Ivan Mrđen iz Australije za Novu: Jedan sasvim “običan dan” na Australijan openu

WINNERBET vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.

U četvrtak sam pomislio da je vreme za tekst tipa “šta sve možeš u Denveru, kad si mrtav” (jedan od mojih omiljenih filmova, snimljen pre 31 godine, režija Geri Freders, sjajne uloge Endi Garsije i Krisa Vokena). U toj nameri počeo sam da slikam cenovnike mnogobrojnih kafića i restorana brze hrane, čisto da se vidi kako ni najjeftinjje ulaznice nisu tako mali izdatak.

Tako sam stigao i u ovde veoma popularan kortsajd bar “Grey Goose”, u prevodu “sivi gusan”. To je inače naziv zvaničnog pića Australijan opena, čija je potrošnja vrtoglavo porasla tokom januara, a reč je o koktelu votke, sirupa marakuje (koju još nazivaju “voće strasti”), limunade i nane.

Iz ovog bara moguće je posmatrati mečeve i treninge na terenima 6 i 7, a sa malom šetnjom po pasareli na još dva. U prvoj nedelji turnira tu je bila velika gužva, posebno kad je bilo najpametnije skloniti se od sunca.

A onda sam čuo da na terenu 7, u okviru četvrtfinala turnira za dublove juniorki, igra naša Anastasija Cvetković. Valjda zato što je ispala u prvom kolu singla nekako mi promaklo njeno učešće, pa odgledah prvi od dva seta koja je izgubila u paru sa Amerkankom Teom Frodin od ruskog tandema Marija Makarova - Rada Zalotarova.

Tako je nekako ispalo da je ovaj četvrtak pretvoren u dan za ženski dubl. Već ste verovatno pročitali da se Aleksandra Krunić u paru sa Anom Danilinom iz Kazahstana plasirala u finale, pobedivši kanadsko - brazilsku kombinaciju Gabrijela Dabrovski - Luisa Stefani. Finale je finale, to se ne propušta, tako da ću se u subotu ponovo naći u “Rod Lejver areni”...

(Voleo bih da grešim, ali to će najverovatnije biti moj poslednji uživo meč u ovom hramu svetskog tenisa, pošto ne znam zašto su manji izgledi, ili da se Novak Đoković plasira u finale ili da ja još koji put dobijem akreditaciju za AO. O tome ću nešto više napisati u petak uveče, posle njegovog meča sa Janikom Sinerom.)

Ono što prvo naučite na Australijan openu, i uopšte u Melburnu, je da za sve treba strpljivo čekati u redu. Da se kupe karte, da se uđe u Melburn park, da se kupi hrana ili piće, da se uđe na tribine, sve do reda za toalet… U tome prođe dobar deo “provoda”, pre nego što se sačeka neki od redovnih ili vanrednih tramvaja na liniji 70.

Međutim, niko oko toga ne pravi pitanje, a retko se mogu videti “padobranci” po sistemu “samo da pitam”. Ruku na srce, zbog cena koje su znatno više nego po gradu mnogi većinu kupovina obave samo po jednom. Tako za vrlo popularan “Nešvil hot čiken burger” treba izdvojiti 17,50 australijskih dolara, što je u našoj “nacionalnoj” valuti tačno deset evra. I naredne cene su tako preračunate, pa je bolji sendvič 13,50, hotdog četiri, a sladoled nešto manje od pet evra.

Pivo, malo, možete popiti za osam evra, dok ovde veoma popularan aperol staje dva evra više. U kafiću “Piper-Heidsteck” na glavnoj promenadi za času vina, nešto manje od dva deci, treba 16 “evara”, kako to voli da kaže moj prijatelj, glumac Milan Milosavljević.

Sa tim “kalkukatorom” sam obišao i neki od desetak zvaničnih AO šopova. Bolja majica sa znanjem AO košta 35, kačket 30, duks 110, veliki peškir 50, a ona velika lopta na koju klinci vole da im se potpisuju teniserke i teniseri oko 28 evra. Još ranije sam, onomad kad je iznenada “upalila zvezda”, bacio oko na jedan lep šešir, ali kad sam video da mi za to treba 145 evra…

Sve u svemu, za dvoje da se lepo provedu samo sa dnevnom kartom, bez mesta u dve najveće arene, treba najmanje dve stotine evra. A kako je onima koji povedu i decu, tu ne pomaže nikakav kalkulator…

Možda kad se sve ovo ima u vidu neće biti iznenađenje, ako u subotu izostane veća podrška naših navijača Aleksandri i Ani.