Vojska pronašla podmornicu koja je potonula pre 100 godina na dno mora, ali kad su videli tela nisu mogli da veruju: "Sve smo očekivali, ali ovo..."

Ova podmornica, koju je lansirala vojska Konfederacije u poslednjoj punoj godini Američkog građanskog rata, ušla je u istoriju kao prva borbena podmornica koja je uspela da potopi ratni brod. Ipak, iste noći kada je torpedo H.L. Hanlija poslao USS Housatonic, zajedno sa dva oficira i tri člana posade, na dno luke Čarlston u Južnoj Karolini, talasi su progutali i samu podmornicu, zajedno sa svih osam članova njene posade.

Posmrtni ostaci osam ljudi, među kojima je bio i poručnik Džordž E. Dikson, ostali su više od jednog veka zatvoreni u gvozdenom „kovčegu“ koji je predstavljala podmornica H.L. Hanli. Kada je podmornica konačno izvučena na površinu krajem 20. veka, njihova tela otkrila su priču o poslednjim trenucima kakvu istraživači nisu mogli ni da zamisle.

„Raniji opisi potonuća Hanlija podrazumevali su jezive scene u kojima se ljudi očajnički probijaju kroz teške gvozdene poklopce ili se u agoniji skupljaju ispod klupe za posadu“, navodi se u tekstu iz 2020. godine u Smithsonian Magazine. „Kod modernih podmornica, tela stradalih gotovo uvek se nalaze nagomilana kod izlaza, što je posledica očajničkog pokušaja bekstva iz hladnih metalnih kovčega.“

Međutim, posada Hanlija nije pokušala da pobegne. Naprotiv, prizor je bio gotovo nestvarno miran. „Svaki član posade i dalje je sedeo spokojno na svom mestu. Sve smo očekivali, ali ovo ne“, zabeležio je Smithsonian Magazine.

Kako objasniti ovako neobičan i uznemirujući raspored? U pismu napisanom samo 17 dana pre smrti, poručnik Dikson je svoju „sjajnu posadu“ nazvao „najboljom koju je ikada video“. Ali da li bi čak i najbolji svesno ostali na svojim mestima i mirno prihvatili sigurnu smrt pod vodom? Zašto niko od njih nije pokušao da se spase?

Odgovor na to pitanje stigao je tek 17 godina kasnije.

U studiji objavljenoj 2017. godine u časopisu PLOS One, tim istraživača sa Univerziteta Djuk saopštio je da je rešio misteriju sudbine posade H.L. Hanlija. Ispostavilo se da su, indirektno, stradali od istog oružja kojim su potopili neprijateljski brod.

Torpedo koji su koristili nije bio lansiran na način na koji danas zamišljamo podmorničko ratovanje. Naprotiv, eksploziv težak oko 61 kilogram crnog baruta bio je pričvršćen na motku dugu skoro pet metara, koja je bila postavljena ispred pramca podmornice.

Izradom modela Hanlija u razmeri 1:6, istraživačica Rejčel M. Lens uspela je da izmeri efekte podvodnih eksplozija i način na koji se udarni talas širi kroz konstrukciju broda. Podaci koje je tim prikupio, zajedno sa postojećim eksperimentalnim zapisima, omogućili su im da precizno utvrde uzrok smrti posade.

Kada je torpedo eksplodirao i potopio Housatonic, stvorio je sekundarni udarni talas koji je prošao kroz Hanli, izazvavši deformaciju njegove konstrukcije. Prema proračunima naučnika, jačina tog talasa bila je tolika da su šanse za preživljavanje svakog člana posade bile manje od 16 odsto.

Drugim rečima, niko od njih nije pokušao da pobegne jer niko nije ni bio svestan da podmornica tone. Smrt je nastupila trenutno.

Poginuli su na dužnosti, u trenutku kada su upravo ispisali istoriju pomorskog ratovanja.