6
Lider SSP Dragan Đilas pozvao je stranke opozicije za koje veruje da ne bi ušli u vlast sa Aleksandrom Vučićem da formiraju jednu kolonu i zajedno izađu na izbore u Beogradu. Pojedini opozicioni lideri podržavaju takvu ideju, neki smatraju da se treba voditi istraživanjima, a pojedini se zalažu za izlazak u nekoliko kolona po crnogorskom modelu.
Dragan Đilas je u intervjuu za novine “Nova” rekao je da se u slučaju da se, u slučaju da budu izlazili na izbore, zalaže za jednu listu ujedinjenih opozicionih stranaka, koja podrazumeva SSP, DS, PZP, NDBG, ZZS Nebojše Zelenović, NS i SDS Borisa Tadića, a na kojoj bi bile i vanstranačke ličnosti.
Đilas je naveo da prema istraživanjima takva lista nosi 39,4 odsto glasova.
“Još 9,2 odsto ljudi kaže da će glasati za opziciju, ali ne zna baš za koga. Kad se to sabere taj procenat se približava 50 odsto”, rekao je Đilas.
Dobar deo opozicije podržava ovakav predlog. Za što širi front u borbi protiv vlasti, u slučaju da se obezbede izborni uslovi, zalaže se Zoran Lutovac, lider DS. On za Nova.rs kaže da je to jedini način da se smeni režim.
“DS će nastaviti da se bori za to. Aleksandra Vučića ne može smeniti usitnjena i međusobno posvađana opozicija, ili građanski pokreti. Za smenu ovakvog režima i promenu državnog sistema na kojoj se zasniva ovaj režim, neophodno je da svoje snage udruže svi koje te promene žele. Što pre to svi shvatimo, to će pre doći i do smene vlasti koja je bukvalno zarobila i državu i sve nas koji smo ostali u njoj”, navodi Lutovac i dodaje da bi u širi front opozicije trebalo da bude uključena i Skupština slobodne Srbije i neka manja udruženja građana i lokalne pokrete.
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, smatra da u zavisnosti od rezultata relevantnih istraživanja trema pripremati nastup za beogradske izbore.
“Kad je reč o listama , smatram da je to pitanje izborne tehnike. Na lokalnim izborima ideološke razlike su manje značajne nego na parlamentarnim i u tom smislu ovakva koalicija ne bi bila štetna. Na kraju krajeva ti ljudi će pre ili kasnije morati da sarađuju, jer ako budemo uspeli da srušimo vlast, novu će činiti upravo ljudi iz ovih organizacija. Tako da ako i ne napravimo dogovor o jednoj listi , svakako ne treba da pravimo ni sukobe”, kaže Grbović za naš portal.
Sa druge strane, Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd smatra da je bolji način izlazak na gradske izbore u više kolona.
“Poznat je naš stav da ćemo najefikasnije srušiti vlast ukoliko primenimo crnogoski model, po kom su programski bliske organizacije izašle u više kolona, kako bi ljudi glasali u ono što veruju. Smatramo da bi to dovelo do sinergije i da bi najveći broj građana izašao na izbore”, navodi on za Nova.rs.
Lazović dodaje da je to po njima “najbolji način da smenimo kriminalni režim”.
“Saradnja sa drugim organizacijama je važna i već postoji po pitanju slobode medija, izbronih uslova i suprotstavljanja nasilju. Takođe je važno da pripadnici opozicije ne napadaju jedni druge, već da svoju kritiku okrenu ka režimu”, kaže on.
Opozicija će, sudeći po najavama, na izbore izaći u slučaju dogovora sa predstavnicima vlasti uz posredovanje evroparlamentaraca.
Podsećamo do sada je uz prisustvo stranaca održan jedan sastanak vlasti i opozicije, a dogovor je da predstavnici Evropskog parlamenta sastave nacrt sporazuma i da ga do 1. septembra upute učesnicima dijaloga. Potom bi i vlast i opozicija slale svoje eventualne prigovore i predloge, a ukoliko se sporazum usaglasi, do potpisivanja bi moglo da dođe 17. ili 18. septembra, za kada je predviđena sledeća runda dijaloga.
Kako je “Nova” pisala, planirano je da primena eventualnog sporazuma krene od 1. oktobra. Ako se uzme u obzir da opozicione stranke traže primenu sporazuma šest meseci pre izbora, to bi trebalo da znači da će građani izaći na birališta početkom aprila.
BONUS VIDEO Nova.rs u Jadru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
