Dunav osiguranje prodalo zgradu u centru Beograda partneru Zvonka Veselinovića da bi kupilo prostor na Prokopu

Ako se ovih dana uputite u poslovnicu Dunav osiguranja u Dobračinoj 1 u Beogradu – naići ćete na zatvorena vrata i upućivanje na druge poslovnice.

Kompanija je prošle godine sedište prebacila u poslovnu zgradu na Prokopu, takozvani Hajd park. Ovaj poslovni kompleks izgradila je privatna kompanija Rejlvej siti, iza koje stoji privrednik Branislav Grujić, piše Insajder.

Država je privatnoj firmi Railway City u zamenu za izgradnju stanične zgrade Beograd centar ustupila okolno zemljište i ploču ispod koje su peroni. Javnosti nikada nije dat na uvid ugovor između države i privatne kompanije. Osim stanične zgrade, sa leve i desne strane privatnik je izgradio više poslovnih zgrada.

Paradoks je u tome da su potom od njega jednu za drugom zgradom počele da kupuju državne firme. Useljene su i pojedine institucije. U računici šta je dobio privatnik, a šta država, uvek, kao po pravilu, ostaje bar jedna nepoznata – cena po kojoj je država kupovala poslovni prostor na ovoj lokaciji, ali i da li je i koliko se cela investicija isplatila državi.

Jedan od kupaca zgrade u novom kompleksu na Prokopu je i većinski državno Dunav osiguranje. U odgovoru Insajderu navode da se kupovina finansira delimično i iz prodaje starih zgrada.

Zgrada od 1.700 kvadrata u strogom centru za oko 2.400 evra po kvadratu

Prodaju nekretnina kompanija Dunav osiguranje počela je u julu prošle godine, a na oglasu je bila i zgrada u Dobračinoj 1, u najužem centru Beograda – sa više od 1.700 kvadrata. Na pitanje po kojoj ceni su prodali, a po kojoj kupili – iz ove kompanije ne otkrivaju – pozivajući se na poverljivost, uz tvrdnju da su cene bile tržišne.

Insajder je, međutim, došao do zvanične dokumentacije iz Katastra nepokretnosti, u kojoj se vidi da je zgradu na ekskluzivnoj lokaciji kupila firma Nukleus, u vlasništvu Vladimira Jevtića.

Ova firma poznata je još od 2010. godine iz serijala Insajdera, o zloupotrebama u Kolubari. Nukleus je poslednjih godina redovno u konzorcijumu na državnim poslovima sa firmom Inkop Zvonka Veselinovića. Prodata zgrada Dunav osiguranja sa više od 1.700 kvadrata nadomak Trga republike, u najužem centru prestonice, zaštićena je kao spomenik kulture.

Kako otkrivaju novinari Insajdera, u jednom od dokumenata iz Katastra nepokretnosti navedena je i ukupna cena, iz koje prozilazi da je Nukleus zgradu u centru grada kupio po ceni od oko 2.400 evra po kvadratu.

Licencirani procenitelj i stalni sudski veštak Milić Đoković kaže za Insajder da bi cena po kvadratu na ovoj lokaciji trebalo da ide između 3.000 i 4.000 evra.

“Kad uzmemo u obzir i prednosti i mane, nedostatak parkinga i da je stara zgrada. Ali recimo poslovni prostor u prizemlju na uglu Dobračine i Vasine, to je stvarno srce Beograda i tu bi poslovni prostor možda da košta između 5.000 i 7.000 evra. Tu možete da radite šta hoćete, imate dole verovatno neki magacin, tako da tu su kvadrati poprilično skupi, to je ipak ekstra zona”, navodi Đoković.

Na pitanje da li u bilo kom scenariju cena od oko 2.400 evra može da bude prihvatljiva, odgovara:

“Može ukoliko je stvarno ‘krš’ stanje, ukoliko je stanje za totalnu adaptaciju, da mora da se ulaže. Ako je prosečna cena kvadrata 4.000 - 5.000 evra, da morate uložiti bar 2.000 evra za adaptaciju da bi zaradili 20 odsto”.

Nukleus bez odgovora o kupovini i planovima

Iz firme Nukleus nisu odgovorili na pitanja Insajdera u vezi sa kupovinom ove zgrade, niti daljim planovima za nju. Kao razloge prodaje ne samo objekta u Dobračinoj, već i u Makedonskoj ulici, takođe na Trgu republike, Dunav osiguranje navodi stanje objekata i da “pre svega nemaju rešen parking”.

Dodaju da su se objekti nalazili u takvom stanju da je bila potrebna” potpuna rekonstrukcija” i da je u aprilu 2025. došlo do obrušavanja dela fasade zgrade u Dobračinoj. Zbog svega toga – procenjeno je, navode, da je celishodnije kupiti nov, moderan objekat sa rešenim pitanjem parkinga. A to je baš u kompleksu na Prokopu.

Đoković ističe da je u pitanju lokacija “koja ima dobar potencijal i popriličnu atraktivnost”.

“Prosečna cena po kvadratu je negde između 4.000 i 6.000 hiljada evra. To je za varijantu ključ u ruke, odnosno za varijantu opremljenog prostora. Ako je kupovina u sivoj fazi, to da je samo omalterisano i postavljene neke od osnovne instalacije, jer tu, ako radiš poslovanje ozbiljno, mora da radiš kompletnu promenu instalacija, to je, po gruboj proceni, između 1.000 i 2.000 evra po kvadratu”, navodi ovaj licencirani procenitelj i stalni sudski veštak.

Po kojoj god ceni da je kupljeno i prodato, možda i ne bi bilo sporno, da sve u vezi sa izgradnjom, a potom prodajom poslovnog kompleksa na Prokopu nije upitno. Pre svega – to što je država ustupila zemljište privatniku da gradi kompleks u kojem onda državne kompanije i institucije kupuju po tržišnoj ceni.

Državne institucije sa novom adresom na Prokopu su Komisija za kontrolu državne pomoći, Komisija za zaštitu konkurencije, Beogradska berza, Komisija za hartije od vrednosti, CRHoV – Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.

Nijedna od državnih institucija nije konkretno odgovorila na pitanja Insadera pod kojim uslovima i po kojim cenama su se uselile u privatni kompleks na Prokopu.

Komisija za kontrolu državne pomoći bez odgovora o ceni prostora

Komisija za kontrolu državne pomoći u odgovoru Insajderu navodi da je odluku o promeni sedišta Komisije doneo Savet Komisije.

“Od početka svog rada Komisija nije raspolagala svojim poslovnim prostorom, te su se sredstva za tu namenu obezbeđivala iz budžeta Republike Srbije. Počev od 27. oktobra 2025. godine sedište Komisije za kontrolu državne pomoći nalazi se na adresi Zorana Žunkovića 3, Beograd, čime je trajno rešeno pitanje poslovnog prostora. Komisija snosi energetske i komunalne troškove kao i druge tekuće troškove koji nastaju u okviru redovnog poslovanja, kao što je to činila od svog osnivanja”, piše u odgovoru.

Ova komisija, međutim, nije odgovorila na pitanja u vezi sa cenom korišćenja prostora.

Komisija za zaštitu konkurencije: Vlasništvo iz sopstvenih sredstava

Komisija za zaštitu konkurencije za Insajder navodi da poslovni prostor u okviru komercijalnog dela stanice Prokop nuđen u „sivoj fazi“ gradnje i da je “pribavila u vlasništvo iz sopstvenih sredstava”. Dodaju da su uknjiženi kao vlasnik poslovnog prostora i da su radove finansirali iz sopstvenih sredstava.

“Bilo je neophodno izvođenje završnih građevinskih radova za unutrašnje uređenje i opremanje poslovnog prostora kako bi bio funkcionalan u skladu sa potrebama Komisije. Komisija je vlasnik dela objekta, a iz čega proizilazi i zajedničko pravo svojine nad zemljištem pod zgradom, iskazano u površini srazmernoj površini dela objekta u vlasništvu kao što je i navedeno u Katastru nepokretnosti RGZ”, dodaje ova komisija.

Beogradska berza: Nismo u mogućnosti da pružimo odgovore

Na sva pitanja u vezi sa korišćenjem poslovnog prostora na Prokopu, Beogradska berza kratko odgovara: “Pitanja koja ste uputili odnose se pre svega na imovinsko–pravne i infrastrukturne teme koje ne spadaju u nadležnost Beogradske berze. Iz tog razloga, nažalost, nismo u mogućnosti da pružimo odgovore na njih”.