Smenjeni direktor iz Omoljice koji je na protestu studenata ostavio sve bez teksta: “Kad su me zvali da govorim, znao sam da ću otvoriti dušu”

U razgovoru za Nova.rs profesor Vladimir Ristić kaže da sve što je govorio pred građanima, studentima i svojim kolegama, govorio je iz srca i pri tome ostaje, iako trenutno vodi tešku bitku sa sistemom da se vrati na svoje radno mesto kao profesor fizičkog vaspitanja u školi u Omoljici.

“Svi ljudi koji su došli tamo, svesni su tih poruka koje sam poslao. Nisu to nikakve posebne poruke. Ljudi su ih osetili jer su videli čoveka koji ih živi - mene. Ja sam te poruke doživeo. Ja sam imenovan za direktora na Savindan i kad su me zvali da govorim na protestu, shvatio sam da je to taj dan kada ću otvoriti dušu", kaže profesor Ristić.

Ogromna kolona ljudi koja je od Rektorata krenula ka Hramu Svetog Save, pokazala je da je narod uz studente, kaže naš sagovornik.

“Sve je bilo veličanstveno do onog trenutka kada dolazimo do zaključanih vrata jednog prostora koji ne pripada nikom i to je poruka koja je takođe poslata, ali od strane režima. To je meni najbolnija stvar”.

Mladi su, naglašava, potpuno “nova struktura ljudi” punih energije i vere u bolje sutra. I njima se, dodaje, zato i veruje.

“To je energija koja vraća u život. Ustvari, to jeste život. Ta deca razmišljaju drugačije tako da ta budućnost treba samo da se umnožava. Verujem u tu energiju i oni nikako ne mogu da izgube”.

Na pitanje šta misli o vladajućem režimu, odgovara da svaki put kada pomisli da vlast ne može dublje, to se desi.

Osetio je, kaže, moć režima na svojoj koži.

“Ono što ja trpim, kao jedan potpuno običan i mali čovek i represija koja se usmerila na mene i moju porodicu, ne bih poželeo nikome. To niko ne treba niko da trpi”.

Profesor Ristić je prokomentarisao i studentsku listu. Kaže da ništa ne zna o njoj, niti ko su nosioci, alii da je dobro što se drži u tajnosti.

“Mislim da je mudro od studenata što s tim čekaju. To je jedna vrsta igre koja traži imena, onda se desi da se ta imena razvuku… Ima mnogo ljudi koji mogu na razne načine da utiču na živote tih imena s liste. Pogledajte mene. Tokom sednice skupštine grada pominjan sam kao nasilnik, portali su pisali gadosti, a to su strašne stvari. Moja majka je to jako teško podnela, završila je u bolnici jer sam okarakterisan kao državni neprijatelj. A zbog čega? Što sam dao ovoj državi svoje najbolje godine, 13 meseci vojske, pa studije, rad u školi... Sve je to državno".

Svako treba da da sebe

Društvo nije idealno, kaže on, ali zajednička borba je važna.

“Ti ne možeš da izgradiš raj, ali svako od nas mora da da sve od sebe da ne bi nastao pakao. Moramo da se borimo da ova zemlja ne bude pakao i haotično mesto u koje, čini mi se, lagano ulazimo zbog onih neodlučnih koji govore da ništa ne može da se promeni. Ako ne učiniš da ide na bolje, ići će na gore”.

Profesor Ristić je profesor fizičkog vaspitanja. Nikada nije bio član neke političke partije, niti ga je politika interesovala.

Ipak, politika se lagano uvukla u školu kojom je upravljao.

"Uvek sam smatrao da ljudi koji rade u školi treba koliko - toliko da budu nezavisni, pogotovo ja koji sam bio na poziciji direktora. Čuvao sam tu autonomiju. Međutim, to je bilo preteško. Moraš da trpiš posledice ako odbiješ. Ja sam odbio".

Borio se, naglašava, kao lav.

Kada su se pojavili studenti, shvatio je da je vreme za pravu olduku.

"Borio sam se ko lav, ali ovo više nije moglo. Onda su se pojavila ta deca i shvatio sam - doviđenja, nema te cene koja će me kupiti da radim ono što ne želim. Ja ne trgujem dečjom budućnošću. Moju bratanicu sam odveo iz Srbije u Nemačku. Dobila je otkaz u bolnici u Pančevu, bila je divna medicinska sestra, ali nije išla na mitinge i izbore i ostala je bez posla. Ja ne želim to. Ne želim da to bude pravilo. Nek budu izuzeci, nek budu ti njihovi izbori, ali da bude pravilo da jedan život mogu da ostvaruju sa strane, a mi ovde da imamo normalne uslove da možemo da živimo".

Borba za radno mesto

Za kraj razgovora objašnjava da se trenutno bori za radno mesto profesora fizičkog vaspitanja.

"Ja nemam radno mesto. Suštinski sam izbačen iz škole koju sam ja lično završio, u koju sam dosta toga uložio da bi ona bila primer drugima. Potrudili su se da me na najgrublji mogući način smene, a na kraju da me otpuste mimo svake zakonske procedure. U našoj školi je bilo haotično. Nama je sedam radnikaza vršilo na psihijatriji. Zato u školama treba da imamo psihološku i emotivnu podršku da bi ljudi mogli da rade ovaj posao. Ti ljudi nose kutije sa lekovima, bromazepame i bensedine jer ne mogu da izdrže ovo što se događa u prosveti", navodio profesor Ristić.

Podsetimo, u najmanje sedam škola u Pančevu hidrantska mreža je neispravna ili nefunkcionalna, čime je praktično onemogućeno gašenje požara ukoliko do njega dođe.

Time je bezbednost dece, ali i zaposlenih, ugrožena. Uprkos tome, samo je u Osnovnoj školi "Dositej Obradović" u Omoljici kolektiv u aprilu prošle godine obustavio nastavu, zbog čega se protiv direktora škole Vladimira Ristića poveo predistražni postupak zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti.

Konačan epilog ove paradoksalne priče bilo je njegovo razrešenje sa mesta direktora.