Crna Gora želi u EU za dve godine, ali najveći test tek sledi

Zato je u optimističnom raspoloženju Crna Gora dočekala najviše evropske zvaničnike na Samit lidera Zapadnog Balkana i EU u Tivtu.

Koliko vlasti ozbiljno računaju na taj cilj pokazuje i nova kampanja nacionalne avio-kompanije Air Montenegro, čiji avioni nose slogan „28. do 2028. – sledeća članica EU“.

Ipak, uprkos optimizmu u Podgorici i Briselu, članstvo nije izvesno. Crna Gora mora da sprovede niz zahtevnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava, pravosuđa i borbe protiv korupcije, dok će na kraju svih 27 sadašnjih članica EU morati da ratifikuju njen prijem, piše Rojters.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je Crna Gora trenutno najnaprednija zemlja kandidat u pristupnim pregovorima. Prema njenim rečima, država je ostvarila značajan napredak u reformama, ali ključni izazovi ostaju nezavisnost pravosuđa i jačanje vladavine prava.

Veliki zaokret u spoljnopolitičkoj orijentaciji Crne Gore dogodio se tokom poslednje decenije. Zemlja koja je nekada bila snažno povezana sa Rusijom, kako kroz investicije tako i kroz turizam, postepeno se okrenula Zapadu. Odnosi sa Moskvom ozbiljno su narušeni nakon optužbi za pokušaj državnog udara 2016. godine, ulaska Crne Gore u NATO 2017. i uvođenja sankcija Rusiji posle početka rata u Ukrajini.

Bivši predsednik i dugogodišnji lider Milo Đukanović smatra da je upravo udaljavanje od Rusije predstavljalo prelomni trenutak u savremenoj istoriji zemlje.

„Naš osnovni motiv bio je da sami odlučujemo o svojoj budućnosti, a ona će biti evropska i evroatlantska“, rekao je Đukanović za Rojters.

Podrška građana evropskim integracijama ostaje veoma visoka. Prema istraživanju Evropske komisije iz aprila, više od 80 odsto građana smatra da bi članstvo u EU bilo korisno za Crnu Goru, što je značajno više nego u mnogim državama Evropske unije gde raste evroskepticizam.

U tehničkom smislu, Crna Gora je otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorila njih 14. Krajem prošle godine završeni su pregovori u oblastima poljoprivrede i slobodnog kretanja kapitala.

Najteža poglavlja slede

Međutim, najteža poglavlja tek treba da budu zaključena. Reč je o oblastima koje se odnose na vladavinu prava, pravosuđe i osnovna prava građana. Prema pravilima EU, nijedno drugo pregovaračko poglavlje ne može biti konačno zatvoreno dok se ne ispune svi uslovi u tim ključnim oblastima.

Poslednjih godina Podgorica je pokrenula snažniju borbu protiv korupcije, što je dovelo do hapšenja i osuđujućih presuda protiv više bivših visokih sudija, tužilaca i policijskih funkcionera. Ipak, broj presuda je i dalje ograničen, a međunarodne organizacije upozoravaju da problemi korupcije i dalje postoje.

Kritičari već godinama optužuju Đukanovića i njegovu Demokratsku partiju socijalista za korupciju, zarobljavanje institucija i veze sa organizovanim kriminalom, što oni odbacuju. Organizacije koje prate stanje demokratije upozoravaju i na pritiske na medijske slobode.

Analitičari smatraju da će upravo pravosuđe predstavljati najveći test za Crnu Goru. Evropska komisija, koja je poslednjih godina svedočila problemima sa vladavinom prava u pojedinim državama članicama, verovatno će posebno pažljivo proveravati da li su reforme zaista dale rezultate.

Glavni pregovarač Crne Gore sa EU Predrag Zenović ipak veruje da zemlja može da ispuni sve zahteve na vreme. Kako je rekao, konačna ocena zavisiće od toga da li će sudovi pokazati konkretne i trajne rezultate u procesuiranju korupcije i drugih ozbiljnih krivičnih dela.

Zbog svega toga, iako je Crna Gora danas najbliža članstvu od svih zemalja Zapadnog Balkana, ostaje otvoreno pitanje da li će uspeti da ispuni ambiciozni rok i postane članica Evropske unije već 2028. godine.