Opozicija traži prelaznu Vladu i dva ministarstva: Rešenje krize u Srbiji po modelu Crne Gore i Severne Makedonije

Dva dana od potpisivanja dokumenta pod nazivom “Dogovor o uslovima za poštene i slobodne izbore”, koji su sačinili inicijativa ProGlas, koalicija Srbija protiv nasilja i NADA, SPN je javnosti predstavio još jedan dokument “Zahtevi opozicionih stranaka za prevazilaženje izborne i političke krize”.

Iako se u tekstu dokumenta nigde ne spominje da se ovi novi zahtevi oslanjaju na one koji su formulisani u subotu sa ProGlasom i koalicijom NADA, to je rečeno na konferenciji za medije koja je održana juče u Narodnoj skupštini.

Takođe, zahtevi se oslanjaju i na Rezoluciju Evropskog parlamenta, konačan izveštaj ODIHR-a i izveštaj Crte koji svedoče o tome da decembarski izbori nisu bili slobodni i pošteni.

Među brojnim zahtevima opozicije, dva su posebno izazvala pažnju u javnosti: formiranje prelazne Vlade u kojoj bi opozicija imala najmanje dva ministarstva i donošenje leks specijalisa.

Prelazna Vlada

Formiranje prelazne Vlade definisano je kao dugoročno rešenje, po ugledu na Severnu Makedoniju i izlazak te države iz postizborne krize 2017. godine, ali i Crnu Goru.

Naime, Skupština Crne Gore usvojila je predlog o rekonstrukciji Vlade Crne Gore i lex specijalis kojim se pravno reguliše formiranje prelazne Vlade izbornog poverenja.

Mesto potpredsednika Vlade, ministarstva-finansija, unutrašnjih poslova, rada i socijalnog staranja i poljoprivrede, preuzeli su predstavnici tri opozicione stranke, odlukom Skupštine Crne Gore o rekonstrukciji izvršne vlasti.

Neka od navedenih ministarstava traši i srpska opozicija.

“Tu će biti prostora za prelaznu Vladu u kojoj bi imala najmanje dva ministra iz redova opozicije i to za lokalnu samoupravu i za MUP” kazao je jedan od lidera SPN Radomir Lazović.

Zbog čega su baš ta dva ministarstva ključna?

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave zaduženo je za kontrolu biračkog spiska, a kako su detektovani brojni problemi kada je taj dokument u pitanju, kontrola nad tim ministarstvom obezbedila bi i kontrolu nad biračkim spiskom.

Brojni fantomski birači koji su uočeni tokom izbora 17. decembra prošle godine, upisivanje istog lica na više biračkih mesta, neprečišćenost biračkog spiska koji obiluje prijavljenim biračima koji su preminuli, sve su to problemi koji bi mogli na ovaj način da se reše.

Takođe, migracija birača mogla bi biti zaustavljena tako što bi opoziciji pripalo mesto ministra za unutrašnje poslove.

Na najnovijem primeru Male Krsne oslikana je šema po kojoj vlasti u Srbiji sele birače iz mesta u kojima se ne održavaju izbori u mesta u kojima se oni sprovode, tako što im se menja prebivalište i izrađuje nova lična karta.

Upravo za te poslove, izdavanja ličnih karata, zaduženo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kontrola opozicije nad tim resorom sprečila bi dalje manipulacije.

Leks specijalis

Drugi zahtev koji je “zapao za oko” javnosti jeste donošenje leks specijalisa.

“Zahtevamo da Narodna skupština donese poseban zakon sa privremenim važenjem koji bi
obuhvatio sve mere predviđene ovim dokumentom, kao preduslov za slobodne i poštene izbore” navedeno je u dokumentu.

A mere koje se pominju u dokumentu su: formiranje posebne Komisije za kontrolu izbora od strane Narodne skupštine, a čiji bi zadatak bio kontrolisanje izbornog procesa u svim fazama.

Dalje, pre raspisivanja prvih narednih izbora, omogućiti timu domaćih i međunarodnih stručnjaka koji bi imenovala opozicija kontrolu biračkog spiska.

Zatim, donošenje obavezujućeg uputstva za medije čime bi se obezbedio pluralizam i ravnopravnost u medijima, ali i razrešenje svih članova Saveta REM-a i izbor novih pre narednih izbora, po ubrzanoj proceduri definisanoj leks specijalisom.

Takođe, zahteva se da se sprovedu sve preporuke ODIHR.

Na konferenciji za medije predstavnici SPN nisu precizirali da li rade na izradi leks specijalisa, da li će oni biti inicijatori tog zakona i šta on konkretno podrazumeva.

BONUS VIDEO: