koje su ove godine porasle za više od 70 odsto i premašile 100 dolara po barelu – privremeno pune budžet, rast privrede je značajno usporen. Prema zvaničnim podacima, ruski BDP je 2025. porastao za svega 1 odsto, u odnosu na 4,3 odsto godinu ranije.Prihodi od nafte i gasa i dalje čine više od trećine državnog budžeta, ali su pod snažnim pritiskom sankcija i poremećaja na globalnom tržištu energenata, uključujući probleme u transportu kroz Ormuski moreuz.Deripaska je i ranije upozoravao da bi sukobi na Bliskom istoku mogli negativno da utiču na globalni, ali i ruski ekonomski rast, uprkos visokim cenama energenata.Međutim, njegova uloga ne završava se na ekonomskim analizama. Kako piše novinar Džejson Korkoran, Deripaska je među oligarsima koji su, prema navodima ruskih medija, učestvovali u finansiranju ratnih napora Kremlja u Ukrajini. Uprkos sankcijama Evropske unije, njegovi poslovni interesi i dalje funkcionišu širom Evrope.Posebno je sporan slučaj rafinerije Aughinish Alumina u Irskoj, koja je u vlasništvu Rusal-a. Istraga lista Irish Times i organizacije OCCRP pokazala je da aluminijum-oksid proizveden u toj fabrici može završavati u lancima snabdevanja koji vode do ruskih proizvođača oružja, navodi Korkoran.Izvoz ovog materijala iz Irske u Rusiju čak je porastao nakon početka invazije na Ukrajinu – sa 243 miliona dolara na 376 miliona dolara. Iako takva trgovina formalno ne krši pravila EU, kritičari upozoravaju da time sankcije gube smisao i kredibilitet.Na ove kontradikcije upozorila je i ukrajinska ambasadorka u Irskoj Larisa Gerasko, dok je izaslanik Evropske komisije za sankcije Dejvid O’Suliven ocenio da su ovakvi slučajevi „zabrinjavajući“ i da evropske kompanije ne bi smele da snabdevaju ruski vojno-industrijski kompleks.Deripaska tako ostaje simbol složene i kontradiktorne realnosti – s jedne strane zagovornik radikalnih ekonomskih mera u Rusiji, a s druge ključni igrač čiji poslovni interesi i dalje opstaju u Evropi uprkos sankcijama, što otvara ozbiljna pitanja o efikasnosti zapadnog pritiska na Moskvu.

Deripaska, osnivač aluminijumskog giganta Rusal, smatra da Rusija prolazi kroz mnogo dublju krizu od uobičajenog ekonomskog usporavanja. „Ova kriza je dublja. Ona je izazvana teškom transformacijom: od globalnih mogućnosti koje smo nekada imali ka regionalnim, uz razna ograničenja“, napisao je na Telegramu, prenosi novinarka Huileng Tan.

Prema njegovim rečima, ključ za oporavak leži u onome što naziva „nacionalnom karakteristikom“ – sposobnošću društva da se mobiliše i radi više u kriznim vremenima. „U teškim trenucima znamo kako da se saberemo i radimo više“, poručio je Deripaska, dodajući da bi prelazak na rad od 8 do 20 časova, uključujući subotu, ubrzao prilagođavanje ekonomije novim globalnim okolnostima.

Njegove izjave dolaze u trenutku kada se ruska ekonomija suočava sa posledicama sankcija, promenjenim trgovinskim tokovima i geopolitičkim tenzijama. Iako visoke cene nafte – koje su ove godine porasle za više od 70 odsto i premašile 100 dolara po barelu – privremeno pune budžet, rast privrede je značajno usporen. Prema zvaničnim podacima, ruski BDP je 2025. porastao za svega 1 odsto, u odnosu na 4,3 odsto godinu ranije.

Prihodi od nafte i gasa i dalje čine više od trećine državnog budžeta, ali su pod snažnim pritiskom sankcija i poremećaja na globalnom tržištu energenata, uključujući probleme u transportu kroz Ormuski moreuz.

Deripaska je i ranije upozoravao da bi sukobi na Bliskom istoku mogli negativno da utiču na globalni, ali i ruski ekonomski rast, uprkos visokim cenama energenata.

Deripaska i dalje profitira

Međutim, njegova uloga ne završava se na ekonomskim analizama.

Kada je predsednik Vladimir Putin u Kremlju okupio najuticajnije ruske biznismene kako bi prikupio sredstva za ratne potrebe, poruka je bila jasna: u Rusiji je gotovo nemoguće zadržati industrijsko bogatstvo bez usklađivanja sa interesima države.

Prema pisanju portala The Bell, među onima koji su pristali da finansijski podrže rat u Ukrajini našao se i dugogodišnji Putinov saveznik Oleg Deripaska.

Uprkos sankcijama Evropske unije, njegovi poslovni interesi i dalje funkcionišu širom Evrope.

Posebno je sporan slučaj rafinerije Aughinish Alumina u Irskoj, koja je u vlasništvu Rusal-a. Istraga lista Irish Times i organizacije OCCRP pokazala je da aluminijum-oksid proizveden u toj fabrici može završavati u lancima snabdevanja koji vode do ruskih proizvođača oružja, navodi Korkoran.

Izvoz ovog materijala iz Irske u Rusiju čak je porastao nakon početka invazije na Ukrajinu – sa 243 miliona dolara na 376 miliona dolara. Iako takva trgovina formalno ne krši pravila EU, kritičari upozoravaju da time sankcije gube smisao i kredibilitet.

Na ove kontradikcije upozorila je i ukrajinska ambasadorka u Irskoj Larisa Gerasko, dok je izaslanik Evropske komisije za sankcije Dejvid O’Suliven ocenio da su ovakvi slučajevi „zabrinjavajući“ i da evropske kompanije ne bi smele da snabdevaju ruski vojno-industrijski kompleks.

Deripaska tako ostaje simbol složene i kontradiktorne realnosti – s jedne strane zagovornik radikalnih ekonomskih mera u Rusiji, a s druge ključni igrač čiji poslovni interesi i dalje opstaju u Evropi uprkos sankcijama, što otvara ozbiljna pitanja o efikasnosti zapadnog pritiska na Moskvu.