Opozicione stranke koje učestvuju u organizaciji protesta “Srbija protiv nasilja” najavljivale su promene za septembar, a jedna od njih bi bila i ta da počnu da govore na bini ispred Skupštine. To bi se, kako saznajemo, moglo desiti već 23. septembra, ukoliko se svi organizatori usaglase.
Deo opozicije okupljen oko protesta, gotovo svakodnevno ima sastanke. Na njima se dogovoraju detalji narednog protesta, ali i zajedničkog nastupa u parlamentu.
Već dugo je tema i to da li političari iz ove grupacije treba da izađu na binu i obrate se građanima koji već četiri meseca protestuju tražeći smanjenje nivoa nasilja u društvu.
Međutim, po ovom pitanju opozicionari imaju različite stavove. Neki smatraju da je pred građane trebalo da se izađe odavno, drugi su pak mišljenja da to treba uraditi tek onda kad imaju nešto konkretno da im saopšte.
Na primer, da su se dogovorili oko toga kako će izaći na naredne izbore – u jednoj ili više kolona.
Prema informacijama “Nove” kao mogući datum kad bi se moglo očekivati da političari stanu iza mikrofona, spominje se 23. septembar.
Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da je tačno da će političari početi da govore na protestima, ali nije želeo da govori o datumima.
“Da, počeće političari da govore na protestima. Više puta sam rekao da smo mi kao predstavnici naroda odavno trebalo da budemo na toj bini ispred Skupštine. Smatram to svojom obavezom, to sam radio proteklih šest godina, obraćao sam se ljudima. Prošlo je pet meseci od početka protesta, vreme je da pogledamo građane u oči i da kažemo kakav nam je plan. Jedva čekam”, kaže Jovanović za Novu.
Šef poslaničke grupe “Zajedno” Nebojša Zelenović veruje da je ovaj deo opozicije “veoma blizu toga da dođe do artikulacije protesta Srbija protiv nasilja, koji bi za veliki broj građana bio željeni ishod” i da ne vidi problem da političari počnu da govore.
“Kao što je nedavno rekao Miroslav Aleksić i kod mene postoji čvrsta volja i želja da Srbija protiv nasilja bude jedna lista, na kojoj bi pored organizatora, parlamentarnih stranaka, trebalo da se nađu i neke vanparlamentarne stranke, nevladine organizacije, javne ličnosti i predstavnici građana koji su se uključili. To mora biti jedan širi društveni pokret, kako je to lepo rekao Zoran Lutovac. Ja verujem da bi takva lista u decembru mogla da dovede do iznenađeja. Verujem da bi svi punoletni građani kojima je stalo do sigurnosti, bezbednosti i civilizovanog života glasali za tu listu”, navodi Zelenović i dodaje:
“U tom pogledu, ukoliko se oko toga dogovorimo, normalno je da političari počnu da govore pred građanima. Mnogi već uveliko govore na protestima širom Srbije”.
Ni šef Zeleno-levog poslaničkog kluba Radomir Lazović nema ništa protiv ove ideje.
“Ne bih imao ništa protiv da se obratimo ljudima i objasnimo šta je plan za dalje, ali naravno tu odluku ostavljam za zajednički dogovor organizatora protesta. Sada je jasno da vlast nema nameru da ispuni ni jedan zahtev protesta, a ukoliko neće vlast, mi kao opozicija treba da tražimo podršku građana da vlast smenino i da kao prvi korak obećamo ispunjenje zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“. Ja i inače posle svakog protesta ostanem na ulici sa ljudima da čujem šta su utisci, komentari, predlozi i tražim podršku kako za Zeleno-levi front, tako i za celu opoziciju koja deluje dosta uigrano u poslednje vreme”, navodi Lazović.
Ipak, smatra da ta podrška možda neče biti dovoljna.
“Protivnik je preuzeo sve poluge moći i zato moramo svi da doprinesemo u ovoj borbi. Građani se već sada mogu prijaviti za kontrolore na izborima ili uključiti u druge akcije koje pravimo kako bismo svim bašim građanima objasnili neophodnost promena. Ako nemamo slobodne medije, onda moramo mi biti mikro mediji i ubediti svoju porodicu, kolege, prijatelje da se angažuju. Biće ovo velika borba, ali ja verujem u snagu poštenih i slobodnih ljudi”, zaključuje Lazović.
S druge strane, Stranka slobode i pravde je stava da je to sekundarna tema. Potpredsednica SSP i šefica poslaničke grupe Pravac Evropa Marinika Tepić za Novu kaže:
“Stav SSP-a je da je to sekundarna tema u pogledu onoga što su nam obaveze, zadaci i odgovornost za predizborne pripreme i zato smo se izjasnili da ne podržavamo tu ideju. Smatramo da je obezbeđivanje snažne infrastrukture u Beogradu i Srbiji, čuvanje i odbrana svakog glasa na biračkim mestima, kao i motivacija birača i programska ponuda kakvu Srbiju mi vidimo, ono što treba da nam bude fokus u radu i na terenu sa građanima. Smatramo da će to mnogo više doprineti željenom izbornom rezultatu, nego obraćanje političara subotom sa bine u Beogradu”, poručila je Tepić.
Kao i kad su prethodne odluke u pitanju, i što se ovog pitanja tiče opozicija će konačnu odluku gasovima većine, a očekuje se da to bude do kraja iduće nedelje.
Podsetimo, opozicija je nedavno predala zahtev predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da raspiše vanredne parlamentarne i beogradske izbore do kraja godine. Njegov odgovor trebalo bi da dobiju do kraja septembra. Ukoliko ih zaista bude u septembru, to bi moglo i da ubrza dogovore opozicije oko načina na koji će na tim izborima nastupiti.
BONUS VIDEO: Vučić – Do kraja meseca odluka o izborima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar