Spoljnopolitički odbor EP sutra o Izveštaju o strategiji proširenja EU

U nacrtu dokumenta čiji je autor poslanik iz Litvanije Petras Auštrevičius (Obnovimo Evropu) naglašava se da proces prijema novih članica mora ostati zasnovan na jasnim pravilima, snažnim reformama i poštovanju demokratskih standarda.
U dokumentu objavljenom na sajtu EP ističe se da je proširenje EU jedno od njenih najjačih spoljnopolitičkih i geopolitičkih oruđa i da ostaje ključni pokretač dugoročne bezbednosti, mira, stabilnosti i prosperiteta u Evropi, zasnovanih na zajedničkim demokratskim vrednostima.

Proširenje je istorijska prilika sa značajnim socioekonomskim, političkim i bezbednosnim prednostima kako za EU, tako i za zemlje obuhvaćene procesom proširenja navodi se i dodaje da je to proces zasnovan na zaslugama, u kojem nepovratan napredak u oblasti vladavine prava, demokratije i temeljnih vrednosti ostaje ključni kamen-temeljac.

U predlogu rezolucije se podvlači da je proširenje od izuzetne strateške važnosti za EU suočenu sa ruskom sveobuvatnom agresijom protiv Ukrajine i drugim zajedničkim geopolitičkim izazovima, što zahteva dugoročnu političku i demokratsku viziju, kao i hrabre odluke.

Ponovo se naglašava da je proširenje dobitna kombinacija kako za sadašnje, tako i za buduće države članice, ističe se politička hitnost demonstriranja posvećenosti EU procesu proširenja, insistira na tome da će proširenje EU ojačati evropsku bezbednost i ponovo naglašava da je budućnost Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU.

Pristupanje je ključno sredstvo za promociju demokratije, vladavine prava i poštovanja temeljnih prava, kao i suštinski oslonac za podsticanje regionalnog pomirenja i stabilnosti, jačanje otpornosti i zaštitu zemalja kandidata od štetnog stranog uticaja, navodi se u tekstu uz ocenu da je očuvanje i unapređenje politike proširenja neophodno za uticaj EU u regionu i šire, naročito u vremenima pojačane geopolitičke nestabilnosti.

U predloženom tekstu ponovo se potvrđuje da pristupanje EU uvek mora biti proces zasnovan na zaslugama i da se svaki kandidat mora ocenjivati pojedinačno, na osnovu ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena, usklađenosti sa pravnim tekovinama EU (acquis) i ispunjavanja svih dodatnih uslova utvrđenih u okviru procesa proširenja.

Podvlači se da vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija i poštovanje temeljnih prava, uključujući prava manjina, moraju ostati u središtu procesa proširenja, pri čemu su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, kao i uključivanje i podrška civilnom društvu ključni preduslovi za napredak na putu ka članstvu u EU, posebno u vreme rasta autoritarnih tendencija.

Zemlje u procesu proširenja podstiču se da nastave odlučno i blagovremeno da sprovode neophodne reforme i da ostvare opipljiv i nepovratan napredak, počev od temeljnih elemenata procesa pristupanja EU.

Insistira se na potrebi kontinuiranih napora za podsticanje medijskog pluralizma, zaštitu prava novinara i obezbeđivanje slobode izražavanja u svim zemljama u procesu proširenja.

Ponovo se potvrđuje stav da je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU suštinski pokazatelj posvećenosti zemlje kandidata temeljnim vrednostima i principima EU, kao i njene spremnosti za buduće članstvo i pozivaju sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati da kao prioritet postave brzo i potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Ponovo se naglašava da proces pristupanja određene zemlje može napredovati tek nakon njenog potpunog usklađivanja sa tom politikom, uključujući restriktivne mere EU.
U nacrtu rezolucije se naglašava da sistematsko odstupanje od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom predstavlja suštinsku prepreku pristupanju EU i dodaje da se očekuje da se zemlje kandidati i potencijalni kandidati u potpunosti usklade i sa zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom, uključujući njene principe, ciljeve i misije, kao ključnu komponentu procesa pristupanja.

Posebno se naglašava da je regionalna saradnja preduslov za pristupanje EU, da je pomirenje koje vodi doborosusedskim odnosima ključno za uspešno pristupanje EU i da otvorena bilateralna pitanja između država članica EU i država van EU treba rešavati bilateralno i da se ne smeju koristiti kao sredstvo pritiska za blokiranje procesa pristupanja zemalja kandidata.

U predlogu rezolucije navodi se i da pristup zasnovan na zaslugama može podrazumevati zamrzavanje pristupnih pregovora u slučaju nazadovanja u oblasti temeljnih vrednosti, pri čemu bi se pregovori nastavili tek nakon ostvarenog značajnog napretka u reformama.

Ističe se da zemlje koje ostvaruju nedovoljne rezultate u pogledu demokratskog upravljanja moraju snositi posledice kako bi proces pristupanja ostao istinski zasnovan na zaslugama, ponovo se naglašava da EU mora proaktivno da podržava demokratske stubove u zemljama kandidatima radi jačanja stabilnosti i reformskog zamaha i poziva Komisija da uspostavi monitoring-grupu koja bi pažljivo pratila situaciju u zemljama kandidatima u kojima dolazi do nazadovanja u poštovanju temeljnih vrednosti.

U rezoluciji se navodi i da proces priprema za proširenje treba da se odvija paralelno, kako unutar same EU, tako i u zemljama u procesu proširenja, kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje proširene Unije uz ponovni poziv institucijama EU i državama članicama da sprovedu neophodne reforme da ne bi došlo do odlaganja pristupanja novih država članica.

Predlaže se da se sposobnost EU za delovanje unapredi uvođenjem glasanja kvalifikovanom većinom u oblastima relevantnim za proces pristupanja, posebno ukidanjem zahteva za jednoglasnost u međukoracima procesa proširenja prilikom donošenja odluka o pokretanju pristupnih pregovora, kao i o otvaranju i zatvaranju pojedinačnih pregovaračkih klastera i poglavlja.

Izražava se žaljenje što je preterana upotreba jednoglasnosti u međukoracima procesa proširenja više puta usporila proširenje EU i podseća da član 49 Ugovora o Evropskoj uniji omogućava prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom bez potrebe za izmenama Ugovora.

Ukazuje se da je neophodna revizija sektorskih politika EU kako bi se procenilo na koji način prihvatiti nove države članice i obezbediti efikasno funkcionisanje proširene Unije.

Priznaje se značaj široke primene postepene integracije u zajedničke politike EU, poput jedinstvenog tržišta, za zemlje kandidate koje ostvaruju značajan napredak u reformama povezanim sa EU ali i ističe da, iako postepena integracija zemalja kandidata može pomoći u primeni pravnih tekovina EU i time olakšati tranziciju ka članstvu u EU, ona ne može zameniti puno članstvo u EU.

Predlaže se da proces proširenja treba da bude podržan ranim uključivanjem zemalja kandidata u funkcionisanje institucija EU na primer kroz status posmatrača u relevantnim telima i institucijama, uključujući Parlament.

Takođe se naglašava da, pored utvrđivanja pojedinačnih reformskih ciljeva, mapa puta i međurokova za svaku zemlju u procesu pristupanja, EU treba da uspostavi i jasne i predvidive vremenske okvire za pristupanje onih zemalja kandidata koje su najviše odmakle na svom pristupnom putu, kako bi se izbegao gubitak zamaha i kredibiliteta.

Do proširenja EU treba da dođe čim zemlje kandidati ispune sve uslove za pristupanje.

U tekstu se navodi i da je pretpristupna finansijska pomoć, uključujući instrumente za Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju, od ključnog značaja za obezbeđivanje strukturirane finansijske podrške zemljama u procesu proširenja za institucionalnu i ekonomsku transformaciju ali i naglašava da sva finansijska pomoć EU mora poštovati i zadržati uslovljenost pretpristupne podrške, uključujući vladavinom prava, kako bi se zaštitili finansijski interesi EU i građana obe strane.

Ističe se značaj uključivanja zemalja kandidata u tekuće i buduće projekte EU u oblasti povezivanja, saobraćaja, energetske infrastrukture i vojne mobilnosti, kako bi se ojačala bezbednost Evrope u zahtevnom geopolitičkom okruženju i ponovo pozivaju Savet, Komisija i Evropska služba za spoljne poslove da ojačaju proaktivne i strateške komunikacione napore u pogledu opipljivih koristi od članstva u EU u zemljama u procesu proširenja i unutar država članica, kroz razvoj prilagođenih, na činjenicama zasnovanih komunikacionih strategija, umesto oslanjanja na opšte komunikacione kampanje.

U tom kontekstu ističe se ključna uloga mladih, s obzirom na to da su omladinski pokreti više puta dokazali da su od presudnog značaja za doprinos prodemokratskom aktivizmu u zemljama kandidatima uz dodatni poziv Komisiji da obezbedi punu vidljivost i informisanost javnosti o podršci i ulaganjima EU u zemlje kandidate, uključujući i slučajeve kada se ona realizuju putem međunarodnih organizacija.

Institucije EU i države članice pozivaju se da se u potpunosti angažuju na daljem jačanju reformskih procesa u zemljama kandidatima, naročito kroz unapređenje njihovih administrativnih kapaciteta putem ciljanih programa izgradnje kapaciteta i ističe uspeh tvining (twinning) projekata u prenosu sektorskog znanja i stručnosti i potreba da se nadogradi ovo pozitivno iskustvo.

Ponovo se potvrđuje spremnost da se unaprede redovan i transparentan dijalog i saradnja sa nacionalnim parlamentima zemalja kandidata i potencijalnih kandidata, uz puno korišćenje postojećih instrumenata i inicijativa EP za podršku demokratiji, kao i kroz podsticanje jačeg parlamentarnog nadzora nad procesom pristupanja EU i reformama.

Izražava se zabrinutost zbog obimnih i zlonamernih kampanja dezinformisanja koje Rusija sprovodi već mnogo godina, a koje su dodatno pojačane od početka njenog rata protiv Ukrajine, ističe potreba za kontinuiranom podrškom i bliskom saradnjom sa svim zemljama u procesu proširenja koje se suočavaju sa snažnim spoljnim mešanjem u proces približavanja EU.

Naglašava se značaj procene i unapređenja efikasnosti instrumenata EU namenjenih pomoći zemljama kandidatima u suzbijanju stranih manipulacija informacijama i mešanja (FIMI) i pozdravlja namera Komisije da predloženi Evropski štit demokratije proširi i na zemlje u procesu pristupanja, čime se jačaju njihovi kapaciteti za odgovor na pretnje poput FIMI i dezinformacionih kampanja.

Na nacrt izveštaja i rezolucije predloženo je gotovo 300 amandmana. O dokumentu sutra raspravlja AFET a u martu bi se mogao naći na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.