Predstavnici Evropskog parlamenta koji učestvuju u dijalogu oko izbornih uslova počeli su rad na konačnom predlogu, međutim, opozicija na ovo gleda sa velikom dozom skepse. Spremni su da razmotre konačni predlog koji bi trebalo da dobiju na uvid do kraja meseca, međutim, spremaju se i za drugu opciju - građanski otpor i vaninstitucionalno vraćanje prava i sloboda.
Naime, kako je Nova.rs već pisala, evroparlamentarci koji posreduju u dijalogu vlasti i opozicije počeli su rad na nacrtu sporazuma o izbornim uslovima. Oni imaju rok do kraja meseca da ga završe i dostave učesnicima u dijalogu.
Ranije je najavljeno da će predstavnici obe strane, vlasti i opozicije, po dostavljanju nacrta sporazuma imati priliku da dostave svoje eventualne primedbe. Od 17. do 18. septembra, za kada je zakazana nova runda razgovora taj dokument bi trebalo da bude usaglašen, a potom i usvojen. Potom sledi njegovo razmatranje na sednici Skupštine Srbije, a kako je “Nova” ranije pisala, plan je da primena sporazuma krene od 1. Oktobra.
Tim povodom, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac za Nova.rs kaže da od predloga sporazuma na kojem rade evroparlamentarci očekuje da predvidi delotvorne mehanizme i procedure koji će omogućiti slobodne i poštene izbore.
“DS je zajedno sa još pet stranaka i organizacija dala konkretne predloge kako da se građani slobodno izjašnjavaju, blagovremeno, potpuno i istinito informišu i kako da se spreče krađa izbora i preduprede nepravilnosti. Mi smatramo da je to nešto oko čega ne sme biti pogađanja, da su to crvene linije. Dakle, naše „crvene linije“ su iscrtane u Ustavu i zakonima, nismo ih mi proizvoljno odredili. Predlozima u našoj Platformi to je moguće obezbediti. Istovremeno, spremni smo da prihvatimo i drugačije predloge, ako su bolji i efikasniji u postizanju navedenih ciljeva”, kaže Lutovac i dodaje da, ipak, ostaje sumnja da je vlast spremna da popusti.
“Na žalost, ova vlast ne pokazuje ni najmanje znake dobre volje da ide ka stvaranju uslova za slobodne izbore. Naprotiv, medijska slika je još mračnija, a državni resursi se nemilice koriste u stranačke svrhe. Ovaj režim sve otvorenije pokazuje svoju koruptivnu i kriminogenu prirodu. Stoga se sasvim opravdano, postavlja pitanje da li uopšte ima smisla voditi razgovor o bilo čemu sa političkim krilom organizovanog kriminala ili je rešenje u građanskom otporu i vaninstuticonalnom vraćanju prava i sloboda”.
Zato se opozicija, kako kaže Lutovac, sprema i za jedan i za drugi scenario.
“Ako evroparlamentarci uspeju da snagom svog autoriteta privedu razumu ovaj režim i usmere ga ka vladavini prava i omoguće sve ono što izbore čini slobodnim i poštenim mi ćemo biti spremni. Ali to mora da se sprovodi u život već u septembru. Međutim, ako do toga ne dođe mi ćemo pozvati građane i biti spremni za građanski otpor i vaninstitucionalne oblike borbe za naša prava i slobode”.
Ideju o protestima opozicije, ukoliko ne bude fer izbornih uslova, prvi je u javnost izneo predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, a to je podržala većina opozicionih stranaka.
Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić da je svesna toga da opozicija ne može da dobije sve što je tražila, ali da oko nekih stvari nema pregovaranja.
“Pregovori, pa čak i ovi oko fer izbora, što je civilizacijsko pitanje, su uvek stvar kompromisa. Kao politički realista, svesna sam da opozicija ne može da dobije sve što traži. Sloboda medija, naročito RTS, ali i drugih medija s nacionalnom frekvencijom, koja uključuje istinito izveštavanje o političkim i društvenim dešavanjima, a ne samo prisustvo opozicije u debatnim emisijama, regulisanje finansiranja kampanje, zabrana funkcionerske kampanje kao i strogo sankcionisanje kupovine glasova, bilo novcem ili prisilom i uslovljavanjem, su minimum ispod kojeg ne bi trebalo ići. Takođe nije dovoljno da vlast samo formalno pristane, a da se ne prati detaljno sprovođenje potpisanog”, kaže Rašković Ivić i dodaje:
“Dakle, ozbiljan monitoring je potreban, jer vlast ima mnogo razloga da ne dozvoli izveštavanje na primer o aferi Belivuk i vezama najcrnjeg kriminala i vrha države. Da bi sprečili takvo „izvrdavanje“, treba da bude organizovan nadzor s dnevnim i nedeljnim izveštajima o sprovođenju potpisanih obaveza”.
Profesor fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević, koji je predstavnik pokreta Ne davimo Beograd u dijalogu, kaže da su i oni oprezni u očekivanjima.
“Mi smo dosta oprezni, očekujemo neke pomake ali ne i one suštinske koji će omogućiti laku i nedvosmislenu odluku o izlasku i neizlasku na izbore. Ne vezujemo svoju odluku za izlazak na izbore isključivo za rezultat pregovora, jer bi to bilo neodgovorno. Od pregovora se može dobiti nešto, ali svakako ne pošteni i slobodni izbori. Odluka o izlasku će zavisiti od ukupne političke dinamike ovde i procene političke situacije. Stoga postoje dve grupe uslova. Za potpisivanje sporazuma ključni zahtevi tiču se suštinskih pomaka u oblasti medijskih sloboda i biračkih prava koje će garantovati nezavisna tela, kao i razdvajanje izbora. Za izlazak na izbore procenu će doneti Skupština Ne davimo Beograd kada za to dođe vreme”, kaže Pavićević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar